Kandić: Presuda Haškog suda ne donosi pravdu za žrtve “Oluje”
U Srbiji i u nevladinom sektoru, među onima koji su bezrezrervno podržavali sudjenja za ratne zločine pred Haškim tribunalom , beskompromisno se zalagali za izručivanje optuženih medjunarodnom sudu, čuđenje i neodobravanje oslobađajuće presude za dva hrvatska generala Antu Gotovinu i Mladena Markača.
Nataša Kandić, direktoka Fonda za humanitarno pravo za RSE kaže da ova odluka neće doneti pravdu za žrtve, ali ni za optužene.
„Naravno da optuženi u ovom predmetu, kao i hrvatska javnost, smatra da je ova presuda pravična u odnosu na optužene. Ja bih rekla da ova presuda nije donela pravdu za žrtve, a što se tiče optuženih moj utisak je da ovo nije pravda ni za optužene. Žalbeno veće je donelo zaključak u kojem potpuno isključuje odgovornost optuženih u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, time što se kaže da general Gotovina nije učestvovao u donošenju diskriminatorskih propisa koji su prema prvostepenoj presudi i navodima Tužilaštva doveli do toga da povratka Srba nije bilo. To znači da se ovom presudom dovodi u pitanje čitava 15-godišnja praksa Haškog tribunala koja se zasniva na udruženom zločinačkom poduhvatu koji se zdravorazumski razume kao pitanje i odgovornost državnih institucija“, kaže Kandićeva.
Ona dodaje da je presuda odstupa od životnih činjenica koje pokazuju da je deo Hrvatske gotovo prazan i posle 20 godina.
“Te činjenice pokazuju da su se dogodili teški zločini, a sada ovom presudom oni se ni u prvom obrazloženju ne pominju, ne pripadaju zajedničkom zločinačkom poduhvatu, utisak je kao da tih zločina nije bilo. U tom smislu, oni su na ovaj način minimizirani, data im je forma incidenata i u tom smislu da li će biti procesuiranja tih zločina postaje potpuno jedno pitanje kojim se niko neće baviti“.
Nataša Kandić kaže da je njen utisak da postoji težak raskorak činjeničnih i pravnih zaključaka koje je doneo sud i onoga što su životne činjenice.
„Iako to nije zadatak suda, da meri emoionalnu patnju, u ovom slučaju, kad je u pitanju Oluja i njene žrtve, to se u razgovoru sa svedocima i slušajući njihova svedočenja u Hagu moglo videti. Može se potvrditi iz svakog razgovora koliko Sbi iz Hrvatske golemu patnju nose zbog toga što su ostavili nešto što su jako voleli i nije im data mogućnost da se vrate tamo“, napominje Kandićeva.