Tužilaštvo dobilo prijavu za zločin nad Albancima u selu Kraljane
U Tužilaštvu za ratne Srbije za RSE je potvrđeno da su primili i da postupaju po krivičnoj prijavi koju je Fond za humanitarno pravo podneo protiv pripadnika Vojske Jugoslavije i policije za ubistvo 78 građana albanske nacionalnosti na Kosovu. Uz dokumentaciju o ovom zločinu, počinjenom 1999. godine u selu Kraljane, Fond za humanitarno pravo predstavio je javnosti dosije 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koji govori brojnim ratnim zločinima u njihovoj zoni odgovornosti. Niko od pripadnika ove brigade nije odgovarao za ubistva ukupno 301 civila, među kojima je bilo žena i dece.
Deset najtežih zločina počinjenih nad civilima u selima na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, vršeno je po istom obrascu.
“Uglavnom bi srpske snage upale u selo, isterali bi meštane iz kuća. Odmah bi počelo odvajanje žena, dece i staraca od muškaraca…”, objašnjava Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo.
Ona je sa saradnicima radila na dosijeu koji je Fond predstavio javnosti, a u kojem je, uz svedočenja preživelih i njihovih porodica, te potkrepljeno dolumentacijom Vojske Jugoslavije, detaljno opisano deset zločina koji su se na Kosovu dogodili u zoni odgovornosti 125. motorizovane brigade.
“Potom bi zadržani muškarci bili streljani, često u grupama, a tela bi bila spaljena ili odnošena na skrivene lokacije”, kaže Milica Kostić.
Ovakav obrazac je sleđen i u selu Kraljane gde je počinjen jedan od najtežih zločina tokom NATO intervencije na Kosovu. Više desetina svedoka je ispričalo predstavnicima Fonda za humaniratno pravo identičnu priču.
„2. aprila 1999. godine nakon ulaska srpskih snaga u to selo, iz grupe od oko 1500 civila kosovskih Albanaca izdvojeno je nekoliko stotina muškaraca. Ta grupa je držana na jednoj livadi u selu Kraljane okružena tenkovima i pešadijom srpskih snaga. Četvrtog aprila je oslobođen veći broj muškaraca iz te grupe, a 78 njih je zadržano. Niko iz te grupe zadržanih nije preživeo“, rekla je direktorka Fonda Sandra Orlović.
Jedanaest ih je bilo maloletno, a dva najmlađa dečaka su imala po 15 godina.
Do danas se kao nestalo vodi 53 civila, dok je 25 tela pronađeno u masovnoj grobnici u Srbiji kod jezera Perućac i na groblju jednog naselja pored Đakovice na Kosovu.
Niko nije odgovarao
Među njima nije i sin Malića Kriezijuja. On se putem video linka iz prostorija Fonda za humanitarno pravo u Prištini obratio učesnicima konferencije u Beogradu i ispričao šta se dogodilo u danu kada su on i njegov sin zadržani u selu Kraljane.
“To su bili jako teški trenuci kada smo gledali ljude koji su se kretali ka Albaniji, a mi smo čekali smrt. Stigla je grupa od 10 vojnika i počeli su da govore ljudima – ti ustani, ti ustani, ti ustani…Mentor je bio blizu mene i rekao sam mu – Mentor, nemoj da ih gledaš, spusti glavu. Spustio je glavu. Trajalo je to kratko sve dok nama nisu rekli – idite prema Abaniji. Mentor je prebledeo, uhvatio me za ruku, a jedan od vojnika je trčao. Uhvatio je Mentora, prema meni je okrenuo automatsku pušku, a njemu je rekao – ideš sa nama. Nisam imao snage da ga zaustavim, nisam mogao”, ispričao je svedok zločina.
Kada se kolona oslobođenih muškaraca udaljavala od sela čuli su rafalnu paljbu iz pravca livade gde su ostali muškarci bili zadržani.
„Vojna dokumentacija govori da su jedine dve jedinice oružanih snaga Republike Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, koje su tog dana, odnosno tih dana, bile u selu – 125. motorizovana brigada i 24. odred Posebnih jedinica policije“, kaže Sandra Orlović.
U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije rečeno nam je da su primili i da postupaju po krivičnoj prijavi koju je za ovaj zločin Fond za humanitarno pravo podneo protiv komandanta 125. motorizovane brigade VJ Dragana Živanovića, i još pet oficira i pripadnika te brigade, te komandanta i više pripadnika 24. odreda Posebnih jedinica policije.
Uz podsećanje da su i 14 godina nakon rata, ovi zločini nerasvetljeni, u Fondu za humanitarno pravo podvlače da nijedan pripadnik 125. motorizovane brigade do danas nije odgovarao i da je u toku sudski postupak samo u predmetu Ćuška.
„Na slobodi su i oni koji su bili direktni počinioci, oni koji su povlačili obarač, na slobodi su i naredbodavci ovih zločina, oni koji su zločine tolerisali, prećutkivali, sakrivali tragove. Mnogi od njih su danas u institucijama Republike Srbije, uživaju veliki ugled, uživaju u privilegijama i učestvuju u donošenju odluka koje se tiču naših života, naše bezbednosti, pa i vladavine prava u ovoj državi“, navodi Sandra Orlović.
Zato iz Fonda za humanitarno pravo apeluju na institucije da počnu procesuiranjem odgovornih. Tome se nada i Malić Krieziju koji do danas ne zna gde je telo njegovog sina:
“Otišao sam u Albaniju, a Mentor je ostao tu u Kraljanima. On je bio 78-mi. Čekam i nadam se da će ljudi koji su ubijali nevine biti suočeni sa pravdom.”