Saslušanje Ismeta Husovića, Hajde Kaltaka i Himze Kaltaka

Postupak za ostvarivanje prava na reparacije

Uništenje imovine u Kukurovićima – svedočenje Ismeta Husovića, Hajde Kaltaka i Himze Kaltaka

U postupku koji je Fond za humanitarno pravo pokrenuo u julu 2007. godine u ime 20 meštana sela Kukurovići [opština Priboj], protiv Republike Srbije za naknadu materijalne štete zbog uništenja imovine, 29. aprila 2010. godine, održano je ročište u Višem sudu u Beogradu na kome su saslušani žitelji sela Kukurovići Ismet Husović, Hajdo Kaltak i Himzo Kaltak.

Ismet Husović je rekao da je u vreme kada se desio napad na selo živeo u Priboju, ali je skoro svakog vikenda dolazio u Kukuroviće, gde se bavio obrađivanjem zemlje. Seća se da je Vojska Jugoslavije (VJ) došla u selo 1992-1993. godine i da su bili stacionirani u tri linije oko sela, niko nije mogao da prođe a da ne bude primećen. Po dolasku, smestili su se u lokalnoj osnovnoj školi, pojedinim kućama komšija Srba i u delu sela koji se zove Mustafin grob. Vojska se nalazila i na teritoriji Crne Gore, s obzirom da se selo Kukurovići nalazi na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH. Tokom boravka u selu, vojnici su maltretirali i pretili žiteljima sela. Seljani nisu mogli da spavaju, jer je vojska pucala noću. Nije znao gde i u šta se puca jer od straha nije smeo da gleda kroz prozor. Zbog takve teške situacije, napustio je selo sa porodicom i otišao u Priboj.

Kada se desio napad na selo u februaru 1993. godine, ukupno je spaljeno 16 kuća, dok je ostatak devastiran i potpuno opljačkan. Čuo je da je izvršen minobacački napad, najverovatnije sa vojnih položaja iznad sela. Njegova kuća nije spaljena, ali je opljačkana i teško oštećena. U tom napadu, ubijen je njegov rođak Mušan Husović, njegova supruga Fatima i Uzeir Bulutović, dok su im kuće spaljene do temelja.

Hajdo Kaltak je naveo da su se vojne jedinice stacionirale u delu sela koje se zove Mustafin grob i na tom mestu su bili vojni šatori i tri minobacača. Osim na tom mestu, vojska se nalazila i u školi, gde im je bila komanda kao i u kući meštanina Ratka Gole. Vojnici su se smenjivali svakih mesec dana i dolazili su rezervisti iz Arilja, Ivanjice i Raške. Čuo sam da su često pričali da će uskoro vežbati gađanje.

Bilo je maltretiranja od strane vojske, pa su njegova deca i unuci napustili selo pre napada, dok je on ostao u selu. Jedan komšija Srbin mu je savetovao da i on ode negde jer će ga vojska ubiti. Vojska je pucala po kućama, neke kuće su bile skroz izrešetane. Jednom prilikom ga je vojna patrola zaustavila i, pod izgovorom da mora da obavi pretres, bajonetima isekla sir u kanti koju je nosio kući. Ni u lokalnu prodavnicu nije smeo da ode od straha. Jednom meštaninu Kukurovića su vojnici stavili cev od puške u usta i tako ga maltretirali. Jedne večeri nekoliko vojnika je došlo pred njegovu kuću tražeći kafu, ali ih nije pustio da uđu.

U februaru 1993. godine, kuće su popaljene i tada je bilo poginulih, nastradali su komšija Mušan Husović i Uzeir Husović. Čuo je rafal koji je verovatno usmrtio Uzeira. Pobegao je u Pljevlja i ostavio sve što je imao-kuću, stoku, celo imanje. U toku napada, desilo se da je njegov komšija Šaban Kaltak našao dve neeksplodirane tromblonske mine u svom dvorištu, jednu u džaku brašna a drugu na đubrištu. Nakon nekoliko godina, pokušao je da se vrati u selo i obnovi nešto od imanja, ali je odustao zbog starosti.

Himzo Kaltak je rekao da je u vreme kada se sve dešavalo bio žitelj Kukurovića, ali je bio pod radnom obavezom, pa je boravio u Pljevljima. Njegova porodica je ostala u Kukurovićima i bio je zabrinut za njih nakon što je došla vojska. Kada je povremeno dolazio u Kukuroviće, čuo je da su vojnici upućivali ružne reči njegovoj supruzi i vređali su je, pa je odlučio da svoju porodicu skloni iz sela. Kada su odlazili iz sela, ponovo su mu vređali suprugu, a njegovo mlađem sinu su stavili pušku u ruke. Iz sela su otišli zaobilaznim putevima, jer vojska nije dozvoljavala da se ide glavnim putem.

Selo je spaljeno početkom 1993. godine od strane vojske. U to vreme nije boravio u selu, ali je informacije dobijao od meštana koji su se zatekli na tom trenutku u selu. Selo je paljeno u više navrata, pet ili šest puta. Njegova kuća nije spaljena, ali je bila teško oštećena od metaka. Osim spoljnih oštećenja, kuća je opljačkana, stoka odvedena, limeni krov na kući je takođe bio izbušen od metaka. Na kraju je napomenuo da u selu nije bilo pripadnika neke druge vojske, već samo pripadnici VJ.

Sledeće ročište je zakazano za 26. maj 2010. godine u 11:30 časova.