Suđenje za logore Šljivovica i Mitrovo Polje – svedočenje Selima Nuhanovića
Dana 18. juna 2008. godine, održano je ročište pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, u postupku koji je Fond za humanitarno pravo u novembru 2007. godine pokrenuo u ime Ahmeta Kamenice i Selima Nuhanovića, logoraša iz logora u Šljivovici i Mitrovom Polju na kojem je saslušan Selim Nuhanović.
Selim Nuhanović je rekao da je posle pada Žepe odlučio da ode u Srbiju i tako se spase jer nije imao drugog puta. Kada je preko Drine stigao u Srbiju, zajedno sa ostalim ljudima iz Žepe, zarobili su ih pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i sproveli su ih do jedne livade na uzvišenju pored reke. Tamo su ga vojnici pretresli, oduzeli mu sve stvari i počeli su da se fizički iživljavaju nad njim i ostalima koji su tu dovedeni. Potom su ih vojnici, posle 5-6 sati hoda, sproveli u selo Jagoštica. Tu je bio sa ostalima okupljen kod jedne seoske škole. Jedan od prisutnih vojnika sa dugom kosom je sve vreme huškao službenog psa na njih. Sedeo je satima na jednom igralištu, sa glavom spuštenim dole. Vojnici su im naredili da ne smeju da dižu glavu rečima:“Šiju dole, stoko jedna“. Nisu im dozvolili da piju vode, niti su dobili nešto hrane. Tada su počeli da ga tuku kao i pojedine druge zarobljenike.
Pristigli su vojni kamioni, „dajčevi“ i pošto je Nuhanović u JNA bio vozač, znao je da u svaki kamion može da stane do 12 ljudi. Ipak, vojnici su u svaki od kamiona ugurali oko pedeset ljudi, nije moglo da se ni stoji ni diše. Ako bi se neko od ljudi u kamionima naslonio na ciradu, dobio bi udarac sa spoljne strane. U jednom od kamiona se ugušio čovek iz Žepe, nadimak mu je bio Makanja. U kamionu u kojem je bio Nuhanović, petoro ljudi je palo u nesvest tokom prevoza.
Kada su stigli u Šljivovicu, odmah je počela tuča po izlasku iz kamiona. Čuo je svakva dobacivanja od strane policajaca, kao i psovke i uvrede. Nalazio se u stroju sa ostalim zarobljenicima i tada su ga policajci ponovo tukli. Ovde je boravio dva dana i sa većom grupom logoraša je prebačen autobusom u logor u Mitrovom polju. Ponovo je morao da prođe kroj špalir policajaca i tada je ponovo dobio više udaraca. Morao je da drži ruke iza vrata a pošto je izgledao mlađe, policajci su ga tada više tukli od ostalih. Ležao je na zemlji pored ostalih logoraša i tada su ih policajci prozivali po imenima i upisivali. Seća se da su bile dve zgrade u tom logoru u kojima su boravili logoraši – Sutjeska i Rasina. Prvih 3-4 dana su dobijali hranu jednom dnevno, i to najčešće poparu. Često je mera obroka za logoraše bila popara od 20 hlebova na 450 logoraša. Crveni krst (MKCK) je popisao logoraše i redovno je dopremao hranu u logor ali je stražari nisu delili logorašima.
Tada su počela i ispitivanja logoraša, njega je ispitivao inspektor po imenu Vlada, visok i crnokos čovek. Na ispitivanje je odlazio 3-4 puta u obližnju prijavnicu. Jednom prilikom, tokom ispitivanja je video na stolu papir na kome je pisalo „Bića“, što je bio nekada njegov nadimak. Nije znao kako je policija znala za to. Inspektor Vlada ga je prilikom ispitivanja tukao nekim dugačkim pendrekom, takve je viđao samo u američkim filmovima. Kada su jednom prilikom policajci pitali logoraše ko je žedan, Nuhanović se javio a stražari su ga naterali da pije vrelu vodu i tada su ga ponovo pretukli. U logoru je sa 74 spao na 42 kilograma težine. Napomenuo je da je postojala soba broj 7 u kojoj je boravilo sedmoro logoraša i rekao da su oni prošli pedeset puta gore od svih ostalih logoraša. Takođe, izdvojio je policajca po imenu Slavenko, koji je bio vrlo korektan i nije dozvoljavao drugim policajcima da ga tuku.
Tretman logoraša je bio surov i težak sve do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, posle toga je postalo malo podnošljivije. Bilo je ispitivanja logoraša ali nije bilo tuče. Iz logora je izašao 10. aprila 1996. godine i vratio se u Bosnu. Dva meseca nakon izlaska nije mogao da hoda zbog otečenih nogu od batina koje je dobio u logoru. Ima jake bolove u glavi a problem je kulminirao tokom 2006. godine kada se povrgnuo stalnoj terapiji i trenutno čeka prijem za ležanje na neuropsihijatrijsoj klinici u Sarajevu.
Sledeće ročište je zakazano za 28. oktobar 2008. godine.
