Deutsche Welle: Položaj manjina na Kosovu
Izvro: Deutsche Welle
U organizaciji Fonda za humanitarno pravo u Prištini je održan Okrugli sto o pravima manjina. Izneti su problemi sa kojima se suočavaju daleko od kamera i ulepšanih ili namerno pogoršanih uslova života.
Ima napretka u ostvarivanju prava nealbanskih zajednica na Kosovu, ali je to još nedovoljno. Kršenja prava ima u skoro svim životnim segmentima – u najkraće bi se mogao sažeti izveštaj Fonda za humanitarno pravo za 2007. i 2008. godinu.
Aleksandar Stojanović iz Vučitrna, koji već desetu godinu kao raseljeno lice živi u severnom delu Kosovske Mitrovice, smatra da je istinski položaj Srba bolji i ima napretka, ali se – kaže – prava Srba i dalje krše u mnogim segmentima.
Bolje, ali…
“ Deset godina nakon rata nije završen proces povratka. Ljudi koji su pokušali da se vrate šikanirani su i napadani. Kroz razna tela radi se mnogo traljavo i više je nego očigledno da se mnogo toga sabotira. Jednom rečju postoji bezbroj slučajeva gde se krše prava Srba ”.
Po Ferhatu Dervišu Turci su ostvarili dosta prava, ali ima i primera dratičnog kršenja.
“ Zašto su u školama, gde se izvodi nastava na turskom, direktori samo Albanci. Zašto na svim računima koje dobijam nema turskog, nego je samo albansko pismo. Zašto radnica u ambulanti kada kažem da mi napiše original ime i prezime kako stoji u ličnoj karti, ona kaže – ovo nije Turska “.
U Gori, delu opštine Dragaš, veliki problem je školstvo. Većina nastavnika neće da potpiše ugovor sa kosovskom vladom pa je primetan odlazak celih porodica, ističe Veis Šerifi.
“ Samo iz Dragaša se u poslednjih nekoliko sedmica iselilo pet porodica zbog tog školstva”
Mnogobrojni problemi Roma
Gazmend Salijević živi u Gračanici i kaže da Romi imaju velikih problema, a neka od njih su:
“ Problem okupirane imovine, problem pristupa javnim službama Kosova, problem pristupa zdravstvenim ustanovama . Najveći problem nam je što oko sedam hiljada žalbi predatih Habitatu, odnosno sada Kosovskoj agenciji za povereništvo, nije rešeno niti uzeto u razmatranje. U mnogim slučajevima imamo jasnu diskriminaciju . Na mnogim kupoprodajnim ugovorima, koje Romi sami nisu potpisali, nalaze se pečati pojedinih opštinskih sudova na centralnom Kosovu”.
Po Haljilju Ćerimiju u javnosti se malo poklanja pažnja problemima Aškalija.
“ Imamo problema u obrazovanju, u zdravstvu, sa integracijom.Pošto se to ne prezentuje kosovskoj javnosti i mi bi, kao i ostale zajednice na Kosovu, trebalo da imamo jednosatnu emisiju na RTK. Imamo novinarski kadar – nedostaje samo dobra volja nadležnih za ova pitanja”.
Ovih dana predsednik Kosova Fatmir Sejdiu formirao je Konsultativno veće zajednica u cilju bržeg rešavanje problema etničkih zajednica . Koliko će se to pokazati dobrim , ostaje da se vidi.