Tortura nad Seadom Rovčaninom – svedočenje Seada i Ermine Rovčanin
Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, 17. juna 2008. godine održano je ročište po tužbi za naknadu štete koju je FHP u ime Seada Rovčanina podneo 30. jula 2007. godine protiv Republike Srbije, zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici MUP-a Republike Srbije [SUP Prijepolje] u septembru 1993. godine. Na ročištu su u svojstvu svedoka i oštećenog saslušani Ermina Rovčanin i Sead Rovčanin.
Sead Rovčanin je rekao da je 27. septembra 1993. godine, pre podne bio na pijaci u Brodarevu [opština Prijepolje] i po povratku sa pijace je svratio u kafanu Složna braća. Tamo su ga presreli policajci i priveli su ga najpre u policijsko vozilo “maricu”, a potom u SUP Prijepolje. Sa njim je priveden i njegov rođak Fetija Rovčanin. Po dolasku u prostorije SUP-a u Prijepolje, uveli su ga u kancelariju Milete Novakovića. Novaković je Seadu tada rekao da je on sada šef u Prijepolju i da može da radi šta mu je volja. Rekao mu je da mu daje jednu noć da se smisli i da prizna za oružje, jer ako sutra ne bude priznao, “propevaće” silom. Sutradan, odveli su ga u drugu kancelariju u kojoj su pored Milete Novakovića bili još inspektori Stanko Bezarević i Dušan Maričić. Tada ga je tokom ispitivanja o navodnom oružju, Mileta Novaković udario dva puta palicom u stomak i potom mu naredio da skine cipele i čarape. Dušan Maričić ga je u narednih pola sata udarao palicom po golim tabanima. Udarci su ga jako boleli i jaukao je. Tu galamu je čuo policajac Grbović (ime nepoznato – prim. BrM) i ušao u kancelariju. Kada je video šta se događa, prekinuo je batinanje. Sead je tada potpisao izjavu koju mi je dao inspektor Bezarević. Posle par sati, odveden je kod istražnog sudije Zorana Pantovića, kod koga se zadržao kraće vreme dajući lične podatke. Nakon toga, odveden je u Užice, u istražni zatvor. Tada je u zatvor došao i njegov advokat Dragoljub Mladenović. U Užicu ga niko nije maltretirao i nakon što mu je ukinut pritvor, otišao je u Nemačku. Usled stresa koji je preživeo, ima problema sa snom i sluhom i povremeno prima terapiju. S vremena na vreme, zbog trauma od batinanja, dobija napade panike.
Ermina Rovčanin, Seadova supruga je navela da je 27. septembra 1993. godine u selu Gračanica [opština Prijepolje] gde je živela u to vreme, videla veliki broj policajaca. Bilo ih je oko pedeset. Ulazili su u komšijske kuće da bi ubrzo došli i do kuće u kojoj je tada živela sa suprugom Seadom. Policajci su im rekli da traže oružje i da moraju da ga predaju. Nikakav nalog za pretres nisu imali. Pretresali su celu kuću, nisu ništa lomili ali su sve to radili pred njihovim dvogodišnjim detetom. Kada su utvrdili da u kući nema oružja, otišli su. Nedugo potom, od komšija je čula da je njen suprug Sead uhapšen u kafani Složna braća u Prijepolju. Odmah je krenula u SUP Prijepolje da vidi šta je sa suprugom. Kada je stigla u policijsku stanicu, dežurni policajac joj nije dozvolio da uđe. Sutradan ujutru, ponovo je došla u policijsku stanicu ali joj policajac na prijavnici ponovo nije dozvolio da poseti muža. Nakon celodnevnog insistiranja, tek uveče je uspela da uđe i razgovara sa Seadom. Tokom razgovora Sead je bio konfuzan, teško je govorio i izgledao je izgubljeno. Sutradan je odveden u užički SUP, u pritvor. Tamo je mogla da ga posećuje i tada je izgledao malo bolje, ali je sve vreme bila jako zabrinuta za njegovo zdravlje.
Sledeće ročište je zakazano za 20.11.2008. u 11 časova.
