Činjenice utvrđene u predmetu Perišić predstavljaju polaznu tačku preispitivanja uloge Srbije u ratu u Hrvatskoj i BiH

Momčilo Perišić: “Ratka i druge ne možemo da storniramo – traže izuzetno skupu municiju koju koriste za tučenje ciljeva na zemlji. Zašto? Zato što je veoma efikasna […]” Stenografske beleške sa 17. sednice VSO, održane 10. januara 1994. godine, str. 56

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), pravosnažno je oslobodilo generala Momčila Perišića, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina koje su izvršile Vojska Republike Srpske Krajine (VRSK) i Vojska Republike Srpske (VRS) u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da odluka Žalbenog veća MKSJ o individualnoj krivičnoj odgovornosti generala Perišića ne sme postati alibi srpskog društva za odsustvo preispitivanja uloge Srbije u ratovima u Hrvatskoj i BiH.

Prvostepenom presudom izrečenom u septembru 2011. godine, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) Momčilo Perišić bio je osuđen na kaznu od 27 godina zatvora i proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici, kao i za propust da kazni počinioce raketnih napada na Zagreb 2. i 3. maja 1995. godine.

Žalbeno veće MKSJ, kojim je predsedavao američki sudija Theodor Meron, izreklo je oslobađajuću presudu generalu Perišiću na osnovu zaključka da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravna pravila o odgovornosti za pomaganje i podržavanje u činjenju zločina, predviđena Statutom MKSJ. Takođe, Žalbeno veće MKSJ je ocenilo pogrešnim i zaključak Pretresnog veća koji se odnosio na postojanje odnosa nadređeni-podređeni između generala Perišića i oficira VSK u vreme napada VRSK na Zagreb koji bi generala Perišića obavezivao da kazni počinioce ovog zločina.

Žalbeno veće nije osporilo nalaze Pretresnog veća da je Vojska Jugoslavije, na osnovu odluke političkog vrha tadašnje SRJ, pružala VRS i VRSK logističku pomoć širokih razmera u municiji, gorivu i rezervnim delovima, neophodnu stručnu pomoć i da je redovno isplaćivala plate oficirima VRS i VRSK čak i nakon vesti o masovnim zločinima počinjenim nad nesrpskim civilima u BiH i Hrvatskoj. Ovi zaključci MKSJ, zajedno sa odlukom Međunarodnog suda pravde o odgovornosti Srbije za nesprečavanje i nekažnjavanje genocida u Srebrenici, trajna su veza srpskog društva i institucija Republike Srbije sa zločinima počinjenim u BiH i Hrvatskoj i predstavljaju polazište za sagledavanje moralne odgovornosti za učinjene zločine u BiH i Hrvatskoj.