Zaštićeni svedok o ratnim zločinima na Kosovu

Fond za humanitarno pravo predstavio je izveštaj o prošlogodišnjim suđenjima u Srbiji za ratne zločine, a govorio je i nekadašnji zaštićeni svedok Zoran Rašković koji je rekao da je bio očevidac ubistva 200 Albanaca, među kojima žena i dece.

Rašković nije bio planiran kao govornik, a dobio je reč na intervenciju zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića koji je prethodno ukazao da je izveštaj Fonda manjkav i, u pojedinim delovima, maliciozan – kada govori o rezultatima rada Tužilaštva za ratne zločine.

Vekarić je posle svog izlaganja zatražio da govori Rašković, što su organizatori prihvatili.

Rašković je na početku protivrečnog i nedovoljno jasnog izlaganja rekao da smatra da je “izmanipulisan” i da želi da se distancira od Fonda za humanitarno pravo, ali je potom zahvalio toj nevladinoj organizaciji što je dobio priliku da govori.

“Očevidac sam ubijanja 200 Albanaca, među kojima je bilo i žene i dece”, rekao je Rašković na početku konuznog govora u kojem je tražio da njegova svedočenja na suđenjima za ratne zločine budu objavljena.

Rašković je rekao i da je svojim svedočenjima o ratnim zločinima ugrozio bezbednost svojih bližnjih.

“Više nisam državljanin Srbije, tražim da bude Srbin”, rekao je Rašković i dodao da želi ličnu kartu i da je “vreme da skine krstaču s leđa” i da “ne želi da čeka 15 godina da se vrati kući”.

“Ne smatram da je patriotski ćutati o spaljenim selima i pobijenim ljudima”, rekao je Rašković, poznat javnosti kao bivši pripadnik paravojne jedinice “Šakali” i ključni svedok u postupku protiv pripadnika te jedinice za zločine u selu Ćuška kod Peću, u maju 1999. godine.

Fond za humanitarno pravo u izveštaju o suđenjima za ratne zločine pred srpskim sudovima u 2012. kritikuje Tužilaštvo za ratne zločine što nije više pažnje posvetilo procesuiranju “krupnih riba” po komandnoj odgovornosti.

Sandra Orlović je na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru rekla da postoji neka vrsta prećutne saglasnosti da se ne procesuiraju oni koji su tokom rata bili na visokim funkcijama.

“Tužilaštvo je usmerilo optužnice samo ka direktnim počiniocima”, rekla je ona.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je odbacio te primedbe navodeći da tužilastsvo ne može da podiže optužnice bez dovoljno dokaza.

“Ne želimo da lošim optužnicama amnestiramo nekoga”, rekao je Vekarić i dodao da je prošle godine za ratne zločine pred domaćim sudovima osuđeno 37 ljudi što, kako je naveo, pokazuje da tužilastsvo dobro radi.

Vekarić je rekao da su prošlu godinu obeležile presude Tribunala u Hagu kojima su oslobođeni hrvatski general Ante Gotovina i komandant OVK Ramuš Haradinaj.

“Hag koji je trebalo da nas spoji, ponovo nas je razjedinio”, rekao je Vekarić i dodao da tužioci Srbije i Hrvatske, uprkos problemima, I dalje sarađuju i razmenjuju predmete.

Romana Švajger iz Misije OEBS u Srbiji rekla je da ta organizacija očekuje da ove godine suđenja za ratne zločine budu efikasnija – da bude procesuirano više odgovornih nego prošle godine.

“Suđenja za ratne zločine su nezaobilazna u procesu pomirenja u regionu”, ukazala je ona i podsetila da je 2012. u Srbiji optužnica za ratne zločine podignuta protiv sedam ljudi.

Pred Višim sudom u Beogradu u 2012. godini vođeno je 13 postupaka za ratne zločine, a u sedam predmeta je doneta presuda kojom je osuđeno 37 ljudi, a osam oslobođeno.