Tužba protiv Srbije zbog torture u Sandžaku 1993. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je danas podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime Šefketa Hukića, Bošnjaka iz sela Ugao, opština Sjenica, zbog etnički motivisane torture koju su nad njim izvršili NN pripadnici MUP-a Sjenica u decembru 1993. godine.

Naime, u toku akcije pronalaženja nelegalnog oružja kod bošnjačkog stanovništva decembra 1993. godine, pripadnici SUP-a Sjenica Dragan Paunović, Milan Nedić i još nekoliko NN pripadnika SUP-a, došli su u kuću Šefketa Hukića u selu Ugao. Tražili su da im preda automatsku pušku, municiju i rapove sa municijom. Iako im je Šefket Hukić rekao da ne poseduje nikakvo oružje, policajci su mu naredili da krene sa njima u policijsku stanicu i da se pozdravi sa porodicom, jer mu ne garantuju povratak kući. Sproveli su ga u prostorije Mesne zajednice Karajukići, gde su već su bile njegove komšije iz sela Taip Seferović, Ibrahim Hukić, Avdija Hukić, Elmaz Hukić i Sadat Kuč. Uveli su ih u salu i počeli da tuku. Šefketa Hukića su na smenu tukla šestorica policajaca, čitavih šest sati, palicama, pesnicama, a kada bio pao na pod, šutirali bi ga nogama. Sve ovo dešavalo se na sredini prostorije, naočigled ostalih privedenih. Više puta je padao u nesvest. Policajci bi ga polili vodom i osvestili, a zatim nastavili sa batinanjem. Posle šest sati batinanja, inspektor Dragan Paunović ga je ponovo ubeđivao da preda oružje, na šta mu je Hukić odgovorio da on ne poseduje oružje. Tada mu je inspektor Paunović rekao da ide kući. Nakon puštanja, Šefket Hukić se lečio kod kuće. Nekoliko dana posle, otišao je u  Sjenicu kod doktora, koji, zbog straha od policije, nije hteo da ga primi. Lekar iz privatne ordinacije konstatovao mu je, između ostalog, prelom rebara i oštećenje bubrega. Šefket Hukić se od posledica preživljene torture leči i danas.

U vreme oružanog sukoba u BiH, pripadnici MUP-a Srbije su na teritoriji Sandžaka stalno pretresali kuće Bošnjaka u potrazi za nelegalnim naoružanjem. Nakon pretresa, policajci su privodili Bošnjake, iako kod njih nisu pronašli nelegalno oružje. Nakon privođenja, nad većinom je sprovođena fizička i psihička tortura radi iznuđivanja prizanja da poseduju nelegalno naoružanje ili da učestvuju u ”aktivnostima protiv države”. Iako su ovi slučajevi prijavljeni nadležnim organima, u većini njih nikada nije sprovedena ozbiljna istraga, niti disciplinski postupak. Šta više, većina policajaca koji su, prema podacima FHP, učestvovali u batinjanju sandžačkih Bošnjaka i danas rade u MUP-u Srbije.

FHP apeluje na državne organe Srbije da usvoje programe reparacija prema žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti. Generalna skupština UN je na sednici održanoj 16. decembra 2005. godine usvojila Rezoluciju (Osnovna načela i smernice za ostvarivanje prava na pravni lek i reparacije žrtava teških kršenja međunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava) kojom je pozvala države članice da, u skladu sa svojim obavezama prema domaćem i međunarodnom pravu, obezbede reparacije žrtvama za postupanja ili propuste koji se mogu pripisati državi i koji predstavljaju teška kršenja međunarodnog prava, ljudskih prava ili ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava.