Evropske integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) za zemlje Zapadnog Balkana razlikuje se od strategije evropskih integracija za zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku, zbog primene dodatnih uslova. Saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), često ocenjivana kao “uslov svih uslova”, bila je temelj pristupa Evropske unije na Balkanu. Od ustanovljenja SSP 2000. godine, primena haškog uslova dovela je do isporučivanja pojedinih ključnih optuženika za ratne zločine u regionu, iako je nekadašnji general bosanskih Srba Ratko Mladić još uvek u bekstvu. Pored procesa koji se odvijaju u sudnicama MKSJ nacionalni sudovi u regionu započeli su procesuiranje ratnih zločina, i sa i bez pomoći iz Haga. Do koje mere su proliferacija mehanizama retributivne pravde u širem smislu, i uslovljavanje haškog tribunala u užem, promovisali potragu za istinom i pomirenjem u regionu?

Jednodnevni seminar koji organizuju Centre for the Study of Global Governance i Fond za humanitarno pravo pruža kritički osvrt na politiku uslovljavanja EU na Zapadnom Balkanu. U osnovi, on se bazira na kritici tehničke, odozgo vođene i nacionalne prirode ovakve mere. Isporučivanja i suđenja uglavnom nisu pružila mogućnost otvaranja široke javne debate o prošlosti, niti su stvorila potrebu za sveobuhvatnom tranzicionom pravdom; fokus na državne institucije kroz primenu mera tranzicione pravde marginalizovao je civilno društvo i de facto izolovao napore civilnog društva u tranzicionoj pravdi od objektivnih ciljeva evropeizacije regiona; najzad, nacionalni pristup pokazao se nedovoljnim za bavljenje regionalnom prirodom ratnih zločina i njihovog nasleđa. U celini, proces evropeizacije bazirane na politici haškog uslovljavanja EU kao ekskluzivne forme tranzicione pravde razotkrio je i postojanje odvojenog puta, tj. odozdo vođenih inicijativa i potreba za tranzicionom pravdom u regionu. U tom smislu, jednodnevna konferencija pružiće kritičku procenu retributivnih strategija tranzicione pravde koje favorizuje Evropska unija, ispitati potrebu restorativnih pristupa tranzicionoj pravdi i neophodnost regionalnog pristupa, uz analiziranje načina na koji se postojećim nedostacima može pristupiti putem nedavno formirane Koalicije za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (Koalicija za REKOM). Konačno, konferencija ima za cilj da predstavi i prodiskutuje načine kojim restorativni pristupi tranzicionoj pravdi mogu podržati evropske integracije Zapadnog Balkana, kao i da naglasi i identifikuje mogućnosti za institucionalnu podršku Evropske unije jednom sveobuhvatnom prilazu tranzicionoj pravdi u regionu.

Dnevni red