Srbiji je potreban adekvatan model reparacija za žrtve kršenja ljudskih prava iz 90-tih

U sredu, 21. decembra 2011. godine, u hotelu „Zira“ u Beogradu, održana je konferencija o pravu žrtava kršenja ljudskih prava tokom 90-tih na materijalne reparacije u Srbiji. Skup je okupio predstavnike ministarstava, pravosudnih institucija, advokate, kao i aktiviste za ljudska prava i predstavnika civilnog društva.

Po rečima organizatora ovog skupa Sandre Orlović, zamenice direktorke Fonda za humanitarno pravo(FHP), konferencija ima za cilj da razmotri moguće modele za ostvarivanje prava na reparacije u Srbiji i da se o ovom pitanju pokrene dijalog sa nadležnim državnim institucijama.

„Žrtve ratova moraju dobiti pravo na vraćanje dostojanstva kroz materijalne ali i simbolične reparacije“, rekla je direktorka FHP Nataša Kandić, navodeći da je na državi obaveza da stvori uslove za „pravične“ nadoknade. Ona je ocenila da nema vladavine prava ako se posebna pažnja ne posveti žrtvama, onima kojima su nanete nepravde i ako se ne donesu programi koji će obeštiti žrtve.

Tokom prvog panela, razmotreni su modeli reparacija koji postoje u drugim post-konfliktnim državama, ali i kako je to uređeno u zemljama regiona. Viktorija Ružičić Tokić, ispred Međunarodne komisije za nestala lica iz Sarajeva, predstavila je bosanskohercegovački model. Premda zakon u BiH u mnogo čemu izlazi u susret žrtvama i njihovim porodicama (npr. odredbom o pravu raspolaganja imovinom nestale osobe od strane njegovih najbližih, a da pritom ne moraju proglasiti nestalu osobu mrtvom), problemi nastaju na nivou političke volje i nedostatka finansijskih sredstava za sprovođenje ovog programa obeštećenja.

Kada je o administrativnim reparacijama u Srbiji reč, dosta se govorilo o nejednakom položaju civilnih i vojnih žrtava rata. Prema trenutnoj zakonskoj regulativi, civilne žrtve rata se nalaze u diskriminisanom položaju i mnogo teže mogu ostvariti pravo na dobijanje reparacija. Postavilo se pitanje promene pravilnika kojim se utvrđuje postotak oštećenja koji omogućava sticanje prava na naknadu. Profesor Duško Čelić sa prištinskog Univerziteta upoznao je prisutne sa problemima i nerazumevanjima koje predstavnici ministarstava izražavaju kada se govori o reparacijama i problemima nestalih, ali i istakao da je solidarnost ona vrednost koja je neophodna svakom demokratskom društvu.

Saša Gajin, iz Centra za unapređivanje pravnih studija, sublimirao je zahteve i sugestije koje su se mogle čuti na ovoj konferenciji. Konstatovano je da je broj žrtava kršenja ljudskih prava značajno veći od broja uživalaca reparacija. Potrebno je doneti adekvatan normativni model i uključiti sve ključne aktere u izradu ovog modela. Regionalni pristup rešavanju ovog problema, takođe bi bio veoma koristan, zaključio je Gajin.

Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić rekao je da su i 20 godina nakon ratnih sukoba odnosi u regionu konfliktni i da ne postoji jasna politička volja da se žrtvama omogući pravo na reparaciju. Umesto toga, kako je istakao, neki zločini se minimalizuju, a neki se preuveličavaju.

„Proces pomirenja mora da bude delotvoran, kažnjavanjem počinilaca ratnih zločina i obeštećenjem žrtava, materijalnim i simboličnim“, rekao je Simić. On je rekao da je ideja Ministarstva pravde Srbije da se izradi regionalni okvir za obeštećenje.

Goran Miletić iz Civil Rights Defenders, organizacije koja je podržala organizovanje ove konferencije, ocenio je da su reparacije za žrtve suština poštovanja ljudskih prava i da nije samo reč o obavezi prema žrtvama, već je obeštećenje obaveza i za društvo.

Izveštaj “Materijalne reparacije za povrede ljudskih prava u prošlosti” možete preuzeti ovde.

Pogledajte video prilog sa konferencije na našem youtube kanalu.