Dve decenije Fonda za humanitarno pravo
U Beogradu je 9. decembra 1992. osnovan Fond za humanitarno pravo, nevladina organizacija koja se već pune dve decenije bavi istraživanjem, dokumentovanjem i objavljivanjem slučajeva teških kršenja ljudskih prava, prepoznatljiva pre svega po dokumentovanju ratnih zločina i učešću u pravosudnom progonu njihovih počinilaca. Osnovan nakon završetka najkrvavijih sukoba u Hrvatskoj i prve faze etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini, Fond je na samom početku svog delovanja zauzeo značajno mesto u Srbiji preplavljenoj uniformisanim povratnicima iz osvajačkih i pljačkaških pohoda, u društvu u kojem je nacionalizam delovao nepobedivo. Prva istraživanja Fonda sprovedena su u selu Hrtkovci iz kojeg su prvoborci Srpske radikalne stranke proterivali Hrvate.
Usledila su istraživanja o ratnim zločinima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, razgovori sa izbeglicama iz ugroženih područja nakon etničkog čišćenja, praćenje oružanog sukoba na Kosovu i sistematskog kršenja prava Albanaca, nakon Kumanovskog sporazuma dokumentovanje stradanja Srba u prisustvu međunarodne zajednice.
Već na samom početku bilo je izvesno da će se Fond sukobiti sa vrhom vlasti i zvaničnom hegemonističkom politikom kojom su generisani ratni sukobi i ljudski gubici velikih razmera.Špijuni, plaćenici, ekspozitura šiptarskih terorista, bezbednosni problem i brojne slične presude izricane su Fondu, najviše na račun osnivačice i izvršne direktorke Nataše Kandić. I danas, nakon hiljada stranica svedočanstava koje je Fond objavio i o stradanjima Srba, nije smanjena produkcija izmišljotina iza koje stoji negiranje ili relativizovanje srpskih zločina u ratovima devedesetih.
Danas Fond za humanitarno pravo završava pripremu za objavljivanje petotomne Kosovske knjige pamćenja, dokumenta u kojem će biti objavljena sva imena stradalih civila, vojnika, policajaca, žrtava ratnih zločina i onih koji su bili na drugoj strani, možda i počinioci teških krivičnih dela. Kao i prvi tom, koji je izazvao veliko interesovanje žrtava, međunarodne i domaće javnosti, izuzev političara, i ostali tomovi će sadržati narativ o okolnostima pogibije ili nestanka.
Sa srodnim organizacijama civilnog sektora iz regiona Fond radi na osnivanju regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ (Rekom). Ova institucija imaće i misiju da doprinese sprečavanju ponavljanja ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava.
U Srbiji nema naznaka da bi suočenje sa bliskom prošlošću moglo da postane važna društvena tema, uprkos činjenici da vitalne interese građana ugrožava dosad neraskidiva sprega ostataka ratne mašinerije i organizovanog kriminala.
“Nevladine organizacije postaju slabije, ne jače, bar u odnosu na suočavanje sa prošlošću. Nemamo jaku mrežu organizacija civilnog društva, već približavanje nevladinih organizacija političkim partijama. Marginalizovana su pitanja suočavanja i pomirenja, odgovornosti državnih institucija, krivične odgovornosti i uopšte potreba da se na regionalnom nivou postigne pomirenje, iz ugla priznavanja patnje žrtava, vraćanja glasa žrtvama. Ta tema je nestala, pa predstoji pokušaj da se bar deo toga vrati na političku scenu. Za razliku od ranijih godina, imamo medije koji nisu zainteresovani, niti ih se tiču prošlost, pravda, žrtve, odgovornost, potreba da se spreči ponavljanje zločina. Postoje samo dve-tri male oaze, što je nedovoljno za jači društveni pritisak”, kaže Nataša Kandić.
Dve decenije Fond za humanitarno pravo borio se sa uzrocima i posledicama ratova, stvorio je dokumentaciju neprocenjive vrednosti, jedinstveni arhiv stradanja, zalog za budućnost – ostajući sve vreme na strani onih koji nisu imali nikog drugog.
Bojan Tončić
