Tužilac protiv Jetona Kiqina
Predmet: Tužilac protiv Jetona Kiqine
Okružni sud Prishtine/Priština, Kosovo
Broj predmeta: K. br. 628/04.
Optužnica broj: bez broja
Optužnica podignuta: 31. januara 2005.
Krivična dela: Ubistvo, član 30. stav 2 tačke 1, 3, 4, 5, Pokušaj ubistva iz člana 30. stav 2 tačke 1. 3. 4, 5 KZK u vezi sa članovima 19, 22, 24 KZJ, Sporazum za vršenje krivičnih dela iz člana 196 KZK u vezi 22 i 24 KZJ.
Optuženi: Jeton Kiqina, kosovski Albanac, državljanin Švedske
Tužilac: međunarodni tužioci Thomas Hickman, Elizabeth Renie
Odbrana: advokat Isak Nishevci, u svojstvu branioca po službenoj dužnosti, zastupao optuženog samo na prva dva pretresa, dva advokata iz Švedske, Jan Lidsterand i Massoud Chadiri u svojstvu savetnika, prisustvovali su suđenju na početku, kao i advokat Ibrahim Dobruna i njegov pomoćnik Fadil Hoxha, po izboru optuženog.
Punomoćnik oštećenih: advokat Ilyas Sait, angažovan po službenoj dužnosti
Sastav Sudskog veća:
Prvostepeno suđenje: tročlano, međunarodno veće, predsednik veća sudija Vinod Boolell, članovi veća sudije Nurul Islam Khan i Leonard Assira
Posmatrači: FHP Kosovo i švedska kancelarija u Prištini
Optužnica:
Međunarodni tužilac je optužnicom bez kt. broja, od 31. januara 2005. godine
optužio Jetona Kiqinu (Albanac od oca Sefera, rođen 22. juna 1979. godine u selu Banjica/Baica, opština Glogovac/Gllogoc, sa privremenim mestom boravka Markland gaten 39, 50745 Boras, Švedska, (u pritvoru od 9. novembra 2004. godine), da je u saizvršilaštvu sa Skenderom Halilaj, Burimom Ramadani, Arsimom Ramadani, Arbenom Kiqina i Blerimom Kiqina počinio krivično delo ubistva iz člana 30 stav 2 tačke 1, 3, 4, 5 KZK (član 147 stav 1, 5, 7, 9 u vezi članovima 23 25 PKZK), pokušaj ubistva iz člana 30. stav 2 tačke 1. 3. 4, 5 u vezi sa članovima 19, 22, 24 KZJ, Sporazum za vršenje krivičnih dela iz člana 196 KZK u vezi 22 i 24 KZJ.
Tačke optužbe:
Tačka 1.
Dana 20. avgusta 2001. godine, u 23.17 časova, Hamez Hajra, njegova žena Miradija, sin Xhevdet i ćerke Mimoza i Adelina ubijeni su na jednom uskom putu, između sela Banjica/Baice i Trstenik/Trestenik. Ubice su bile podstaknute od Skendera Halilaja za jednu veliku sumu novca“. Motiv Skendera Halilaja je bio osveta za ubistvo troje članova njegove porodice, za šta je on smatrao odgovornim Hamez Hajru i za koga je rekao „Hamez treba da plati dvostruko“.
Sastanak radi dogovora za ubistvo održan je u podne 20. avgusta 2001. godine. Jeton Kiqina, Blerim Kiqina, Burim Ramadani, Arben Kiqina, Arsim Ramadani, Florim Kiqina, Zeqir Kiqina i drugi bili su prisutni na sastanku. Skender Halilaj je došao u čajdžinicu i pozvao Burima da izađe napolje. On je naložio Burimu da izvrši jedan zadatak te noći, za šta će on njemu platiti 20.000 DM. Taj zadatak je bio ubistvo Hamez Hajre i njegove porodice. Posle toga Burim i Arben su otišli da potvrde da će žrtva biti na svadbi te noći.
Florim Kiqina je svojim automobilom odveo Burima Ramadani, Arbena Kiqinu i Arsima Ramadania, kod malog drvenog mosta, gde će se izvršiti ubistvo. Jetonu Kiqini je Burim naložio da ide kod Florima Kiqine i uzme oružje, i da ga telefonom obavesti kada porodica Hajra krene sa svadbe. Oko 22.40 časova, Jeton je telefonirao Burimu i rekao mu da se porodica Hajra udaljava sa svadbe i to je bio signal za one koji su držali oružje u zasedi da se pozicioniraju i čekaju dolazak automobila. Pošto je automobil smanjio brzinu da bi prešao drveni most, onaj koji je držao oružje otvorio je vatru i izrešetao automobil mecima. U to vreme Arsim je ostao bez municije i pozvao je Blerima da mu donese municiju, što je ovaj i uradio.
