Nataša Kandić: Nalog za moje ubistvo nikad nije ispitan

Da bi se svedoci, kako obični, tako i svedoci-saradnici, posebno oni u osetljivim slučajevima ratnih zločina, osećali sigurno potrebna je promena klime u državnim institucijama, kaže za Danas direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

– Ako se zaštićeni svedoci žale na tužioce za ratne zločine, onda je problem daleko složeniji nego u slučaju da se žale samo na pojedine pripadnike Jedinice za zaštitu svedoka. Osim ove jedinice, postoji sudska služba za zaštitu svedoka, koja je organizovana kao administrativno telo. Aktivna je u radno vreme. Posle 15.30 svedok može uporno da zove službu, ali niko se neće javiti. Veoma me je pogodio nedavni događaj, kada je žrtva silovanja svedočila u predmetu Skočići. FHP je pomogao sudu u kontaktu sa njom i organizovanju prevoza, a sud je rezervisao hotel. Kada je oštećena došla u hotel, i htela da ruča, rekli su joj da je sud rezervisao samo noćenje sa doručkom.

• U izveštaju za prošlu godinu imali ste ozbiljne primedbe na zaštitu svedoka u procesima za ratne zločine?

– Jedinica za zaštitu svedoka je u okviru MUP-a Srbije. Na njenom čelu nije osoba sa znanjem o zaštiti svedoka ratnih zločina, nego po pravilu pripadnik neke od jedinica koja je učestvovala u ratu, koja je do sada bila postavljana po partijskom ključu. Poznato je da je sadašnjeg načelnika te jedinice postavio potpredsednik SPS-a, Branko Ružić, i bez obzira na žalbe brojnih pripadnika te jedinice, zaštićenih svedoka i FHP-a, on je nedodirljiv. Imala sam prilike da tu jedinicu upoznam na početku angažovanja za zaštitu žrtava ratnih zločina koje su bile pozvane da svedoče u predmetu Podujevo, 2002. godine. Tada su brigu o zaštiti žrtava vodili vrhunski policajci. Međutim, zaštitu svedocima-saradnicima pružali su pripadnici te jedinice, koji su za vreme rata bili pripadnici JSO. Imali su oni razumevanje za žrtve, ali prema policajcima koji su se usudili da svedoče protiv svojih kolega policajaca ponašali su se ogoljeno ideološki…

• Zaštićeni svedok na suđenju paravojnoj grupi „Šakali“ za zločin u selu Ćuška, koji je i sam iz kriminalnog miljea, obratio se pre pola godine javnosti tvrdeći da mu je bezbednost ugrožena?

– Dovoljno je pročitati javni apel svedoka Zorana Raševića, u predmetu Ćuška, pa biti dodatno zabrinut, jer se ništa nije izmenilo – ta jedinica nije stručna, njeni pripadnici se osećaju ugroženo od zaštićenih svedoka, zbog čega vrše pritiska na njih da im otkriju šta sve znaju o ratnim zločinima i počiniocima. S druge strane, ni Tužilaštvo za ratne zločine nije ohrabrujuća državna institucija, kada su u pitanju insajderi. Ta institucija, odnosno tužioci imaju dobar odnos sa svedocima direktnim počiniocima, ali ni oni ne vole policajce koji „denunciraju“ svoje kolege, posebno policijske generale. Rešenje je u promeni klime u državnim institucijama.

• Da li imate informacije da je sprovedena istraga o Raševićevim navodima?

– Da je bilo bilo kakve istrage, Tužilaštvo za ratne zločine bi upoznalo javnost. Uznemiravajuće je da je taj svedok u svom javnom apelu rekao da nije dobio zaštitu ni od Tužilaštva. Da nema nikakvog reagovanja, pokazuje i činjenica da je taj svedok izneo da je nakon NATO bombardovanja dobio nalog da ubije mene, na šta je Tužilaštvo reagovalo kao na „pikanteriju“. Koga briga, mislim na državne institucije, ko preti aktivistima za ljudska prava. Iako pretnje meni ili drugim aktivistima ljudskih prava razumem kao deo bavljenja ljudskim pravima u postkonfliktno vreme, ipak se osećam bespomoćno kada vidim da državne institucije štite na primer generala Ljubišu Dikovića, bivšeg komandanta Žandarmerije Radoslava Mitrovića, nekadašnjeg komandanta Operativno-poternih grupa Gorana Radosavljevića, i brojne druge „iskusne“ pripadnike policije i vojske.

• Očekujete li da bi pomak u istrazi o takozvanim jatacima haških optuženika mogao da bude napravljen ako bi nekom od osumnjičenih bio ponuđen status svedoka saradnika?

– Moje mišljenje je da jatake štite državne institucije jer ni Mladićeva rodbina ne bi mogla da skriva (Ratka) Mladića bez znanja moćnih pojedinaca iz VJ, MUP-a i Vlade. Primer (Radovana) Karadžića takođe kazuje da je zvanična Srbija podržavala skrivanje haških optuženika, hapsila ih kada je morala. U proces protiv jataka ne verujem jer bi trebalo poći od oficira zbog kojih su stradala dvojica vojnika u Topčideru.

Stradanje kadeta opomena

– I stradanje kadeta na Pasuljanskim livadama, u junu ove godine, jeste opomena državnim institucijama da moraju odgovorno da se odnose prema podacima o ratnim zločinima i svedocima. Roditelji stradalih kadeta treba da znaju da je ministar Dragan Šutanovac, pre dve godine, primio navode da su na tom poligonu sahranjeni posmrtni ostaci nekih Albanaca. Da je naredio istragu tih navoda, mine bi možda bile otkrivene i mladi kadeti bi danas bili živi.