Politika: „Škorpionima” 58 godina zatvora

Izvor: Politika

Slobodan i Branislav Medić osuđeni na maksimalne kazne, tužilac „delimično zadovoljan”, a porodice žrtava iz Srebrenice nezadovoljne presudom

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je na po 20 godina zatvora Slobodana Medića, komandanta jedinice „Škorpioni”, i pripadnika te jedinice Branislava Medića, zbog ratnog zločina nad šestoricom civila, neutvrđenog dana jula 1995. godine, u Godinskim barama kod Trnova u BiH. Na 13 godina zatvora osuđen je Pera Petrašević, na pet Aleksandar Medić, dok je Aleksandar Vukov oslobođen optužbe. Vukovu i Aleksandru Mediću ukinut je pritvor.
Presudu je izrekla Gordana Petrović-Božilović, predsednica veća pred kojim je sproveden prvostepeni postupak. Sud je utvrdio da je Slobodan Medić, kao komandant paravojne jedinice „Škorpioni”, naredio pripadnicima svog obezbeđenja Petraševiću, Aleksandru Mediću, Branislavu Mediću, Slobodanu Davidoviću (osuđenom u Hrvatskoj) i Miloradu Momiću (u bekstvu) da streljaju šestoricu zarobljenika. Ubijeni su: Safet Fejzić (1978), Azmir Alispahić (1978), Sidik Salkić (1959), Smajl Ibrahimović (1960), Dino Salihović (1979) i Juso Delić (1970).
– Zarobljenici su kamionom prebačeni iz Trnova, gde su ih naoružani optuženi izveli iz kamiona, okružili ih i naredili im prvo da legnu licem ka zemlji, a zatim da idu putem prema liniji. Zatim su skrenuli sa puta kod spaljene vikendice Hasana Zvizdića. Tada su Petrašević, Momić, Davidović i Branislav Medić streljali četiri lica, pucajući im u leđa i u glave. Ostaloj dvojici su naredili da mrtve prenesu u vikendicu, a zatim su i njih streljali. Posle su nepoznata lica to mesto spalila – rekla je sudija Gordana Božilović-Petrović.
Prema njenim rečima, utvrđeno je da je Aleksandar Medić pomagao u tom činu, tako što je čuvao stražu držeći pušku podignutu uvis, ali nije pucao. Kada je reč o Vukovu, nije bilo dokaza da je komandant Medić njemu dao naređenje da odredi mesto za likvidaciju.
Sudija je detaljno opisala kako je nastala jedinica „Škorpioni”, objašnjavajući na osnovu čega je sud utvrdio da je reč o paravojnoj a ne o regularnoj vojnoj formaciji. Po prestanku ratnih dejstava na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema formirana je Republika Srpska Krajina. U mestu Đeletovci razvija se naftna industrija na bušotinama na samoj granici sa Hrvatskom. Ukazuje se potreba za obezbeđenje bušotina i tako nastaje takozvani odred „Boca”, koji se brojčano uvećavao sa razvojem naftne industrije. Komandant je od početka bio Slobodan Medić, zvani Boca, koji je kasnije odred preimenovalo i dao mu naziv „Škorpioni”.
služba obezbeđenja jedinicu je tri puta upućivala na teren, odnosno na ratište, gde je bila u sastavu Vukovarskog korpusa Vojske RSK. Krajem juna 1995. godine, jedinica je poslata u Trnovo, kao ispomoć Vojsci Republike Srpske, gde je bila potčinjena Sarajevsko-romanijskom korpusu i komandantu generalu Miloševiću. „Škorpioni”, njih oko 180, smešteni su u vikendicama.

Sa prve strane – Sa njima je i kamerman Duško Kosanović koji, po naređenju komandanta, sve značajne događaje beleži kamerom. Kosanović se, međutim, ranije vraća u Đeletovce, a kameru ostavlja Slobodanu Stojkoviću koji je kasnije i snimio egzekuciju zarobljenika. Po povratku u bazu, Stojković predaje kasetu Kosanoviću, koji je umnožava. Originalnu kasetu čuvao je kod sebe, a sa kopija je izbrisao snimak likvidacije. Veštak Slobodan Jovičić utvrdio je da nije bilo intervencija ni na video ni na audio materijalu.

