Postupak za naknadu štete protiv Crne Gore zbog torture u Bukovici – svedočenje Šabana Rizvanovića

Na ročištu održanom 6. juna 2008. godine pred Osnovnim sudom u Podgorici, saslušan je Šaban Rizvanović, Bošnjak iz Bukovice u čije ime je Fond za humanitarno pravo 30. oktobra 2006. godine podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Crne Gore, zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) u februaru 1993. godine.

Šaban Rizvanović je rekao a je 1992/93. godine živeo u Bukovici, zajedno sa još oko 80 bošnjačkih porodica. Kao predsednik mesne zajednice, usprotivio se planiranom dolasku jedinica VJ, smatrajući to nepotrebnim i opasnim zbog velikog broja bošnjačkih izbeglica iz Foče. Ubrzo je pozvan u stanicu policije, u kojoj ga je ispitivao komandir stanice Dragan Grbović u vezi sa njegovim protivljenjem da vojska dođe u selo. On je smatrao da je selo mirno i da nema potrebe za boravkom vojnika na tom području. Nedugo posle toga, vojska je ipak došla u selo, a komandant jedinice VJ koja je boravila u Bukovici, bio je Aco Malinić.

Rezervisti VJ su tokom februara meseca u više navrata dolazili u njegovu kuću kao gosti, i tada nije bilo problema. Dana 22. februara ujutru, nekoliko pripadnika VJ je upalo u njegovu kuću i izveli su ga napolje dok su njegovu suprugu Arifu zadržali u kući. Napolju su su ga ispitivali da li pomaže „zelene beretke“ i počeli su brutalno da ga tuku. Tukli su ga cevima pušaka, šutirali ga i udarali kundacima a od ljudi koji su ga tukli, prepoznao je Đoku Gogića, Slobu Cvetkovića i Radmila Đukovića, a sa njima je u društvu bio i Dragan Jelovac koji nije učestvovao u batinanju. U kući, Radisav Đuković je tukao njegovu suprugu Arifu koja je tada imala 67 godina. Od tada dobijenih batina, ležao je sedam nedelja kod kuće u krevetu dok je njegova supruga takođe bila teško povređena. Pošto se delimično oporavio od zadobijenih povreda, otišao je u bolnicu u Pljevlja gde je ležao 12 dana. Nakon izlaska iz bolnice, u njegovu kuću su ponovo došli Radmilo Đuković i Milorad Brković i tada su mu zapretili da, ukoliko kaže ko ga je tukao, „nikada više neće gaziti zemljom“.

Nedugo potom, obratio se Rajku Dujiću, starešini VJ u Bukovici, kome je ispričao šta mu se desilo. Nakon toga, Dujić je prekomandovao Radmila Đukovića u drugo selo a Milorada Brkovića je otpustio iz rezervnog sastava VJ. Međutim ni nakon toga on se nije osećao bezbedno. Zbog toga je posredstvom Crvenog krsta 1996. godine, sa suprugom otišao za Sarajevo, gde i danas živi.

Sledeće ročište je zakazano za 3. oktobar 2008. godine.