Saopštenje za štampu Specijalne predstavnice Generalnog sekretara za položaj zaštitnika ljudskih prava

Povodom zvanične posete Republici Srbiji, gospođa Hina Jilani, Specijalna predstavnica Generalnog sekretara za položaj zaštitnika ljudskih prava, dala je sledeću izjavu sa preliminarnim nalazima.

Poseta Specijalne predstavnice Republici Srbiji započela je u Beogradu 17. septembra, a nastavlja se njenim odlaskom na Kosovo 20. i 21. septembra. Poslednja tačka posete specijalne predstavnice regionu je misija Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji koju je prvi put posetila 2003. godine.

Specijalna predstavnica zahvaljuje se Vladi Srbije za poziv da poseti zemlju i na saradnji na koju je naišla tokom svoje posete. Takođe se zahvaljuje Stalnom koordinatoru UN i njegovoj kancelariji za podršku pruženu u organizaciji posete i iskazanom interesovanju da prate izvršenje preporuka koje se odnose na pružanje podrške zaštitnicima ljudskih prava u Srbiji a koje će biti navedeno u izveštaju nakon misije. Izveštaj o misiji biće predstavljen i razmatran na sastanku Saveta UN za ljudska prava u Ženevi u martu 2008. godine.

Tokom svoje trodnevne posete Beogradu, Specijalna predstavnica sastala se sa predstavnicima Vlade, pravosuđa i Skupštine, Ombudsmanom i Komesarom za informacije od javnog značaja, predstavnicima međunarodne zajednice i zaštitnicima ljudskih prava.

Srbija je zemlja u tranziciji i kao takva se suočava sa problemima nasleđenim iz prošlosti, krivičnim delima počinjenim tokom prethodnog režima, kao i onima sa kojima će se sresti u budućnosti i neizvesnostima vezanim za odluke o Kosovu, koje dominiraju političkim diskursom. Ovako okruženje usporava napredak zemlje na mnogim poljima, posebno na polju ljudskih prava.

To je i okruženje u kome zaštitnici ljudskih prava vrše svoje funkcije. To je sredina koja ima ogroman uticaj na rad zaštitnika, kako u smislu problema koje moraju da rešavaju tako i uspeha koje je potrebno zabeležiti.

Specijalna predstavnica uočava pozitivne pomake u položaju ljudskih prava u Srbiji i njihovih zaštitnika. Ona primećuje da je smanjen broj napada na zaštitnike ljudskih prava, te da je čitavo okruženje sada mnogo manje represivno. Uz to gospođa Jilani je uočila postojanje:
– Energične zajednice zaštitnika ljudskih prava koji poseduju stručnost stečenu u teškim vremenima i surovim sukobima. Ovo predstavja vrednsot ne samo za građansko društvo, već i za državu u celini.
– Poboljšan pristup informacijama koje državni organi obezbeđuju zaštitnicima. Pozitivna uloga Komesara za informacije od javnog značaja se neprestano naglašava kao ključni element na ovom polju.
– Uspostavljanje nezavisnih institucija za zaštitnike ljudskih prava, poput Komesara za informisanje od javnog značaja i Ombudsmana. Ova institucija je nedavno osnovana i u ovom trenutku je prerano dati ocenu njene efikasnosti. Da bi ostvario očekivane rezultate, Ombudsmanu je potrebna podrška.
– Određenih, mada nesistematizovanih, primera plodne saradnje između državnih organa i civilnog društva, na primer pristupa zatvorima od strane zaštitnik, učešće civilnog društva u izradi zakonskih popisa koji utiču na njihov rad i postojanje i izgradnju kapaciteta državnih institucija i pravosudnih organa od strane nevladinih organizacija

Nacrt zakona o udrženjima građana koji je na dnevnom redu Skupštine predstavlja još jedan važan pomak za civilno društvo. To je pozitivan korak ali takođe uzrokuje i određene probleme koje je potrebno rešiti. Zakon je dobro došao kao instrument kojim se daje pravni legitimitet oranizacijama civilnog društva. Konsultativini proces sa civilnim sektorom u fazi nacrta zakona takođe je pozitivan i potrebno ga je nastaviti i ojačati u fazama izrade zakonskih propisa koji će se odnositi na zaštitnike ljudskih prava i njihov rad.

Međutim, Spedijalnoj predstavnici je rečeno da neke odredbe nacrta zakona predstavljaju ”preterano uređivanje sektora” što bi moglo rezultirati selektivnom i nametljivom kontrolom rada nekih nevladinih organizacija od strane Države. Oni čiji je stav prema državi kritičniji su više izloženi ovom riziku.

Uz to, Specijalna predstavnica je sa posebnom zabrinutošću primila vest da organizacije koje se bave dobrovoljnim radom nisu izuzete od obaveze plaćanja poreza. Nju je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uverilo daje preporučeno izuzeće neprofitnih organizacija od obaveze plaćanja poreza, i izražava nadu da će takav sistem biti i primenjen.

Specijalna predstavnica uočila je energičnu i aktivnu zajednicu koja se bavi zaštitom ljudskih prava u Srbiji. Njihova stručnost i znanje u oblasti ljudskih prava ukjlučujući i sposobnost korišćenja međunarodnih i regionalnih mehanizama ljudskih prava su nesumnjivi. Ona primećuje da se sloboda zaštitnika ljudskih prava da vrše svoje dužnosti znatno poboljšala u odnosu na Miloševićevo doba. Međutim, uprkos gore navedenim pozitivinim promenama, okruženje za rad zaštitnika ljudskih prava tek je potrebno unaprediti do mere kada mogli da vrše svoje dužnosti nesmetano i bezbedno. Za žaljenje je da same organizacije koje su bile predvodinici pokreta za ljudska prava u Srbiji sada bivaju marginalizovane i na meti kritike nekih delova Vlade. Ova ključna grupa nevladinih organizacija pripremila je teren za rad drugih organizacija ljudskih prava u zemlji i sprovodi važne aktivnosti iz domena ljudskih prava na poljima poput pravne pomoći, diskriminacije, prava homoseksualnih grupa, ženskih prava, manjinskih prava, obrazovanja o ljudskim pravima, itd.

Specijalna predstavnica naročita izražava zabrinutost zbog neprijateljskog stava prema ključnoj grupi nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava i samim zaštitnicima, uglavnom ženama koje se nalaze na meti stalnih napada, pre svega u medijima. Ova zajedljivost usmerena an zaštitnike izgleda da je povezana sa njihovim radom na polju tranzicionog prava i manjinskih prava. To su problemi koje neki delovi političkog establišmenta nisu voljni da reše.

Državni organi ne daju izjave podrške koje bi bile u suprotnosti ovoj stigmatizaciji zaštitnika koaj ih predstavljakao ”državne neprijatelje”, čime bi im se dao legitimitet. Čvrsti stavovi državnih organa značajno bi doprineli poštovanju i zaštiti zaštitnika ljudskih prava.

Zaštitnici ljudskih prava koji rade van glavnog grada više su izloženi napadima i uznemiravanju, obzirom da su više izolovani i udaljeni od zaštitnij mreža koje postoje u Beogradu. Ova situacija naročito zabrinjava kada su u pitanju žene – zaštitnici ljudskih prava koje rade u seoskim područjima. Zaštitnici koji se bave pravima homoseksulanih grupa takođe se nalaze na meti.

Interakcija zaštitnika sa Vladom i drugim državnim akterima nije niti sistematično niti institucionalizovana. Ona se odvija na ad hoc bazi i zavisi od ličnih kontakata ili dobre volje pojedinca koji rade u državne institucije.

Ne postoji akcioni plan niti strategija koji definiše prioritete i ciljeve zemlje u oblasti ljudksih prava. To odražava nizak nivo prioriteta koje Vlada daje zaštiti ljudskih prava i radu zaštitnika. Čini se da Kancelarija vlade za ljudska i manjinska prava nema mandat i sredstva da zauzmu vodeću ulogu na ovom polju.

Specijalna predstavnica smatra da je prisustvo i podrška međunarodne zajednice institucijama Države i civilnog društva od ključnog značaja za zemlje u tranziciji. Uloga međunarodnih organizacija je od odlučujućeg značaja za podršku zaštitnicima ljudskih prava u Srbiji i za njihovo osposobljavanje za vršenje funkcija. Specijalna predstavnica je zabrinuta zbog uočenog trebda smanjenja prisustva međunarodne zajednice i finansijskih sredstava koja se stavljaju na raspolaganje nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima.

Specijalna predstavnica želi da da sledeće preliminarne, prporuke:

Vladinim i relevantnim državnim organima:

– Preduzeti konkretne korake kojima bi se dao politički značaj i legitimitet zaštitnicima ljudskih prava i njihovom radu. To se može uraditi putem kategorične osude napada i kampanja usmerenih na zaštitnike i odavanjem priznanja značaju njihovog rada.
– Institucionalzovati interakciju i kosultativni proces sa organizacijama civilnog društva
– Usvojiti nacionalni plan ili strategiju ljudskih prava sa konkretnim merama usmerenim na zaštitu zaštitnika ljudskih prava i njihovih aktivnosti.
– Preduzeti energičnije aktivnosti u pogledu istraživanja, gonjenja i osude slučajeva napada na zaštitnike ljudskih prava i obezbediti adekvatnu zaštitu i pomoć zaštitnicima ljudskih prava koji su žrtve ovih napada.
– Izuzeti neprofitne organizacije od obaveze plaćanja poreza.

Međunarodnoj zajednici i donatorima:
– Nastaviti i intenzivirati podršku koja se daje zaštitnicima ljudskih prava, kako u pogledu sredstava koja im se stavljaju na raspolaganje tako i njihovog osposobljavanja. To bi trebalo učiniti poštujuči nezavisnost zaštitnika u definisanju njihovih prioriteta i strategija i čuvajući njihovu ulogu nadzornika institucija države.

Zaštitnici ljudskih prava:

– Unaprediti mrežu koordinacije čiji je cilj jačanje zaštite zaštitnika, naročito onih čije sedište nije u glavnom gradu.
– Proširiti sopstvene kapacitete da bi se u potpunosti iskoristili postojeći nacionalni i međunarodni mehanizmi zaštite ljudskih prava.