Danas: Zločini van svake sumnje
Neophodno napraviti mapu ratnih nedela, kao pouku budućim generacijama
Tokom četiri ratne godine, od 1991. do 1995, u bosanskom gradu Brčko ubijeno je 1.658 ljudi, od čega je najveći broj zločina počinjen 1992. kada su stradale 944 osobe, saopšteno je juče na konferenciji “Brčko ‘92 – van svake sumnje’’, koja je održana u Centru Sava u organizaciji Fonda za humanitarno pravo.
Snježana Filipović iz sarajevskog Istraživačko – dokumentacionog centra navela je da je od tog broja ubijeno 505 civila – 409 muškaraca i 96 žena, ali i 1.153 vojnika – 534 pripadnika Armije BIH, 508 pripadanika JNA i Vojske RS i 111 vojnika HVO. Među ubijenim vojnicima bile su i tri žene. Po njenim rečima, u Brčkom je stradalo 911 Bošnjaka, 554 Srba, 116 Hrvata i sedam pripadnika ostalih nacionalnih grupa, da je najviše stradala populacija u rasponu od 18 do 45 godina, dok je od ukupnog broja žrtava ubijeno 1,39 odsto dece.
| Horor iz logora Adila Suljević ispričala je kako je vojska uhapsila civile u podrumu njihove zgrade u Brčkom i kako je od njih traženo da kažu gde je oružje i ko je snajperista. Prema njenim rečima, srpski vojnici su ih postavili za streljanje, ali se iznenada odustalo od toga i prebačeni su na igralište na kojem se pojavljuje doktor Ljubiša Mauzer, koji ih pita isto i naređuje streljanje. – Opet moramo da čekamo smrt i opet su odlučili da nas ne streljaju, pa nas prebacuju na drugo mesto. Tamo me je silovao neki oficir, tukao i nakon toga pozvao i drugu vojsku da to uradi, ali sam bila toliko krvava da su odustali. Šutnuo me je golu niz stepenice.Tada sam želela da umrem. Žao mi je što sam ostala živa – rekla je Suljevićeva. Prema njenim rečima, tada se pojavio Jelisić, koji je izveo na streljanje (“molila sam boga da me što pre ubije”), ali je i on odustao i prebacio je sa drugim zarobljenicima u logor Luka, odakle je puštena uz posredovanje svog bivšeg profesora iz škole. |
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić istakla je da je neophodno napraviti mapu ratnih zločina, put dešavanja ratnih zločina od 1991. do 1995, koji bi predstavljao opomenu i pouku budućim generacijama da se zločini nikada više ne ponove. Ona je istakla da bi mapa ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije predstavljala najbolje učilo za mlade osobe da se takvi zločini nikada više ne ponove.
– Oni nemaju odgovornost za zločine koji su počinjeni, ali imaju odgovornost u odnosu na nasleđe, odgovornost prema onome što se dogodilo – kaže Kandić. Kako je objasnila, u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine postolji jak interes da se takva mapa napravi.
Za zločine u Brčkom, Haški tribunal je osudio Gorana Jelisića zvanog Adolf na 40 godina zatvora i Ranka Češića na 18 godina zatvora.
Related Articles
