E-novine: Usamljeni glasovi razuma

Izvor: E-novine

„Prve reakcije političara na Deklaraciju Evropskog parlamenta su neprimerene – oni ne razumeju šta znači odgovornost za nedela u prošlosti i šta bi u simboličkom smislu značilo da Srbija, prihvatanjem ovog akta, otvori prostor za sećanje na sve žrtve zločina. Ne razumeju da je to jedini mogući način da Srbija izađe iz zarobljeništva prošlosti“, kaže Nataša Kandić

Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, podseća u razgovoru za e-novine da su u junu 2005. nevladine organizacije tražile donošenje Deklaracije o priznavanju žrtava genocida, ali ona nije došla ni na dnevni red Skupštine Srbije.

„Presudom Međunarodnog suda pravde Srbija je obavezana da uhapsi sve optužene za genocid u Srebrenici i pronađe način za obeležavanje počinjenog genocida. Srbija je sve to zanemarila i nijednim gestom nije pokazala svest o obavezi koju kao država i društvo imamo. Stoga je ovo od smene Miloševićevog režima najvažnija prilika da vlasti u Srbiji, usvajanjem Deklaracije Evropskog parlamenta i proglašavanjem 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici, pokažu da su odlučne da prekinu nasleđe iz prošlosti i da grade demokratsku Srbiju na principima vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Ovim činom Srbija bi bila inicijator izgradnje zajedničkog pamćenja na teritoriji bivše Jugoslavije, time bi se otvorio prostor za zajedničko sećanje na sve žrtve ratnih zločina. Prve reakcije političara na Deklaraciju Evropskog parlamenta su neprimerene – oni ne razumeju šta znači odgovornost za nedela u prošlosti i šta bi u simboličkom smislu značilo da Srbija, prihvatanjem ovog akta, otvori prostor za sećanje na sve žrtve zločina. Ne razumeju da je to jedini mogući način da Srbija izađe iz zarobljeništva prošlosti“, kaže Nataša Kandić.

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, kaže za e- novine da je Srbija 2005 ispustila istorijsku šansu.
„Mi smo na desetogodišnjicu srebreničkog masakra predložili Skupštini Srbije Deklaraciju o osudi genocida. Da je prihvaćen predlog nevladinih organizacija, položaj ove države ne bi bio ovakav kakav jeste. Smisao ovoga što je usvojio Evropski parlament je da se ustanovi datum sećanja, a mi bismo morali da promenimo odnos prema genocidu i fašizmu”, naglašava Borka Pavićević.

Nataša Mićić, potpredsednica Liberalno demokratske partije, u izjavi za „Politiku“ kaže:
„Tužno je da je Evropski parlament doneo takvu odluku pre srpskog parlamenta s obzirom na to da je Srbija u vezi sa odgovornošću za genocid u Srebrenici. To je još jedan pokazatelj koliko živimo mimo sveta. I kao Građanski savez i kao LDP dva puta smo podnosili inicijativu da se usvoji deklaracija kojom bi se osudio zločin u Srebrenici i naravno da se pozitivno izjašnjavamo o tome što je uradio Evropski parlament. A negativno u smislu što ovde ne postoji nikakva svest o tome da je potrebno da mi to institucionalno osudimo kroz parlament.“

„Srbija, zapravo, stalno zaostaje u prihvatanju realnosti kakva je činjenica da su počinjeni genocid i ratni zločini. Reakcija Evropskog parlamenta je zakasnela, ali je vrlo važna, a Srbija koja ima odgovornost učinila je sve da minimizira svoju krivicu. Zato se taj zločin više ne naziva zločinom genocida, već ratnim zločinom. Nikakav gest Srbija nije učinila da se izvini Bošnjacima, naprotiv, zločini se veštački izjednačavaju”, kaže za e-novine Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Andrej Nosov, predsednik Inicijative mladih za ljudska prava, izjavio je za „Politiku“: „Odluka Evropskog parlamenta je dobra jer se Evropa na taj način suočava sa sopstvenom odgovornošću za genocid u Srebrenici. S druge strane, to je bitno i za balkanske države. To je prilika za nas na Balkanu, a posebno za Srbiju, da preispitamo odnos prema svojoj kulturi sećanja. Jer ovaj dan sećanja podrazumeva i da nikada ne zaboravimo sva zlodela iz oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. A Srebrenica svakako predstavlja najmonstruozniji događaj posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope“, kaže Nosov.

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije i narodni poslanik, podseća u razgovoru za e-novine da je „masakr u Srebrenici najteži pojedinačni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, a u dve presude Haškog suda označen je kao genocid”.
„Dugo pošto nas ne bude srebrenički zločin će ostati kao naša sramota, posebno zbog toga što u Srbiji ima još dosta ljudi koji glavnog egzekutora ovog zločina Ratka Mladića zovu herojem. Podsećam da su poslanici Srpske radikalne stranke za govornicom u skupštini pokazivali njegove postere i goovorili da je skupština njegova sigurna kuća”, ističe Korać.
Naš sagovornik kaže da ga ne čude reakcije u Srbiji koje se svode na ćutnju i prećutkivanje, što je svojevrsni spomenik Miloševićevoj politici iz devedesetih.

„Svi koji danas brane tu politiku treba da znaju da je odluka Evropskog parlamenta konačna presuda toj politici, ali i da njome odgovornost svih nas nije umanjena. Svako će morati da se s tim suoči u skladu sa svojom savešću”, kaže Žarko Korać.