Hamez, Miradija, Xhevdet, Mimoza i Adelina su poginuli, dok je Pranvera preživela, braneći se telima majke i svoje sestre.
Nakon pucnjave Burim je telefonirao Zeqiru Kiqini koji je čekao u automobilu i rekao mu da ih sretne u jednoj školi koja je bila u blizini. Zeqir je transportovao Burima, Arsima i Florima zajedno sa oružjem u čajdžinicu u Glogovcu/Gllogoc. Blerim se peške vratio na svadbu i izvestio Jetona „da je posao završen“.
Sledećeg dana Blerim Kiqina i Jeton Kiqina su sreli Burima Ramadani, Arsima Ramadani i Florima Kiqinu kod restorana „Era“ u Glogovcu/Gllogoc. Burim je rekao da je akcija bila uspešna i da će im Skender dati novac. Bilo je diskusije o tome kako da se novac podeli.
Jeton Kiqina i optuženi Skender Halilaj, Arsim Ramadani, Burim Ramadani, Arben Kiqina, Zeqir Kiqina, Florim Kiqina i Blerim Kiqina optuženi su za saradnju i uzajamno pomaganje za ubistvo Hamez Hajre, Miradije Hajre, Xhevdeta Hajre, Mimoza Hajre i Adeline Hajre, u suprotnosti sa članom 30, stav 2 (1) (3) (4) (5) KZK, vezano sa članom 22 i 24 KZJ.
Tačka 2.
Druga tačka optužnice je ista kao i prva tačka, jedina promena je u tome što iako je bila u istom automobilu sa članovima svoje porodice, Pranvera Hajra nije ubijena jer je bila pokrivena telima svoje majke i sestara.
Jeton Kiqina zajedno sa optuženima Skender Halilaj, Arsim Ramadani, Burim Ramadani, Arben Kiqina, Zeqir Kiqina, Florim Kiqina i Blerim Kiqina, koji su pod posebnom optužnicom, optuženi su za saradnju i uzajamnu pomoć, za ubistvo u pokušaju Pranvere Hajra, u suprotnosti sa članom 30, stav 2 (1) (3) (4) (5) KZK, vezano sa članom 22 i 24 KZJ.
Tačka 3.
Ubistvo je podstaknuto i planirano od Skendera Halilaja, jednom „velikom sumom novca“. Sastanak radi dogovora za ubistvo održan je u podne 20. avgusta 2001. godine. Blerim Kiqina, Burim Ramadani, Arben Kiqina, Arsim Ramadani, Florim Kiqina, Zeqir Kiqina i drugi bili su prisutni na sastanku. Skender Halilaj je došao kod čajdžinice i pozvao Burima da izađe napolje. On je naložio Burimu da izvrši jedan zadatak te noći, za šta će on njemu platiti 20.000 DM. Taj zadatak je bio ubistvo Hamze Hajre i njegove porodice. Optuženi su se saglasili da izvrše ubistvo.
Jeton Kiqina kao i optuženi koji se vode pod posebnom optužnicom, Skender Halilaj, Arsim Ramadani, Burim Ramadani, Arben Kiqina, Zeqir Kiqina, Florim Kiqina i Blerim Kiqina, optuženi su za saradnju i uzajamno pomaganje, za saglasnost za izvršenje krivičnog dela, u suprotnosti sa članom 196 KZK, u vezi sa članom 22 i 24 KZJ.
Prvostepeni postupak
Glavni pretres: 29. jun 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Glavni pretres je javan i vođen je na engleskom jeziku, uz simultani prevod na švedski i albanski.
Suđenje Jetonu Kiqini vezano je za suđenje Skenderu Halilaju i drugima, ukupno dvanaestorici, optuženim za više krivičnih dela. Suđenje je trajalo 18 meseci, završeno je 7. aprila 2005. godine. Optuženi Jeton Kiqina nije bio optužen tom prvobitnom optužnicom. On je uhapšen u sudnici, na glavnom pretresu 9. novembra 2004. godine, kada je kao svedok odbrane pozvan da svedoči. Od tada se nalazi u pritvoru.
Optuženi Jeton Kiqina je zahtevao da mu se sva sudska dokumentacija prevede na švedski jezik (optuženi je švedski državljanin, poreklom sa Kosova). Predsednik Veća ga je uputio da podnese zahtev. Obavestio je optuženog da je razgovarao sa švedskim advokatima koje su angažovali optuženi i njegova porodica, i da će sud, iako oni nisu članovi Advokatske komore Kosova, prihvatiti da oni, uz odobrenje branioca, budu savetnici optuženome.
Optuženi je odbio predlog suda da ga brani advokat po službenoj dužnosti Isak Nishevci, kao i da tužilac pročita optužnicu, sa obrazloženjem da je on angažovao advokata po svom izboru, koji će sutra prisustvovati suđenju, a da se protivi čitanju optužnice jer njegov “švedski advokat” nije pročitao optužnicu.
Predsednik Veća je povišenim tonom upozorio optuženog da u skladu sa zakonom nema švedskog advokata na Kosovu.
Glavni pretres: 30. jun 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Sudsko veće je donelo odluku, na osnovu člana 15 PZKPK, da će gospodin Reshat Hoxha biti prevodilac za švedski jezik, jer je to optuženi tražio, pošto tvrdi da ne razume nijedan od tri službena jezika koji se upotrebljavaju u sudovima na Kosovu.
Povodom zahteva branioca optuženog da dâ izjavu o neprihvatljivosti dokaza koji su izneti u optužnici, Sudsko veće je odlučilo da branilac podnese izjavu u pismenoj formi na sledećem pretresu, 5. jula 2005. godine, a posle toga da tužilac da odgovor na izjavu.
Tužilac je pročitao optužnicu. Optuženi je izjavio da je razumeo optužnicu i da se ne oseća krivim.
Glavni pretres: 5. jul 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Izjava branioca optuženog o neprihvatljivosti dokaza
Branilac Dobruna se protivio da se kao dokaz upotrebi video snimak izjave Blerima Kiqine od 4. jula 2002. godine, zatim izjava u policiji, kao i svi izveštaji policije koji sadrže izjave Blerima Kiqine u periodu avgust–septembar 2001. godine, kao i izjava Blerima Kiqine pred istražnim sudijom od 7. jula 2002. godine.
Takođe se branilac Dobruna protivio spominjanju uloge i imena američkog policajca Roda Hiltona.
Prigovor na ponašanje zatvorskih čuvara
Branilac optuženog je obavestio sud da nije mogao da obavi poverljiv razgovor sa svojim klijentom, u skladu sa članom 213. stav 3 PZKPK, jer je stražar stajao samo metar dalje od njih. Predsednik Veća je rekao da će se obratiti nadležnim organima, da se to više ne ponovi.
Glavni pretres: 20. jul 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Glavni pretres nije održan jer sud nije obezbedio prevodioca za švedski jezik.
Glavni pretres: 26. jul 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Glavni pretres je odložen jer sud nije obezbedio prevodioca za švedski jezik.
Glavni pretres: 28. septembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Prikazivanje video snimka mesta zločine
Branilac Ibrahim Dobruna je uložio prigovor na prikazivanje video snimka mesta zločina, sa obrazloženjem da taj snimak nema veze sa delovanjem ili nedelovanjem njegovog klijenta Jetona Kiqine, ali je Sudsko veće odlučilo da prihvati video snimak, koji je podneo tužilac, kao materijalni dokaz br. 1.
Na video snimku, koji je napravljen 21. avgusta 2001. godine, samo nekoliko sati nakon ubistva, vide se smrtonosne povrede na žrtvama kao i vađenje tela iz automobila u kojem su ubijene.
Glavni pretres: 1. novembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Branilac optuženog, advokat Ibrahim Dobruna upoznao je Sudsko veće da je njegov klijent maltretiran prilikom sprovođenja od suda do pritvorskog centra „Dubrava“, nakon glavnog pretresa od 28. septembra 2005. Predsednik Sudskog veća je obavestio optuženog da zatraži sprovođenje istrage i da čeka rezultate.
Saslušanje svedoka optužbe Blerima Kiqina
Svedok je Albanac iz sela Banjica/Baice, opština Glogovac/Gllogoc. Student. Presudom Okružnog suda u Gnjilanu/Gjilan, od 7. aprila 2005. godine, osuđen je na 11 godina zatvora, za isti događaj za koji se tereti i Jeton Kiqina. Njegov i Jetonov otac su rođena braća.
Svedok Blerim Kiqina se obratio Sudskom veću zahtevom da o delu za koje je osuđen pred Okružnim sudom u Gnjilanu/Gjilan ne svedoči bez advokata Avnija Jasharija, koji ga je branio u tom postupku. Zahtev je obrazložio strahom da će sve što bude rekao biti korišćeno protiv njega.
Sudsko veće je donelo odluku da se glavni pretres odloži.
Glavni pretres: 2. novembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Saslušanje svedoka optužbe Sefedina Kiqine
Od troje pozvanih svedoka odazvalo se dvoje. Predsednik Veća je upozorio da će, ukoliko se Enver Kiqina ne odazove sledećem pozivu suda, biti priveden.
Pitanja tužioca
Svedok (rođen 5. juna 1946) je celoga života živeo u selu Banjica/Baice. Tokom rata skrivao se u okolnim šumama. Ima devetoro dece, od kojih je Bashkim bio pripadnik OVK. Blerim Kiqina je njegov dalji rođak. Poznaje Jetona Kiqinu i njegovu porodicu koja se iselila u Švedsku 1992. ili 1993. godine.
Hamez Hajra, brat njegove supruge, bio je na svadbi njegovih sinova Bashkima i Envera u avgustu 2001. godine. Te noći, nakon što je ispratio Hamzu, video je Blerima i Jetona. Nakon što je ispratio Hamzu, otišao je da spava i posle 15-20 minuta čuo je pucnjavu, koja je „možda“ bila rafalna. Svedok se ne seća da li je bilo neke proslave preko puta njegove kuće, ali ne isključuje mogućnost da je to bilo dan kasnije, kod Miftara Kiqine.
Odnosi svedoka sa daljim rođakom Ademom Kiqina promenili su se posle ubistva Hamze. “Adem Kiqina bi pobledeo kad bih ga pogledao u oči”, rekao je svedok. U to vreme Adem je radio kao policajac.
Pitanja branioca optuženog
Nakon što je porodica Jetona Kiqine otišla za Švedsku, svedok je prvi put video Jetona u leto 2001. Ponovio je da je te noći, kada je bila svadba, nakon što je ispratio Hamzu, video Blerima i Jetona Kiqinu. Čuo je pucnjavu pre nego što je otišao da spava. Svedokova kuća je udaljena četiri-pet metara od kuće komšije Miftara Kiqine, s kojim ne govori. Video je kola Jetona Kiqine, marke „kadet“ crvene boje, kada je ispratio Hamzu, kod kapije Miftara Kiqine. Sa porodicom Jetona Kiqine imao je dobre odnose.
Pitanja punomoćnika oštećenih
Svedok je na pitanja punomoćnika odgovorio da je bio na sahrani ubijenih i da je sahrana organizovana u skladu sa domaćim običajima.
Pitanja optuženog
Svedok je rekao da pre odlaska porodice Hajra nije video Jetona i Blerima Kiqinu, a zatim je tvrdio da Jetona nije video ni posle odlaska porodice Hajra, nego samo njegov automobil, što je u suprotnosti sa svedokovim odgovorima na ista pitanja tužioca i branioca optuženog. Svedok je još rekao da nije znao da je njegov sin, 10 minuta pre odlaska Hamze, pozvao Jetona da dođe na svadbu, kao i da je njegov automobil video nakon što je Hamza otišao. Seća se da je Jeton tada imao dužu kosu ali se ne seća kako je bio odeven.
Glavni pretres: 18. novembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Saslušanje svedokinje Rabishe Kiqina
Svedokinja je sestra pokojnog Hamez Hajre, tetka oštećene Pranvere Hajra. Svedokinja je, na pitanje tužioca zašto se njen sin Enver nije pojavio pred sudom, odgovorila da on živi u Prištini, da ona ne zna njegovu adresu i ne može da mu prenese poruku suda.
Pitanja tužioca
U vezi sa događajem od 21. avgusta 2001. godine, svedokinja je rekla da je to veče, oko 18.00 časova, došao njen brat Hamez, sa suprugom, sinom i ćerkama da joj čestita ženidbu sinova. Hamez i njegova porodica su ostali do 23.00 časa. Iste večeri, u njihovom komšiluku, u napuštenoj, za vreme rata oštećenoj kući Miftara Kiqine bila je organizovana proslava. Čula je da je Florim Kiqina slavio rođendan.
Svedokinja je ponovila, u odnosu na iskaz od 30. juna 2004. godine, da je Blerim Kiqina otišao iz njihove kuće desetak minuta pre njenog brata Hamze, i da se vratio sa Jetonom desetak minuta nakon njegovog odlaska, zatim da je Blerim Kiqina prvo došao sam, a onda drugi put Jetonovim autom, koji je bio parkiran u blizini kuće Miftara Kiqine. Automobil Hamze Hajra bio je parkiran u dvorištu svedoka [sestre], ostala vozila su bila parkirana van dvorišta. O ubistvu brata svedok je čula sutradan, oko 8:00 časova.
Na ponovno pitanje tužioca o tačnom vremenu prvog odlaska Blerima Kiqine, svedokinja je ponovila da se Blerim ponovo vratio kod njih 10 minuta nakon odlaska njenog brata. Došao je zajedno sa Jetonom. Ona ne zna koliko su se dugo kritične večeri Blerim i Jeton zadržali kod njih na proslavi jer je ubrzo nakon odlaska njenog brata otišla na spavanje. Dolazili su i prethodnih večeri jer se sa proslavam počelo nedelju dana pre svadbe. Jeton Kiqina nije dolazio u njenu kuću posle ubistva. Njegova kuća nije mnogo daleko od njene porodične kuće.
Pitanja branioca optuženog
Svedokinja je na pitanje advokata Ibrahima Dobrune u kakvim su rodbinskim odnosima bile njena i Jetonova porodica odgovorila: “Mi smo ih nudili hlebom, oni nas kamenom”. Na konstataciju predsednika Veća da li to znači da nisu bili dobri, svedokinja je odgovorila da su odnosi bili dobri. Poznaje Jetona odmalena. Jeton i njegova porodica nisu imali nesporazume sa njenim bratom Hamzom Hajra. Jetonov otac i majka su joj izrazili saučešće nakon ubistva brata, posete je kada dođu na odmor na Kosovo. Jetonova majka Hana je poslednji put posetila svedokinju nakon Jetonovog hapšenja, i tom prilikom Hana je pričala drugačiju verziju događaja. Svedokinja se ne seća u koje vreme je Jeton došao njenoj kući kritičnog dana, mada misli da je bilo posle odlaska njenog brata sa porodicom, kada joj je ponudio jednu cigaretu i ona ga je pitala gde je bio. Na ponovljeno pitanje branioca odgovorila je da se ne seća da li je razgovarala sa Jetonom u momentu kada joj je ponudio cigaretu, ali se seća da u tom momentu on nije razgovarao telefonom. Rekla je da nije pratila njegovo kretanje, nije videla da nosi oružje i nakon odlaska brata brzo je otišla na spavanje.
Te večeri vozila su se oko njene kuće kretala gore-dole, ali ona nije videla Jetona da vozi auto. Nije videla da neko nosi oružje i nije pratila kretanje ljudi koji su bili na rođendanu u susednoj kući.
Branilac optuženog je predočio svedokinji da je na suđenju pred Okružnim sudom u Gnjilanu [između drugih i Florimu Kiqini] rekla da je Florim Kiqina držao oružje u njegovoj kući u Banjici/Baici i da ga je videla kako je tovario oružje na kamion. Svedokinja je odgovorila da ona kritične večeri nije videla oružje, da su sa Hamzom sedeli u kući, ali da je Hamza poslednjih dvadesetak minuta pre odlaska proveo u dvorištu.
Glavni pretres: 7. decembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Prigovor branioca optuženog
Branilac je obavestio sud da je njegov klijent premešten u pritvorski centar u Mitrovicu, da mu tri dana nije data zimska garderoba i da je veoma prehlađen. Na upozorenje suda da će sud voditi računa da li je optuženi spreman da prati suđenje, optuženi Jeton Kiqina je izjavio da je prehlađen ali da može da prati suđenje.
Udaljavanje mogućeg svedoka iz sudnice
Predsednik veća je, na zahtev tužioca, udaljio iz sudnice Miftara Kiqine, zbog mogućnosti da bude pozvan da svedoči.
