Florence Hartmann: Sudbina nestalih i budućnost Haške arhive

1.  Istražiti navode o sudbini nestalih na Kosovu
Vise od  tri godine, Fond za humanitarno pravo istražuje i  sakuplja informacije o ubijenim i nestalim na Kosovu, u periodu od 1998 do 2000. Prema podacima Međunardnog Komiteta Crvenog Krsta, još ima oko 1.900 nestalih na Kosovu, među kojima je 1400 Albanaca i 500 Srba i drugih nealbanaca.

Odsustvo informacija o sudbini nestalih može samo produžiti bol njihovih porodica, produbiti sumnje i osnažiti razne optužbe i navode. Zato je u interesu svih, da se to pitanje što pre rasvetli.

Države imaju dužnost da omoguće istrage i preduzmu sve mere da se što pre pronađu posmrtni ostaci nestalih kao bi se uspostavile činjenjice o okolnostima njihove smrti i identifikovali odgovorni za te zločine.

Aktuelna polemika o navodima da su kidnapovanim Srbima vađeni organi pokazuje da je najvažnje pitanje vezano za nestale sa Kosova  pronaći njihove posmrtne ostatke.

Zato želimo danas jos jednom podsetiti da je obaveza Srbije, Kosova i Albanije da što pre istraže i saopšte podatke o sudbini nestalih, naročito u kontektstu navoda o prebacivanju Srba i zatočenju u logorima u Albaniji.

Pozivamo takođe međunarodnu zajednicu da ohrabri međudržavnu pravnu saradnju  i da pruži pomoć istražnim nadležnim organima, ukoliko poseduju informacije koji bi mogle ubrzati te istrage.

2.   Haška arhiva
Iza Haškog Tribunala ostaće obimne arhive sakupljene u toku 15. togodišneg  rada. Ta dokumentacija ima izuzetnu vrednost za čitavu bivšu Jugoslaviju..

Haške arhive sadrže detaljnu sliku skoro svih događaja sa područja bivše Jugoslavije iz 90.tih godina i svakako predstavljaju jedinstvenu i nezamenljivu dokumentaciju. U njoj su pohranjeni originalni dokumenti, stručni izveštaji veštaka, svedočenja glavnih aktera i običnih ljudi sa celog prostora zahvaćenog oružanimsukobima koje do sada niko nije sakupio na jednom mestu. Činjenica je da se najveći deo Haške arhive sastoji od javnih elemenata koji  predstavljaju  deo nedavne istorije ovog područja. One su zato neophodne za modeliranje istoriskog sećanja baziranog na činjenicama, oslobođenog  predrasuda ili negiranja. Zbog toga je neophodno osigurati da te arhive budu dostupne istraživačima, porodicama žrtava  i zainteresovanoj javnosti sa prostora bivse Jugoslavije, na direktan i jednostavan način.

Lak pristup bi omogućio da svaka nacija ili etnička zajednica poznaje prošlost i može da se informiše o  svopstvenom kriminalnom postupanju i da tako počne da razume percepcije drugih. To je jedini način da se otklone prepreke koje sprečavaju osvešćivanje o zločinima počinjenim  drugima i da se izađe iz kruga negiranja zločina.

Svakako je bolno  suočavati se sa mračnim stranicama  istorije svoga naroda, ali je to više nego neophodno ako se novim generacijama želi omogućiti oslobađanje od balasta nečasnog dela prošlosti.

Sa druge strane vraćanje Haške arhive  ne sme da postane prilika za nova politiziranja i manipulacije nedavnom prošlošću. Zato je bitno da te arhive budu predate nezavisnim ustanovama i nevladinim organizacijama koje imaju iskustvo i znanje u prikupjanju i upravljanju dokumentacijom.

Evropa se vekovima gradila na pomirenju neprijateljskih država. Ove godine Francuska i Nemačka su objavile prvu zajedničku školsku knjigu iz istorije koja pokriva period od 1814 do 1945, doba kad su te države najviše ratovale jedna protiv druge. Druge države u Evropi i van Evrope žele raditi po tom uzoru. Poljska i Česka repuplika nameravaju graditi takav projekt sa Nemačkom, Ukrajina sa Rusijom, Japan sa Korejom.  Haške arhive trebalo bi  da postanu najvažnja dokumentacija za države i društva u regiji bivše Jugoslavije prema kojoj bi trebalo harmonizirati tumačenja  o istoriji iz 90.tih sa ciljem da istinom potpomogne sprečavanje ponavljanja nasilja i zločina jednih prema drugima.

Narodi i države bivše Jugoslavije mogu se osloboditi mračne prošlosti i uspostaviti  poverenje jedino upoznavanjem sa istinom a ne zataškivanjem činjenica o njoj.