E-novine: PONOVO ZATRAŽENO DA SE 11. JUL PROGLASI DANOM SEĆANJA NA GENOCID U SREBRENICI

Predstavnici i predstavnice Žena u crnom, Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo, Helsinškog odbora za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava i Centra za unapređenje pravnih studija ponovo su u subotu zatražili od predsednika Srbije da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Izveštava: Lidija Franović

Po veoma lepom vremenu, na platou između zgrade Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda, tačno u 12 sati okupili se oko 20 predstavnika nevladinih organizacija koje se zalažu da se Srbija suoči sa zločinima koji su u njeno ime počinjeni u neposrednom okruženju i da ustanovi 11. jul kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, baš kao što je to uradio Evropski parlament na sednici 15. januara.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo pročitala je pismo skoro identično onome (različiti samo datumi) koje je na istom mestu mesec dana ranije pročitao Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Ona je podsetila na reči predsednika Tadića od 26. februara 2007, kada je Srbija proglašena odgovornom što nije sprečila genocid, da je „veoma je važno da Narodna skupština u najskorije vreme usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen na području Srebrenice, što bi takođe značilo ispunjenje jednog dela današnje presude. Sada, kada smo dobili sudski epilog te tragične politike, sasvim je jasno da svako onaj ko se bude protivio dovršetku saradnje sa Haškim tribunalom i donošenju skupštinske deklaracije o Srebrenici radi najdirektnije protiv interesa svoje države i budućnosti njenih građana. Ako Srbija ne dovrši tu saradnju i ne postupi po odluci Međunarodnog suda, smatram da će se kao država suočiti sa dramatičnim političkim i ekonomskim posledicama”.„Polazeći od interesa Srbije da svoj ugled u međunarodnoj zajednici gradi poštovanjem presude Međunarodnog suda pravde, odnosom prema zločinima na prostoru bivše SFRJ kao i poštovanjem Rezolucije Evropskog parlamenta o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici, molimo vas da predstavnike podnosioca ove inicijative primite 11. aprila 2009. godine i u otvorenom razgovoru ukažete na mogućnosti zajedničkog delovanja. Svesni načela podele vlasti, oslanjamo se na Vaš autoritet i želju da Srbiju izvedete na evropski put.”

Orlovićeva se upitala šta se to promenilo od februara 2007. i zašto deklaracija o Srebrenici više nije bitna za interese ove države.

„Odgovornost Srbije za ono što se desilo u Srebrenici je više nego očigledna”, kazala je za e-novine Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava. Ona je naglasila da je odbijanje da se proglasi Dan sećanja na genocid u Srebrenici, počinjen jula 1995. nad muškarcima bošnjačke nacionalnosti, jedna vrsta poricanja onoga što se desilo.

Goran Miletić iz Švedskog komiteta za ljudska prava, koji je takođe držao transparent kojim se predsednik Tadić poziva na proglašenje 11. jula Danom sećanja, mišljenja je da je danas u Srbiji vidljiva jedna potpuna neodgovornost kad je reč o Srebrenici, nedavnom rušenju romskih kartonskih kuća na Novom Beogradu, zakonu protiv diskriminacije… Miletić zaključuje da predstavnici vlasti ne razumeju pojam ljudskih prava.

E-novine su pokušale da stupe u kontakt sa pres službom predsednika Srbije, međutim, ponovo se desilo da se niko nije javljao ni na jedan od dva broja telefona koji se nalaze na sajtu.

Kako javlja sarajevo-x.com, u nedelju, 12. aprila, biće organizovana tribina Zločin nad Bošnjacima prije genocida u julu 1995. godine, čime će biti obeležena 16. godišnjica stradanja stanovnika Srebrenice na školskom igralištu u tom gradu, kada je usled granatiranja poginulo 80 a ranjeno oko 200 Srebreničana.

Na tribini u Kulturnom centru Srebrenica govoriće potpredsednik SO Srebrenica Zulfo Salihović, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti Smail Čekić, prof. dr Adib Đozić, predsednica Društva za ugrožene narode Fadila Memišević, Hatidža Mehmedović, načelnik opštine Srebrenica Osman Suljić te lekari koji su tada radili u srebreničkoj bolnici.