Zlikovce nema ko da goni

Najmanji broj optužbi, političko uplitanje, nema procesa protiv nalogodavaca i visokih oficira, a u brojnim medijima su na uredničkim pozicijama ratni huškaći; REKOM kao jedina i poslednja šansa da se čuje glas žrtava

“Reći će nam naša javnost: ‘Hej, ljudi, pa da li su samo Srbi činili ratne zločine'”, rekao je u četvrtak, na debati o suđenjima za ratne zločine u Srbiji Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine i portparol Tužilaštva, objašnjavajući činjenicu da je u 2012. podignuto najmanje optužnica od osnivanja Tužilaštva.

U raspravi o Izveštaju i suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2012. koji je objavio Fond za humanitarno pravo Vekarić je u više navrata naglasio da srbijansko Tužilaštvo po broju predmeta i efikasnosti prednjači u regionu. U izveštaju Fonda, rekao je, iznete su brojne “netačne kvalifikacije”, a Tužilaštvo je često dovođeno u situaciju da se “pravda” zbog svog postupanja, “zavisno od toga da li su žrtve Srbi ili Albanci”, kazao je Vekarić. Naglasio je, takođe, da Haški tribunal svojim presudama konfrontira tužilaštva i javnost u regionu, budući da se njegovim presudama neke žrtve tretiraju kao “one čije patnje treba zaboraviti”. U slučaju Kašnjeti Fond je optuženom, koji se spremao da potpiše akt o priznavanju krivice, savetovao da to ne čini, čime mu je napravio “pasju uslugu”, jer je ovaj dobio dvostruko strožu kaznu.

Sandra Orlović, izvršna direktora Fonda, konstatovala je da je u 2012. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnice protiv sedam lica zbog krivičnog dela ratni zločin, ili ratni zločin protiv civilnog stanovništva i protiv ratnih zarobljenika, što nije ohrabrujuće za žrtve koje dve decenije čekaju pravdu.

“I prošle godine optuženi su bili samo sitni izvršioci, a ne i srednje i visoko rangirani oficiri JNA, VJ i MUP, koji su naređivali zločine, ili čiji su potčinjeni vršili zločine za koje su nadređeni oficiri znali. Viši oficiri kao da su prećutno abolirani. Dosad je Tužilaštvo za ratne zločine optužilo samo dva niže i jednog srednje rangiranog oficira, a ni jednu optužnicu nije podiglo protiv lica odgovornih po osnovu komandne odgovornosti”, istakla je Sandra Orlović.

Ona se posebno osvrnula na hapšenje Albanaca na jugu Srbije u predizbornoj tišini, dva dana pre opštih izbora u Srbiji, na kojima je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić bio kandidat za predsednika države.

“Javni istupi predstavnika institucija bili su kontradiktorni, šturi, neusaglašeni i ukazivali su na to da se radi o brzopleto organizovanoj akciji. Ovakvim postupanjem Tužilaštvo za ratne zločine poslalo je lošu poruku javnosti i žrtvama najtežih kršenja ljudskih prava – da procesuiranje ratnih zločina ne zavisi samo od dokaza i zakona, već i od političkih razloga”, naglasila je Sandra Orlović.

Zoran Rašković, svedok u slučaju Ćuška, ogradio se od Fonda za humanitarno pravo i rekao da je svedok ubistva 200 Albanaca u opštini Peć i proterivanja 10. 000 Albanaca sa tog područja.

“Te stvari su se događale, a mene su kvalifikovali kao izdajnika. Mislim da nije patrotizam zapaliti selo, nego da je to težak kukavičluk”, rekao je Rašković.

Medijsku sliku Srbije u vezi sa ratnim zločinima Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, okarakterisao je kao “zmijsko leglo”, budući da su izveštaju selektivni i šturi, a saopštenja državnih institucija se neselektivno prenose. Gruhonjić je konstatovao da su na uredničkim mestima u većini državnih medija i dalje ratni huškači, saučesnici u srpskim zločinima.

“Intenzivno radimo na formiranju regionalne komisije za istinu i poverenje, REKOM, to je jedina i poslednja šansa da se čuje glas žrtava, a to se mora preko javnih medija koji su bili kliconoše mržnje. Cilj nam je da proizvedemo empatiju prema žrtvama, jeftin je i ciničan izgovor da za ova pitanja nema interesovanja publike”, istakao je Gruhonjić.

Lakić Đorović, u vreme intervencije NATO vojni tužilac, rekao je da su počinioci ratnih zločina iz tog perioda napredovali do vojnog vrha, odnosno Generalštaba; optužio je jednog narodnog poslanika za direktno učešće u zločinima, kao i 40 pukovnika JNA povezanih sa Vojnom obaveštajnom službom, da su ratne zločine počinili u Vukovarskoj operaciji. Za kosovske zločine Đorović je optužio i sve komandante brigada srpske vojske, kao i jednog sudiju Apelacionog suda u Beogradu.