Otežavajuće okolnosti
Snimak likvidacije, koji je prikazan u junu 2005. godine, tokom svedočenja generala Obrada Stevanovića na suđenju Slobodanu Miloševiću u haškom tribunalu, nije bio jedini dokaz na osnovu čega su optuženi osuđeni, kazala je sudija.
– Optuženi Petrašević priznao je krivicu i naveo da je sa ostalim pripadnicima komandantovog obezbeđenja krenuo da izvrši zadatak streljanja. On je rekao da se Vukov, koji se vidi na snimku, odmah vratio kad je čuo da nema pošiljke za njega i da nije imao nikakve veze sa streljanjem, da je Aleksandar Medić držao pušku u smeru nagore, da nije pucao i da mu se Momić kasnije rugao zbog toga i da je čuo Branislava kako kaže da ima još tri metka u pušci. Petrašević je rekao da misli da na kaseti nije snimljeno sve što se desilo, ali da se ono što je snimljeno zaista i desilo – navela je sudija, dodajući da je svoju ulogu u događaju priznao i Aleksandar Medić.
Odbrana Branislava Medića, koji je rekao da mu je „pao mrak na oči”, da ne zna ko je pucao i gde je ko stajao, po oceni suda, sračunata je na izbegavanje krivice.
– Nije bilo dokaza da je Slobodan Medić od nepoznatog starešine Vojske RS dobio naređenje o streljanju zarobljenika i ti navodi se zasnivaju na pretpostavkama. Svi optuženi, kao i bivši pripadnici jedinice, poriču da je jedinica „Škorpioni” bila paravojna formacija i tvrde da je bila deo Vojske RSK i da su u tom svojstvu išli na ratište, imali vojnu poštu i bili podređeni Vukovarskom korpusu, od kojeg su dobijali oružje. Po oceni suda, pripadnici jedinice su primali plate od Naftne industrije RSK, a ne od vojske, a RSK je u to vreme bila međunarodno nepriznata država. Bez obzira na dejstva, ta jedinica nije prerasla u regularnu vojnu jedinicu – kazala je sudija.
Obrazlažući odluku o kazni, sudija je istakla da je maksimalna kazna od 20 godina zatvora izrečena Slobodanu Mediću i Branislavu Mediću. Kao otežavajuće okolnosti navela je činjenicu da su trojica zarobljenika bila maloletna i da su dvojica od njih naterana da četiri mrtva tela prenose do vikendice.
– Ovakvo postupanje prema nemoćnima, koji imaju prirodno pravo da žive, da im se sudi i da se brane, ne daje pravo optuženima na olakšavajuće okolnosti – rekla je sudija Božilović-Petrović.

Iskreno kajanje
– Optuženi Petrašević i Aleksandar Medić su pokazali iskreno kajanje i žaljenje i pred sudom i pred porodicama oštećenih, što su za njih svakako olakšavajuće okolnosti – rekla je sudija.
Jednoipočasovno izlaganje sudija je završila citirajući Hegela: „Prirodno pravo čoveka je sloboda, a dalje određenje istog je jednakost pred zakonom.”
– Oštećenima nije pruženo to pravo, a optuženima jeste – rekla je sudija na kraju.
Suđenje „Škorpionima” počelo je u novembru 2005. godine i u procesu je saslušan 21 svedok. Na suđenju je prikazan i snimak likvidacije. Svi optuženi uhapšeni su odmah posle prikazivanja snimka u Hagu, u okolini Šida gde su živeli.
Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je juče da je delimično zadovoljan presudom pripadnicima paravojne formacije „Škorpioni”.
Na konferenciji za novinare posle izricanja presude, Vukčević je izrazio zadovoljstvo „zbog efikasnosti postupka”, navodeći da nije lako doći do presude za takav ratni zločin.
On je izrazio očekivanje da i porodice žrtava budu delimično zadovoljne presudom i istakao da Tužilaštvo nije zadovoljno presudama izrečenim za Aleksandra Medića, koji je osuđen na pet godina zatvora, i Aleksandra Vukova koji je oslobođen.
Prema Vukčevićevim rečima, razlikuje se pravna ocena utvrđivanja činjeničnog stanja Tužilaštva i Suda, ali slučaj nije završen.
Antrfile:
Nezadovoljstvo presudom

Izricanje presude obavljeno je u najvećoj sudnici Specijalnog suda u prisustvu više članova porodica ubijenih. Po izlasku iz suda, oni su negodovali zbog presude.
– Nisam zadovoljna ovakvom presudom, ovo je sramota, neka se srami Srbija. Ne zanima mene ko je od njih koliko dobio, mene zanima samo ono „paravojna formacija” – rekla je juče vidno potresena Hana
Fejzić, majka ubijenog Safeta.
– Došli smo u državu koja je izvršila streljanje, ali pravde nema.
Naše mrtve ništa neće vratiti, nijedna presuda, ali ovo je
sramota – dodala je njena ćerka Safeta.
Nataša Kandić, zastupnik oštećenih, ocenila je da je Srbija proglašena nevinom, da je ovaj događaj pripisan paravojnoj grupi, zbog čega ovakva presuda neće moći da izdrži istorijsku proveru.

Maksimalna kazna

Kazna od 20 godina zatvora, koja je izrečena dvojici pripadnika „Škorpiona”, maksimalna je kazna koju je sud mogao da izrekne
optuženima, iako je za to delo po sadašnjem zakonu zaprećena kazna od 40 godina zatvora.
– U čitavom svetu primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja dela. U vreme zločina u Trnovu bio je na snazi zakon koji predviđa maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora, kao zamenu za smrtnu kaznu, koja je ukinuta. Ukoliko je u međuvremenu zakon promenjen, sud mora prilikom odmeravanja kazne da primeni onaj zakon koji je blaži po okrivljenog. Izricanje kazne od 40 godina, kako se očekivalo u nekim krugovima u inostranoj javnosti, ne bi bilo zakonito – objašnjeno je „Politici” u Tužilaštvu za ratne zločine.

Autor: DOROTEA ČARNIĆ