Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.

Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, u uvodnom izlaganju je predstavila osnovne nalaze Izveštaja do kojih se došlo tokom praćenja suđenja kao i prilikom zastupanja oštećenih u predmetima za ratne zločine. Između ostalog, ona je navela da regionalnu saradnju uglavnom koče politička pitanja, i da je najveći problem u saradnji postojanje paralelnih istraga i nepriznavanje činjenica koje je utvrdila druga strana. Kandić je posebnu pažnju skrenula na probleme zaštite svedoka, kao i na činjenicu da sudstva ne smeju da skrivaju optužene, „jer mi danas živimo u postkonfliktnom društvu i moramo da znamo istinu o tome šta se dogodilo.“

Nikola Čukanović, advokat FHP-a, izneo je najvažnije nalaze FHP-a u odnosu na predmete Zvornik II i Oto Palinkaš i drugi. Čukanović je kritikujući niske kazne izrečene dvojici osuđenih u predmetu Zvornik II naglasio da presude nikako ne mogu biti samo lične, odnosno individualne odluke sudija, već treba da budu poruka čitavom društvu kojom se pravi „civilizacijski otklon“ prema zločinima iz bliske prošlosti, posebno imajući u vidu, da u ovom trenutku, ove zločine ne prati adekvatna društvena osuda.

Bruno Vekarić, zamenik Tužioca za ratne zločine, zahvalio se FHP-u na saradnji i objavljenom izveštaju, i istakao da Tužilaštvo na ovaj izveštaj gleda kao na pozitivnu i konstruktivnu kritiku. On je pozitivno ocenio rad Tužilaštva. Odgovarajući na kritiku FHP-a da je Tužilaštvo pokrenulo mali broj predmeta u 2011. godini, Vekarić je rekao da je od broja pokrenutih predmeta ipak važniji kvalitet podignutih optužnica i da uspeh Tužilaštva vidi u tome da se velika većina optužnica završi osuđujućom presudom. Takođe, Vekarić je rekao i da je potrebno pokloniti više pažnje sistemu zaštite svedoka, naročito u slučajevima žrtava silovanja.

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, je govorio o dilemi koja se javlja usled prava pojedinca na zaštitu podataka o ličnosti i prava javnosti da zna istinu. Govoreći o  krivičnom delu o nedozvoljenom javnom kometnarisanju sudskih postupaka, Šabić je istakao da se mora poći od pretpostavke da su sudije nezavisne u svom radu, te da na njihov rad ne mogu uticati komentari javnosti, eksperata ili nevladinih organizacija o odlukama koje sudovi donose, ali da se radi o potpuno drugačijoj situaciji kada ti komentari dolaze od predstavnike vlasti. Šabić je napomenuo da sudovi moraju da štite podatke o ličnosti pravosnažno osuđenih lica ali da se od javnosti ne mogu skrivati imena osuđenih.

„Jedinica za zaštitu svedoka je 2004. godine bila naš ponos, a danas postoji potreba za hitnom reformom tog tela,“ rekao je Ivan Jovanović, šef Odseka za ratne zločine i saradnik OEBS-a. On je pozdravio praksu domaćih sudova da presude zasnivaju na međunarodnom pravu ali je istakao da postoji određena nekonzistentnost u pogledu kvalifikacija dela, obrazloženja, kao i kažnjavanja. Govoreći o regionalnoj saradnji, Jovanović je istakao da pred Tužilaštvom za ratne zločine Srbije stoji izazov da zadobije poverenje javnosti drugih država u regionu i to na način da podigne optužnice protiv visokorangiranih osoba, kao i da procesuira neke predmete koji se tiču genocida u Srebrenici. U pogledu izostavljanja delova presuda koje se odnose na lične podatke optuženih i žrtava, Jovanović je naglasio da žrtve očekuju da budu imenovane u presudama jer to vide kao jedan aspekt zadovoljenja pravde i priznavanja njihovih patnji.

Nakon uvodnih izlaganja otvorena je debata tokom koje su prisutne sudije, advokati, svedoci i aktivisti za ljudska prava izneli svoja mišljenja i podatke o suđenjima za ratne zločine u republici Srbiji. Najviše pažnje je posvećeno programu zaštite svedoka, i ovom prilikom su svi govornici apelovali na nadležne institucije da poboljšaju položaj svedoka, kako zaštićenih i svedoka saradnika, tako i svedoka koji su bili žrtve torture i silovanja, kojima treba obezbediti posebnu psihološku podršku i sigurnost.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini možete preuzeti ovde.

Transkript sa debate možete preuzeti ovde.