Tužba za naknadu štete zbog kršenja ljudskih prava na Kosovu 1999. godine
Fond za humanitarno pravo (FHP) je 28. juna 2007. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime žrtava nezakonitog pritvora 1999. godine sa Kosova, Ekrema Nebihu i Sylejmana Bajgore.
Ekrem Nebihu je početkom rata na Kosovu 1998. godine, sa svojom porodicom zbog bezbednosti napustio Glogovac/Gllogovc i otišao u obližnje selo Domanek/Damanek kod rodbine. Odatle je, sa ocem Xhaferom i rođakom Albert Nebihu, pobegao u šumu pored sela, a tek kada su su srpske snage prisilile sve izbeglice iz okolnih sela da se skupe u selu Štrubulov/Shtrubullove, oni su se vratili svojoj porodici. Dana 28. maja 1999. godine, policija je privela sve muškarce iz tog sela i sporovela u prostorije koji su se nalazili u blizini magacina u Glogovcu. Ekrema koji je tada imao 16 godina, razdvojili su od oca i rođaka. Pri izlasku sa kamiona, policajci su ga udarili metalnom palicom po glavi i on je odmah pao u nesvest. Kada je došao svesti, naredili su mu da sedne na kolena, sa rukama iza glave. Tada je primetio da mu krv teče iz rane na glavi. Policajac mu je naredio da se digne, ali on nije mogao da stoji. Počeo je da ga udara po celom telu, a zatim ga odvukao do jednog lokala gde mu je policijski inspektor uzeo podatke. Za to vreme, policajci su tukli njega i ostale privedene Albance. Sutradan oko 16:00 sati sproveli su ih u zatvor u Lipljan/Lipjan. Odmah po dolasku su ga pretresli i naterali da skine odeću. Trojica policajaca su počeli da ga udaraju pendrekom, a zatim su ga sproveli u prostoriju gde je bilo više od 350 albanskih civila. Pored stalnog batinanja, tokom boravka u Lipljanu, higijenski uslovi su bili veoma loši, a hranu su dobijali veoma retko. Dana 11. juna, policija ih je sprovela u zatvor u Požarevcu. Uslovi u zatvoru su bili teški, ali tamo zatvorenike nisu tukli. Ekrem je oslobođen 20. novembra 1999. godine nakon pet meseci i 16 dana, posredstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK). Njemu nikada nije uručenorešenje o zadržavanju, niti rešenje o pritvaranju, protiv njega nikad nije bila podignuta optužnica, niti pokrenut bilo kakav prekršajni ili krivični postupak. Ekrem Nebihu danas od posledica torture i nezakonitog pritvora ima ozbiljno narušeno zdravlje.
Na početku NATO intervencije, Sylejman Bajgora je sa porodicom izbegao iz sela Hrtica/Hertice, opština Podujevo/Podujeve. Nakon više od mesec dana pešačenja i skrivanja od granata, došli su u grad Podujevo. Dana 1. juna 1999. godine, Sylejman je u Štabu civilne odbrane u Podujevu dobio dozvolu za kretanje i otišao u Prištinu kako bi nabavio lekove za bolesnu majku. Prespavao je kod ujaka i 2. juna ujutru krenuo da kupi lekove. U naselju Ulpijana prišla su mu dva policajca i legitimisali ga. Sylejman im je dao svu dokumentaciju, a policajac je počeo da ga psuje i pocepao mu sve dokumente osim lične karte. Zatim su ga policijskim autom odvezli u Bolničko naselje/Lagjce Spitzlit u policijsku stanicu. Tamo je jedan od policajaca proverio njegovu ličnu kartu a kada se vratio, policajci su počeli da ga udaraju. Jedan policajac mu je stavio nož pod vrat, a drugi pištolj na uho. Pretili su mu da će ga ubiti. Zlostavljanje je trajalo dva sata, nakon čega su ga vezali lisicama za radijator. Nakon sat vremenasu ga uveli u kola i odveli u policijsku stanicu u naselju Muhadjer Mahala/Muhaxhere mahalle. Tamo su policajci napisali izjavu, a Sylejmanu su naredili da je potpiše ali je on to odbio. Ujutru, oko 8:00 sati odveli su ga u zatvor u Prištinu gde su mu oduzeli sve lične stvari. Tokom sedam dana boravka u zatvoru u Prištini, policajci su ga fizički maltretirali iako je već imao ozbiljne povrede. Dana 10. juna, Sylejmana i još 25 Albanaca su uveli u autobus i sproveli do zatvora u Sremskoj Mitrovici. Prilikom ulaska u zatvor, zatvorenici su prošli kroz špalir. U zatvoru su uslovi bili veoma loši, hrane je bilo nedovoljno. Početkom avgusta, Sylejman je zatvoren u samicu gde je proveo pet dana tokom kojih su ga ispitivala tri inspektora. Sylejman je oslobođen 4. oktobra 1999. godine u grupi od 50 zatvorenika, posredstvom MKCK. Prilikom puštanja, policija mu je oduzela rešenje o zadržavanju. Tortura koju je pretrpeo prilikom nezakonitog lišavanja slobode i strah za svoj život, prouzrokovale su teške posledice po zdravlje Sylejmana Bajgore.
FHP poziva valdu Srbije da donese program reparacija za kršenje ljudskih prava u prošlosti za koje su odgovorni srpska policija i vojska.
