Mondo: FHP: Zašto se prećutkuju albanske žrtve

Izvor: Mondo

Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”.

U saopštenju FHP navodi se da je, prema više nezavisnih izvora, na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10.000 Albanaca.

“Presuda Nikoli Šainoviću i policijskim i vojnim generalima obavezuje državu da istraži i kazni počinioce svih masovnih zločina koji su dokumentovani i dokazani na tom suđenju”, piše u saopštenju.

Uz ocenu da vreme obeležavanja desetogodišnjice NATO bombarodvanja u Srbiji i Crnoj Gori prolazi bez pomena albanskih žrtava na Kosovu i da se njihovo stradanje opet iznova relativizuje i dovodi u pitanje, Fond je naveo da je broj ubijenih Albanaca stvaran i dokumentovan, i da te žrtve neće nestati samo zato što se srpska javnost pretvara da one ne postoje.

“Kao što je obaveza vlasti da počinioce ovih zločina pronađe i kazni, tako je obaveza i srpske javnosti da zna za te zločine i da ih prizna”, navodi se u saopštenju i podseća da je Haški tribunal rasvetlio više desetina masovnih zločina počinjenih na Kosovu, a da je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu sudilo i sudi za još tri slučaja masovnog ubistva.

FHP je upozorio i da se ne sme zaboraviti da se desetine i desetine drugih masovnih ubistava i nestanaka iz vremena bombardovanja još uvek prećutkuje, a da su njihovi počinioci još uvek na slobodi.

“Na samom početku bombardovanja, u noći 24/25. marta ubijeni su ugledni kosovski advokat Bajram Kelmendi i njegova dva sina Kushtrim i Kastriot. Potom, 6. maja ubijen je Fehmi Agani, jedan od najuglednijih intelektualaca i političara na Kosovu i u nekadašnjoj SFRJ. Kalendar masovnih zločina za vreme bombardovanja ispunjen je za skoro svaki dan marta i aprila, a raspored masovnog ubijanja gust je i tokom maja i prvih dana juna”, naveo je FHP.

U saopštenju je navedeno da je “prvog aprila u tri masovna zločina ubijeno 136 ljudi, a odmah sledećeg dana u dva masovna zločina još 127 ljudi, a u maju mesecu počinjen je najmasovniji zločin na Kosovu kada je u jednom danu ubijeno 334 ljudi – u Meji i Korenici”.

“Samo u jednom danu, 26. marta 1999. godine, započeto je pet masovnih zločina, od kojih su dva trajala nekoliko dana: u Suvoj Reci ubijeno je 50 žena i dece, u Maloj Kruši i Prizrenu 146 ljudi, u Padalištu 20 ljudi, Landovici i Prizrenu 27 ljudi, Celini i Orahovcu 86, u Velikoj Kruši i opet u Orahovcu 98 ljudi”, naveo je FHP.

Taj fond je ocenio da srpska javnost “upravo ovih dana treba da se seća i 850 žrtava ekshumiranih iz grobnica na policijskom poligonu u Batajnici, kao što treba da zna i da postoji još desetine tela u jezeru Perućac”.

“Obaveza države Srbije je da porodicama žrtava i društvu saopšti činjenice o počinjenim zločinima, i time pokaže spremnost da prizna nedela počinjena u prošlosti, i u ime Srbije”, istakao je FHP.