Nema više prisluškivanja po odluci direktora BIA

Direktor Bezbednosno-informativne agencije neće više imati pravo da naloži početak prisluškivanja i tajnog praćenja bez odobrenja suda, jer se očekuje da će sudije Ustavnog suda na današnjoj sednici tu odredbu zakona proglasiti neustavnom.

Sudija izvestilac je, kako „Blic“ saznaje, predložio da se prihvati predlog Fonda za humanitarno pravo koji je podnesen još decembra 2002. i da se član 15 Zakona o BIA proglasi neustavnim. Kako saznajemo, većina sudija će prihvatiti ovaj predlog. Nedavno je Ustavni sud sličan član u slučaju tajnih službi u Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji proglasio neustavnim. Ustavni sud je u aprilu ove godine utvrdio da je neustavna odredba Zakona o VBA kojom se „tajni nadzor“ može obavljati na osnovu naloga direktora VBA ili osoba koje on ovlasti.

Nataša Kandić, direktorka FHP, kaže za „Blic“ da je u Srbiji teško da pokrene postupke za izmene odredaba zakona kojima se krše ljudska prava.

– Osporeni članovi zakona su neprecizni, nedorečeni i nejasni i zato su podložni proizvoljnom tumačenju i svakoj drugoj vrsti zloupotrebe. Osim što narušavaju Ustavom garantovano pravo na tajnost pisama i komunikacije, oni su u suprotnosti i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – kaže Nataša Kandić.

Ona napominje da u ovom slučaju postoji epilog, za razliku od brojnih primera gde su kršena osnovna ljudska prava koja ni posle skoro dve decenije nemaju sudsku završnicu.

– Fond je podneo prijave protiv pripadnika policije koji su tukli građane tokom mirnih protesta 1996 i 1997. i do sada niko nije procesuiran. Nema još nijedne pravosnažne presude za novčane naknade porodicama žrtava ratnih zločina… – navodi direktorka FHP-a.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za „Blic“ da se na odluku o neustavnosti odredaba zakona o VBA i VOA, u postupku koji su pokrenuli on i zaštitnik građana Saša Janković, čekalo gotovo dve godine.

– Još nema odluke o Zakonu o elektronskim komunikacijama iako smo zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona zaštitnik građana i ja podneli istovremeno. U svakom slučaju, najava da bi Ustavni sud u dogledno vreme mogao da donese odgovarajuće odluke i o Zakonu o BIA i o Zakonu o elektronskim komunikacijama zvuči dobro. A još bolje najava da bi odluka o ZKP-u, koju smo iz istovetnih razloga letos osporili zaštitnik građana i ja, mogla biti donesena do kraja godine – kaže Šabić.

Poverenik i zaštitnik građana su osporili odredbu ZKP kojim je dozvoljeno da tužilac naredi nadzor elektronske komunikacije.

Poverenik Šabić kaže da je prvi zadatak da zakone o tajnim službama, ali i druge zakone koji se tiču ograničenja Ustavom garantovanih prava građana, dovedemo u sklad sa Ustavom, a zatim i sa standardima EU.

– To nije mali posao i onih 14 mera koje smo u tu svrhu zaštitnik građana i ja predložili predstavljaju samo prve korake na dugom putu, ali bolje da krenemo što pre u realizaciju – kaže Šabić.

Sporni članovi i Ustav

Sporne odredbe članova Zakona o BIA predviđaju „odstupanje od načela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava komunikacije iz razloga bezbednosti republike“. Međutim, sadašnji Ustav, kao i Ustav koji je važio 2002, predviđaju da se samo „na osnovu odluke suda može odstupiti od načela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja“.

BIA: Odredbu koristili jednom

Jova Stojić, zadužen za odnose s javnošću BIA, kaže da su spornu odredbu koja daje ovlašćenje direktoru da naredi početak tajnog nadzora bez odobrenja suda koristili samo jednom, i to 2003. godine.

– Mi ne znamo zašto se čekalo toliko dugo da se odluči o njenoj ustavnosti. Naravno, BIA će poštovati svaku odluku suda – kaže Stojić.

Vuk Z. Cvijić