B92: Put u EU zadatak države, a ne NVO

BEOGRAD, 17.07.2011. – Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić tvrdi da uloga NVO nije presudna za evropske integracije, te da EU sada više računa na državne institucije.

“Evropske države sve više sarađuju sa institucijama Srbije, a manje se računa na NVO”, kaže ona.

“U celini EU je sada orijentisana na uspostavljanje odnosa s institucijama i kroz to će vršiti pritisak da vrednosni sistem Evrope polako postane i vrednosti sistem ovde”, smatra Kandićeva.

“Mislim da, kao i u slučaju Hrvatske, neće mnogo insistirati da države koje su ratovale isprave sve greške i izvuku iz toga lekcije i pouke”, navodi ona.

Direktorka FHP-a kaže da ima utisak da će to ipak biti prepušteno nama, društvu i državi, ali smatra da mi nemamo tako odgovorne institucije koje bi smatrale da je važno da se odgovorno odnose prema prošlosti.

“Strahujem da ćemo se neodgovorno odnositi prema tako važnim stvarima kao što su zločini i pomirenje, koje mora da ide na osnovu pravde, suđenja, otvorenog dijaloga o tome što se dogodilo. Zato nisam sigurna ni koliko će inicijativa kao što je REKOM dobiti podršku svih institucija i otvoriti polje za dijalog”, rekla je direktorka Fodna za humanitarno pravo.

Podsećajući da se slika o NVO u Srbiji nije mnogo izmenila od vremena Slobodana Miloševića, Kandić tvrdi da tome doprinosi i nedovoljna transparentnost u radu civilnog sektora.

“Ne znam ni jednu organizaciju koja na sajtu ima svoj budžet i izveštaj o finansijskom poslovanju, osim Fonda za humanitarno pravo, a koji se odnosi upravo na REKOM”, ukazala je Kandić.

“BG-PR, najlošiji odnosi u regionu”

Kad je reč o odnosima u regionu Kandić smatra, da, iako se nešto menja, i dalje su najlošiji odnosi između Beograda i Prištine, kao i odnosi Srba, Hrvata i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini.

“Na Kosovu je nekako najuočljivije stanje zbunjenosti. Štogod se javno kaže, a proističe iz dogovora dve delegacije u Briselu, ostaje nejasno – kaže se, recimo, da je sve što se dogovori odmah primenjivo, a onda vidimo da to u praksi nije baš tako”, primećuje ona.

Ona smatra da je “očito da su razgovori započeti pod pritiskom” s jedne strane Evrope, a s druge, očekivanja Srbije da krene pregovarački proces, za šta je uslov drugačiji odnos Srbije prema administraciji u Prištini.

“Srbiji je najviše zameran tvrd stav u smislu neučestvovanja na skupovima na kojima su predstavnici Prištine, ali i izjave tipa: Nikad nećemo ucecestvovati, nikad nećemo dozvoliti…što se u poslednje vreme menja”, navodi Kandićeva.

“Čak i oni koji su govorili – nikada, nikada – sada kažu da Srbija razmatra mogućnost kako ne bi onemogaćavala Kosovo da učestvuje na sastancima važnih međunarodnih organizacija”, kaže ona.

Koliko je u takvim uslovima realno da Srbija u oktobru počne pregovarački proces, na to pitanje Kandić kaže da veruje da drugačiji odnos i transparentnija saradnja Beograda i Prištine spadaju u važne uslove za početak pregovora ali i za njihov ishod.

“Pozicije Srbije u svetu poboljšane”

Govoreći o odnosima Srbije sa “istokom” i “zapadom”, Kandićeva navodi da je okrenutost Rusiji sada manja upravo zato što počinju konkretne radnje koje treba da dovedu do pregovaračkog procesa u pridruživanju Srbije EU.

“Bilo je u nekoj fazi bojazni da Srbija menja odnos prema budućnosti, da Evropa nije više jedini cilj i vizija, nego da ima i alternativa. Ali sada to više nije balansiranje, nego postoji jedna odluka da se slede radnje koje prethode procesu pregovaranja, a da kao sasvim drugi ostaje tradicionalno dobar odnos s Rusijom”, kaže ona.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo veruje da je pozicija Srbije u svetu znatno bolja nakon hapšenja Ratka Mladića, da je to doprinelo boljim odnosima u regionu, olakšalo odnose Beograda i Sarajeva, a našoj državi dalo veće šanse na putu ka EU.

“U Republici Srpskoj hapšenje Mladića stvorilo je tenzije, a i danas ima kritika na račun Srbije zbog tog čina, posebno na račun predsednika. Bitno je, međutim da vlast RS nije odgovorila istom merom kao udruženja veterana, što pokazuje bliskost političkih garnitura Srbije i RS”, smatra Kandićeva.

Ona je ukazala na posebno “bitnu izjavu” predsednika RS Milorada Dodika “da shvata obavezu Srbije da uhapsi Ratka Mladića i da svako ko je optužen za ratne zločine mora da se pojavi i pred sudom u Hagu”.

Prema njenim rečima, u Federaciji je hapšenje Mladića dočekano s olakšanjem, ali su odmah usledila i pitanja kako se toliko dugo skrivao, ko mu je pomagao…

“Mi nemamo odgovore na ta pitanja, ma koliko iz institucija stizala uveravanja da su sve službe činile što su mogle da se on i ranije uhapsi i verovatno ćemo odgovore dobiti u nekom budućem vremenu”, smatra direktorka Fodna za humanitarno pravo.