Nezavisne novine: Milion potpisa za istinu

Izvor: Nezavisne novine

U Prištini je 29. oktobra formirana koalicija organizacija koje će podržati osnivanje nezavisne regionalne komisije (REKOM) za istraživanje, utvrđivanje i iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji. Koaliciju čini 155 pojedinaca i 108 organizacija, uglavnom organizacije za ljudska prava, udruženja porodica nestalih i ubijenih, medijska udruženja sa prostora nekadašnje SFRJ.

Članice koalicije će pokušati da prikupe milion potpisa građana koji podržavaju osnivanje REKOM-a, a zatim ih predati vladama zemalja bivše Jugoslavije. Inicijatori osnivanja ove komisije su beogradski Fond za humanitarno pravo (FHP), Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva i Documenta iz Zagreba.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu (Fatmir Sejdiu) je drugog dana foruma koji je trajao od 27. do 29. oktobra naglasio da je osnivanje „komisije za utvrđivanje istine o ratnoj prošlosti dobro za ceo region. Naša narodna izreka kaže – Ništa loše ne može proizići iz dobrog dela“, kazao je Sejdiu.

Nakon njega govorila je ministarka pravde Kosova Nekibe Keljmendi (Nekibe Kelmendi):

„Na ovom području desili su se prljavi ratovi, progoni i silovanja. Sada treba priznati što se dogodilo, jer istina najbolje služi pravdi“, rekla je ministarka Keljmendi. Ona je ispričala kako je za vreme sukoba na Kosovu izgubila polovinu porodice, muža i sinove: „Tek kad se otvore srpske arhive, moći ćemo da saznamo ko je deportovan, ko je počinio genocid“.

Zamenik šefa Euleksa Roj Riv (Roy Reeve) najavio je da će početkom decembra Euleks preuzeti istrage o zločinima na Kosovu. „Od UN ćemo preuzeti 1.200 predmeta o ratnim zločinima i 300.000 dokumenata o nerešenim postupcima. Na Kosovu još nije nađeno 1.550 nestalih osoba”, rekao je Riv.

Verner Almhofer (Werner Almhofer), šef Misije OEBS-a na Kosovu je naglasio da će Haški tribunal preneti neke svoje predmete na Kosovo, što je velika odgovornost za kosovske sudove.

Nataša Kandić, predsednica FHP je naglasila da ne postoji javna platforma za glas žrtava, te da bi REKOM mogao da pomogne da se čuju njihovi glasovi.

“Čuti glasove žrtava je važno i neprocenjivo za vraćanje dostojanstva žrtvama”, kazala je Kandić.

Amir Kulaglić iz organizacije Žene Srebrenice rekao je da su oni koji slede istinu poniženi u društvima bivše Jugoslavije. „Ako u ovom procesu ne budu učestvovale Srbija i Crna Gora, nećemo moći da saznamo sve o onome što se dogodilo u Srebrenici“, kazao je Kulaglić.

Hisni Beriša (Hysni Berisha) iz kosovskog Udruženja Shpresimi rekao je da srpska vlada ne pokazuje volju da otvori arhive o zločinima i pomogne istrazi. Tea Gorjanc-Prelević iz podgoričke Akcije za ljudska prava ocenjuje da su „državni organi Crne Gore uništili mnogo dokaza o ratnim zločinima“. Marko Veličković iz Centra za razvoj civilnih resursa je naveo da mladi nisu odgovorni za ono što se desilo, ali snose odgovornost za to kako se društva u kojim žive odnose prema zločinima.

Radionicu o ulozi mladih u procesu suočavanja sa prošlošću su vodili Maja Stojanović iz Inicijative mladih za ljudska prava, Emina Bužinkić iz Mreže mladih Hrvatske i Abdulah Ferizi (Abdullah Ferizi), predstavnik mladih sa Kosova. Konstatovano je da je indiferentnost ljudi kriva za ono što se desilo na prostorima bivše Jugoslavije, a da o ratnoj prošlosti pričaju samo njene žrtve.

Poslednjeg dana konferencije četiri sata su svedočile žrtve rata.

Saranda Bogujevci (Saranda Bogujevci) i njen brat Fatos (Fatos) iz Podujeva ispričali su da su im srpski vojnici pobili članove porodice i prijatelje, a oni su čudom preživeli masakr. Saranda je kao 14-godišnja devojčica gledala kako je devetnaestoro žena i dece ubijeno u bašti ispred njene kuće 28. marta 1999. godine. Ona i Fatos bili su ranjeni. Iz Sarandinog tela izvađeno je 16 metaka. Ostali su bez braće, majke, bake, rođaka i prijatelja.

Agron Šabani (Agron Shabani), sekretar zajednice Egipćana u opštini Dečani opisao je kako su mu vojnici OVK ubili brata i roditelje u Jašanici 17. juna 1999. godine.

„Znam imena dve osobe koje su ubile mog brata i oca, pogodili majku, a potom odneli njihova tela, koja sam pronašao ugljenisana“, rekao je Šabani.

Manda Patko, predsednica Udruge Vukovarske majke je preživela pakao u Vukovaru. Početkom novembra 1991. godine, nju, supruga i svekrvu su srpski vojnici držali u zarobljeništvu u neljudskim uslovima. Ona je preživela torturu, ali 17 godina ne zna gde joj je suprug.

„U Hrvatskoj se traži oko 2.000 nestalih osoba, a samo u Vukovaru i okolini 450“, rekla je Patko.

Marica Šeatović iz Novske opisala je kako su joj hrvatski vojnici ubili supruga i još nekoliko ljudi, među kojima i prijateljicu, koju su i silovali. Nakon rata, Marica je podigla tužbu protiv države Hrvatske koja je odbačena, iako je policija utvrdila da su njenog muža ubili pripadnici Hrvatske vojske. Tužbeni zahtev je odbijen uz obrazloženje da su ubice ubile van radnog vremena.

Semir Ibrahimović je sin Smaila Ibrahimovića koga su u Trnovu ubili pripadnici jedinice „Škorpioni“. Semir godinama nije znao ništa o sudbini oca, a onda ga je prepoznao na video snimku na kom pripadnici „Škorpiona“ ubijaju šest ljudi. „Oni koji su ubili mog oca i još nekoliko ljudi dobili su veoma blage kazne. To je sramna odluka suda u Srbiji. Ne mogu od Srbije očekivati pravdu. Nekim ubicama je smanjena kazna. Neki od njih su mi se smejali tokom suđenja u Beogradu”, rekao je Ibrahimović.

Milena Radević iz Peći opisala je kako joj je 14. decembra 1998. godine u kafiću, sa pet prijatelja, ubijen njen 25-godišnji sin. Krajem juna 1999. godine albanski vojnici su odveli njenog muža, kog od tada nije videla. „Ostala sam bez sina, supruga, bez kuće koju smo celog života gradili. Nemam adresu, imam samo broj mobilnog telefona“, rekla je Radević.

Džafer Veliu (Xhafer Veliu) je preživeo torturu srpskih paravojnih i državnih formacija, ali nije saznao sudbinu svog 18-godišnjeg sina.

“Gledao sam kako vojnici nude ljude u zarobljeništvu cigaretama, a potom od njih traže da gase jedan drugom cigarete na čelu. Nikad u životu nisam čuo takve krike”, rekao je Veliu.

Forum na kom će se raspravljati o mandatu komisije biće u aprilu 2009. godine u Podgorici.