Reakcije na presudu u predmetu Skočić
Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22.02.2013. godine osuđujuće presude pripadnicima grupe „Simini četnici“ za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u okolini Zvornika.
Zoran Stojanović i Zoran Đurđević osuđeni su na po dvadeset godina, Zoran Alić i Tomislav Gavrić na po deset, Dragana Đekić i Đorđe Šević na po pet godina, a Damir Bogdanović na dve godine zatvora. Zoranu Aliću je ukinut pritvor uz zabranu napuštanja mesta prebivališta.
Zijo Ribić, koji je kao osmogodišnji dečak preživeo egzekuciju „Siminih četnika“ u mestu Hamzići (selo Šestić, opština Zvornik) u kojoj su ubijeni njegov otac, majka koja je bila u poodmakloj trudnoći, šest sestara i dvogodišnji brat, izjavio je nakon današnjeg objavljivanja presude da je zadovoljan izrečenom presudom.
„Najjači utisak svih ovih godina na mene je ostavilo kad je sudija pročitao imena i prezimena svih njih i rekao da su krivi. To znači da je pravda zadovoljena i to je nešto najlepše što sam ikada čuo do sad“, rekao je Ribić nakon čitanja presude.
„Jedino me je iznenadilo da je Damir Bogdanović dobio kaznu ispod zakonskog minimuma i da je Zoran Alić oslobođen, i to bez ikakvog obrazloženja“, istakao je Ribić, vidno potrešen nakon sudskog procesa koji je trajao skoro tri godine.
Marina Kljaić, advokat Fonda za humanitarno pravo i punomoćnica Zije Ribića, kaže da je teško prihvatiti da se za ovakav zločin izreknu minimalne i kazna ispod zakonskog minimuma. „U ovom zločinu je ubijeno sedmoro dece, a ubijati decu jednog naroda znači uništavati taj narod“, istakla je Kljaić.
Zijo Ribić ispred suda sa prijateljima nakon izricanja presude
Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, izjavila je povodom presude da činjenice utvrđene u ovom predmetu upotpunjuju sliku stravičnih zločina koje su srpske snage izvršile na samom početku rata u BiH. „Svi osuđeni su na početku rata dobrovoljno iz Srbije otišli u rat u BiH. Sećamo se tog početka rata između ostalog i po tom agresivnom razmetanju u patriotizmu i tobožnjoj brizi za srpski narod preko Drine. Jezive činjenice utvrđene tokom ovog suđenja pokazuju šta su zapravo ti ljudi radili tamo i koji su njihovi pravi motivi za odlazak u rat.“
„Simini četnici“ su 12. jula 1992. godine naoružani ušli u selo Skočić kod Zvornika, gde su prvo srušili lokalnu džamiju a zatim pretresali romske kuće, kojom prilikom su tukli i maltretirali Rome koje su u njima zatekli. Tokom pretresa kuća ubijen je Arif Nuhanović, a Esadu Aganoviću je NN pripadnik „Siminih četnika“ odsekao penis. Istog dana pripadnici jedinice su se sa oštećenima odvezli do jedne jame u mestu Hamzići u selu Šestić, gde su noževima i pucanjem iz pušaka ubili 27 civila, mahom žena, dece i starih. Zijo Ribić, star osam godina, teško je ranjen ali je spletom okolnosti preživeo streljanje i pobegao iz jame. Tri zaštićene svedokinje u ovom predmetu su svedočile kako su tri meseca držane kao robinje „Siminih četnika,“ tokom kojih su bile silovane, tučene, ponižavane i primoravane da služe pripadnike ove jedinice.
