E-Novine: Sud je sudio po zadatku
Izvor: E-Novine
Opasno je u Srbiji baviti se ratnim zločinima. Dokazi se i prikrivaju i zamagljuju. Koštunica je bio najprecizniji – nema dokaza – a fajlovi su isečeni. Svedok bio pod pritiskom.
Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, osuđena je u četvrtak pred Četvrtim opštinskim sudom za klevetu predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i kažnjena sa 200.000 dinara. Sud je presudio da Tomislav Nikolić nije ubio hrvatske civile u Antinu 1991, a sudija Maja Ilić konstatovala je da je Nataša Kandić „prekršila pretpostavku nevinosti time što je Nikolića optužila za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti”.
Nataša Kandić je 13. juna 2005. Radiju B92 izjavila da je Nikolić 1991. u hrvatskom selu Antin „bio u situacijama sa oružjem i da su od njegove ruke stradali civili”.
„Sud nije dozvolio nikakve dokaze, zaključivao je na osnovu iskaza Nikolića i njegovog punomoćnika, odlučivao je na osnovu zadatka koji je dobio – da se niko ne sme dovoditi u vezu sa ratnim zločinima”, kaže za e-novine Nataša Kandić.
Ona ističe da su u Fond „dolazili pripadnici Srpske radikalne stranke koji su tvrdili da je Tomislav Nikolić izašao iz kuće i pucao, a potom se vratio i bio dočekan ovacijama i prihvaćen kao četnički vojvoda”.
Gde su srpski radikali – tu su i zločini
Nataša Kandić kaže da „sud ne pita tužioca šta je svedok izjavio o ubistvu u Antinu, u vezi sa navodima o tome da je Tomislav Nikolić tamo ubijao”.
„Ne, Sud to ne želi da čuje i donosi odluku koju je imao od prvog trenutka a to je da je političar Srpske napredne stranke zaštićen. Iako postoje podaci koji svakog moraju da navedu na sumnju. Predsednik SRS je u Hagu zbog zločina protiv čovečnosti, drugi članovi ove stranke, različite četničke vojvode, osuđeni su u slučaju Ovčara, sada se čeka nova presuda, brojni radikali se dovode u vezu sa zločinima. Gde god je bilo zločina bilo je i pripadnika Srpske radikalne stranke”, kaže Nataša Kandić.
„Bilo je simptomatično to da se pet dana nakon moje izjave 2005. oglasio premijer Vojislav Koštunica koji je rekao da ‘nema podataka o umešanosti Tomislava Nikolića u zločine u Antinu’. Te njegove reči – ‘nema podataka’ su najtačnije. Sve što je postojalo u državnim arhivima izvučeno je iz fajlova, izveštaji su prerađeni, neki delovi su zatamnjeni, odsečeni čim je postavljeno pitanje tog zločina. U Srbiji postoji praksa uklanjanja dokaza, podataka. Jasno se vidi da sud neće da ulazi u raspravu o tome koji su to podaci kojima se jedna nevladina organizacija rukovodila, dajući svoj stav. On se stavlja u zaštitu političara, da se ne naruši njihov ugled i da se prepadnu svi branitelji ljudskih prava. Jasno je da je ovde teško baviti se ratnim zločinima – država će dozvoliti sve što je pod pritiskom međunarodne zajednice, a ostalo, kao što je slučaj Nikolić, će se čuvati, kontrolisaće se podaci, svaki pokušaj iznošenja podataka i javne sumnje proglašavaće se krivičnim delom”, naglašava naša sagovornica.
Član SRS Dušan Damnjanović iz Kragujevca, koji je 1991. godine u ratu u Hrvatskoj
bio dobrovoljac i snajperista i koji je doveden iz zatvora u Požarevcu, gde izdržava kaznu od dve godine zatvora zbog trgovine narkoticima, kazao je da nije bio svedok dvostrukog ubistva u Antinu i da „ne može i ne želi da se seća tih događaja”.
„U vreme kada sam razgovarao sa Natašom Kandić, sredinom 2005, mnogo sam lagao da bih došao do novca, bilo je to usred mog najvećeg drogiranja. Ne sećam se šta sam rekao Nataši Kandić, niti kada sam bio u Antinu, ne sećam se ni šta sam rekao Vukčeviću. Ne sećam se da li je Nikolić bio u Antinu”, rekao je Damjanović.
Sudija Maja Nikolić navela je da iz dokaza izvedenih na suđenju ne proizlazi da je Nataša Kandić imala pouzdane podatke o Nikoliću, ali je to iznela u javnost. „Da je postupala dobronamerno, Nataša Kandić ne bi imenovala Nikolića, nego bi podatke koje je imala predala Tužilašvu za ratne zločine. Ona je optužbe protiv Nikolića iznela pre četiri godine i tužilaštvo je imalo sasvim dovoljno vremena da pokrene postupak protiv Nikolića, ali to nije učinilo”, rekla je sudija Maja Ilić.
Nataša Kandić kaže da „potpuno vidljivo da sudija u ovom predmetu ne može da razume mandat organizacija za ljudska prava koje se bave dokumentovanjem ratnih zločina”.
„Problem je, takođe, i to što ovakva vrsta suđenja otvara pitanja da li se i na koji način povređuje nečiji ugled, ali i o čemu se, zapravo, raspravlja. Sudija neće da ulazi u to da je organizacija za ljudska prava u postupku dokumentovanja ratnog zločina, pribavlja i izvodi dokaze. Neke podatke iz SRS FHP nije objavio upravo zbog toga što je u postupku izvođenja dokaza. Svedok koji je danas svedočio bio je pod pritiskom, ucenjen je, bio je snajperista u ratu, a tvrdi da se ne seća ničega, ni zločina u Antinu, ni razgovora sa mnom. Seća se da su mu ‘trebale pare’, a ne kaže da je od bilo koga dobio novac”, kaže Nataša Kandić.
Related Articles
