Dijalogom do prekida lanca nasilja i mržnje posle ratova

BEOGRAD – Vođenje širokog dijaloga na svim društvenim nivoima i traganje za putevima normalizacije odnosa posle ratova 90-ih jeste način da se nove generacije osposobe i ohrabre da prekinu lanac nasilja, mržnje, besa, osvete i osećaja krivice, poručeno je sa današnje debate o pomirenju i pravdi na kojoj su u beogradskom Medija centru učestvovali brojni pripadnici akademske i umetničke zajednice.

Profesor međunarodnog prava i predsednik odbora Fonda za humanitarno pravo Zoran Pajić istakao je da jedna od najozbiljnijih prepreka procesu suočavanja s prošlošću i eventualnom pomirenju jeste pojava tumačenja iste osobe, u zavisnosti od strane u sukobu, herojem i ratnim zločincem.

On je objasnio da je primena međunarodnog humanitarnog prava pokušala to da prevaziđe, zbog čega je uspostavljen sistem međunarodnog pravosuđa.

Očekivalo se, kako je rekao Pajić, da će time nepregledne žrtve iz ratova na tlu nekadašnje Jugoslavije naći određenu satisfakciju za gubitke i patnje, ali da se to nije dogodilo.
“Sudeći po nalazima vodećih NVO i organizacija žrtava rata nivo zadovoljstva ‘sudskom praksom’ je ispod očekivanja i potrebe žrtava su u dobroj meri izneverene”, kazao je Pajić.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer istakao je da EU pruža jasnu podršku međunarodnom pravosuđu i pravosuđu zemalja u regionu, kao i akterima civilnog društva kako bi se doprinelo procesu pomirenja.
“Uprkos povremenim iznenađujućim odlukama međunarodnog suda, za nas je vladavina zakona vrednost oko koje nema spora i verujemo da oni koji su učinili ratne zločine moraju da budu izvedeni pred lice pravde. Takođe podržavamo domaće pravosuđe, posebno tužilaštva za ratne zločine zemalja u regionu i njihovu međusobnu saradnju”, rekao je Dežer.

Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan-Danijel Ruh rekao je da glavna uloga Haškog tribunala nije bila da postigne pomirenje među ljudima, već da doprinese tom procesu.
“Važna činjenica za čuvanje uspomene na žrtve jeste da je Tribunal uspostavio mnoge činjenice, kao i da ima veliku dokumentaciju čija verodostojnost ne može da se dovede u pitanje”, rekao je Ruh.

Reditelj iz Bosne i Hercegovine Dino Mustafić smatra da je suočavanje sa prošlošću jedini način da se na prostorima nekadašnje Jugoslavije moralno preispita uloga i odgovornost pojedinaca i kolektiviteta, ali i državnih institucija u nasilju i teroru koji se dogodio početkom 90-ih
“Ovo treba učiniti tim pre što i dalje vladajuće politike manipulišu činjenicama, slave se zločinci kao heroji i neguje se zaborav. To se čini zato što oni na taj način održavaju svoju moć i političku poziciju”, rekao je Mustafić.

Inicijativa REKOM zagovara osnivanje međudržavne, regionalne i nezavisne komisije sa mandatom utvrđivanja i javnog iznošenja činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i sudbinu nestalih.