Sudovi u Srbiji dosuđuju ponižavajuće novčane naknade nesrpskim žrtvama

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da isplati odštetu u iznosu od 1,3 miliona dinara petorici Albanaca sa Kosova, zbog nezakonitog pritvora, od osam do 17 meseci, i zlostavljanja od strane pripadnika MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije (VJ). FHP smatra da sudovi Republike Srbije nastavljaju sa praksom dosuđivanja ponižavajućih i nepravičnih novčanih kompenzacija za kršenje ljudskih prava u prošlosti. FHP će uložiti sudu žalbu, a od nove Vlade će tražiti da postavi standard pravične naknade za kršenje ljudskih prava u prošlosti kojim će biti ukinuta de facto diskriminacija nesrpskih žrtava.

Sud je pravilno utvrdio da su pripadnici MUP-a i Vojske Jugoslavije uhapsili Tahira Bytyqija, Smajla Gashija, Rrahmana Elshanija, Hysnije Podrmiçakua i Bekima Istogua bez pravnog osnova i da su tokom boravka u zatvoru bili izloženi torturi, zbog čega je njihovo zdravlje trajno narušeno. Takođe, sud je utvrdio da pripadnici MUP-a Srbije nisu obavestili njihove porodice o hapšenju, čime su  prekršili član 147 tadašnjeg Zakona o krivičnom postupku.

FHP je u ime pomenutih žrtava kršenja ljudskih prava pokrenuo postupak za ostvarivanje prava na materijalnu kompenzaciju 26.04.2010. godine. Sud je održao šest ročišta. Tokom suđenja, Bytyqi, Gashi, Elshani, Podrmiçaku i Istogu su saslušani i radi utvrđivanja posledica torture i boravka u nezakonitom pritvoru pregledao ih je tim medicinskih stručnjaka, koji je utvrdio da je njihovo zdravlje trajno narušeno.

Činjenice:

Srpske snage su krajem 1998. godine Tahira Bytyqija sa porodicom, kao i druge seljane, proterale iz sela Đurđica/Gjergjica u Obrinje/Abri (opština Glogovac/Gllogoc). Tamo je Tahir sa porodicom  ostao šest meseci. U maju 1999. godine, VJ je granatirala Obrinje/Abri. Tahir je sa porodicom pobegao u Novo Čikatovo/Çikatove e rë. Smestili su se u zemljoradničku zadrugu. Dana 27.05.1999. godine, policija je ušla u selo i sve ljude iz zadruge isterala napolje. Odvojili su muškarce od žena i sproveli ih u policijsku stanicu u Glogovcu/Gllogoc. Tahira su u stanici ispitivali u vezi OVK. Tokom ispitivanja jedan policajac ga je ubo nožem u stomak. Tahira su odvezli u bolnicu u Prištini/Prishtinë. Nakon pružene pomoći, prevezli su ga u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Tamo je proveo 10 dana. Bio je smešten u sportskoj sali sa još oko 400 zatvorenika. Nakon sklapanja Kumanovskog sporazuma, 10.06.1999. godine, albanski zatvorenici iz Lipljana/Lipjan i drugih zatvora na Kosovu prebačeni su u zatvore u Srbiji. Tahir je dva meseca proveo u samici u zatvoru u Požarevcu. Sve vreme je bio veoma lošeg zdravlja, bez medicinske nege. Iz zatvora je pušten 23.03.2000. godine, posredstvom Međunarodnog komiteta crvenog krsta (MKCK). Protiv njega nikada nije vođen bilo kakav postupak niti je bio saslušavan tokom boravka u zatvoru.

Smajl Gashi je u maju 1998. godine sa porodicom pobegao iz sela Lapušnik/Llapushnik u Novo Čikatovo/Çikatove e rë. U tom selu ga je policija uhapsila 24.04.1999. godine, kada je njega i druge muškarce odvojila od porodica i sprovela, najpre u zatvor u Prištini/Prishtinë, a potom u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Stražari su ga u zatvoru svakodnevno tukli i primoravali da prizna da je pomagao OVK. Dana 10. juna 1999. godine, policija je Smajla sa ostalim zatvorenicima iz zatvora u Lipljanu/Lipjan prebacila u zatvor u Požarevcu. Bio je optužen za terorizam. Suđenje je trajalo sedam meseci. U julu 2000. godine, Okružni sud u Nišu ga je oslobodio optužbe, nakon čega je pušten iz zatvora.

Rrahman Elshani je  uhapšen u maju 1999. godine, u selu Štrbulovo/Shtrbullovë, gde se bio sklonio sa porodicom nakon što je morao da napusti svoje selo Krajkovo/Krajkove. Odveden je u policijsku stanicu u Glogovac/Gllogoc. Policajaci su mu dali da potpiše neki papir a kada je Rrahman hteo da ga pročita, pretukli su ga. Posle dva dana, policija je Rrahmana prebacila u zatvor u Lipljanu/Lipjan gde je proveo desetak dana. U Srbiju je prebačen 10.06.1999. godine, kada i drugi albanski zatvorenici. Tokom boravka u zatvoru u Požarevcu, Rrahmana niko nije ispitivao niti je protiv njega ikada vođen bilo kakav postupak. Rrahman je oslobođen 22. aprila 2000. godine, posredstvom MKCK.

Hysni Podrmiçaku je takođe uhapšen u selu Štrbulovo/Shtrubullovë. Prošao je batine u zatvoru u Prištini/Prishtinë, a potom je prebačen u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Stražari su Hysnija u zatvoru svakodnevno batinali, od čega je zadobio tešku povredu glave. Od 10.06.1999. godine, bio je pritvorenik u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Optužen je za terorizam. Sudio mu je Okružni sud u Nišu. Suđenje je počelo 5.12.1999. i trajalo je sedam meseci. Oslobođen je krivične odgovornosti 5. jula 2000. godine.

Šesnaestogodišnjeg Bekima Istogua policija je uhapsila 30.04.1999. godine dok je sa porodicom bežao iz sela Vrbovac/Verbovc. Vojska i policija su zaustavile kolonu civila i razdvojili muškarce od žena. Iako je bio maloletan, Bekima su izdvojili sa ostalim mmuškarcima. Policajci su ih tukli ceo dan. Ujutro je došlo još vojnika i policajaca. Udarali su zatvorenike i gađali ih kamenicama. Nakon nekog vremena, stigao je kamion. Bekimu i ostalima je naređeno da se popnu a vojnici i policajci napravili su ‘špalir’ kroz koji su prolazili pre ulaska u kamion. Od udaraca koje je dobio u ‘špaliru’, Bekimu je ostao ožiljak na čelu. Bekima i ostale uhapšene, prevezli su u zatvor u Prištini/Prishitnë. Bekima su samog uveli u neku praznu prostoriju, gde ga je jedan policajac pretukao pendrekom. Tokom boravka u zatvoru u Prištini/Prishitinë, policajci su ga ispitivali. Nije bilo prevodioca a Bekim nije razumeo srpski. Nakon prebacivanja u Srbiju, Bekim je smešten u zatvor u Sremskoj Mitrovici. U njegoovm paviljonu bilo je oko 90 ljudi. Nije bilo kreveta. Svi su spavali na betonu, jedan uz drugog. Higijena i medicinska nega su bili loši. Protiv Bekima nikada nije vođen krivični postupak. Oslobođen je u oktobru 2000. godine, posredstvom MKCK.