Saslušavanje svedoka optužbe Blerima Kiqine
Branilac Blerima Kiqine u postupku u kojem je Blerim pravosnažno osuđen, protivio se da njegov klijent svedoči u svojstvu “običnog” svedoka, ali je Sudsko veće ostalo pri svojoj odluci da Blerima Kiqinu sasluša u svojstvu svedoka jer je postupak protiv njega završen.
Pitanja tužioca
Svedok je odrastao sa Jetonom, koji je stariji od njega četiri-pet godina. Jetona je, nakon što se njegova porodica iselila u Švedsku 1992. ili 1993. godine, prvi put video 2000. U avgustu 2001. godine Jeton je došao iz Švedske da renovira svoju kuću, udaljenu samo pet metara od kuće rođaka Blerima. Blerim mu je pomagao u radovima i Jeton ga je plaćao. Jeton je tada kupio automobil marke „opel kadet“ crvene boje. U avgustu 2001. godine, njih dvojica su sve vreme bili zajedno. Dva-tri puta su zajedno otišli na pripreme za svadbu kod Sefedina Kiqine, pre 20. avgusta.Tog leta Jeton je otišao sa Kosova 25. ili 26. avgusta.
Svedok je 20. avgusta 2001. godine radio kod Jetona od 8.00 do 16.00 časova. Posle toga, presvukli su se i zajedno otišli u Glogovac/Gllogoc. U restoranu „Era“ popili su po jedno piće, nakon toga su izašli i oko 19-20.00 časova sreli se sa Lenditom Morina i Shemsijom Bardhiqi, sa kojima su proveli jedan sat, potom su otišli kod Lendite kući, jer i kod njih je bila svadba. Ostali su do 22.20 ili 22.0 časova a zatim su otišli na svadbu kod Bashkima i Envera Kiqine. Pre svadbe, išli su dva ili tri puta na zabave kod njih.
Komentar posmatrača:
Predsednik Veća je prekinuo suđenje zbog prepirke između tužioca i branioca svedoka Blerima Kiqine. Iako je bilo razloga da opomene tužioca zbog obraćanja veoma povišenim tonom, to predsednik Veća nije učinio nego se pridružio tužiocu protiv advokata Avnija Jasharija, upozoravajući ga da će od Odeljenja za pravosuđe tražiti da preduzmu mere protiv njega.
Glavni pretres: 8. decembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Saslušanje svedoka optužbe Envera Kiqine
Na pitanje tužioca da li su Jeton i Blerim bili na svadbi svedok je nejasno odgovorio „da, bili su, možda su bili“. Na ponovljeno pitanje tužioca, svedok je odgovorio da je te noći video Blerima i Jetona Kiqinu, da su plesali na svadbi i da se seća da je Jeton Kiqina imao dugu kosu.
Glavni pretres: 13. decembar 2005.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Suočavanje sa ranijim izjavama svedoka
Na predočenu izjavu od 1. jula 2002. godine, svedok je ponovio da je poznavao Jetona i Blerima Kiqinu, da ih je video kritične noći na svadbi. Bili su prisutni kada se Hamza udaljio oko 23.00 časa. Svedok je tada ispratio tetku Kumriju, sporednim putem, koji je udaljen 10-15 metara od njegove kuće, vratio se kući istim putem i seća se da je na satu u njegovoj sobi video da je bilo 23.10.
Svedok je priznao da je policiji 26. jula 2002. godine izjavio da je, nakon što je ispratio tetku i vratio se kući, video Blerima i Jetona Kiqinu kako su plesali. To je bilo nakon što je Hamza Hajra otišao, ali ne zna koliko je sati bilo.
Na pitanje branioca Ibrahima Dobrune da li je tačno da je video Blerima i Jetona kako su plesali, svedok je odgovorio: „Mislim da sam ih video“.
Svedok nije video te noći Jetona da razgovara telefonom. Nije video da je naoružan i nije video da sa svadbe odlazi u dvorište Miftara Kiqine. Svedok ne zna da li je te noći bilo oružja u dvorištu Miftara Kiqine i ne seća se da je te noći video automobil Jetona Kiqine.
Predsednik veća nije dozvolio svedoku da odgovori na poslednje pitanje branioca Ibrahima.
Komentar posmatrača:
Svedok Enver Kiqina je u dva dana njegovog svedočenja delovao konfuzno i nesigurno. Posebno je bio nejasan u vezi sa pitanjem da li je video Blerima i Jetona Kiqinu u svom dvorištu, nakon što je Hamza Hajra sa porodicom oišao sa svadbe: „mislim da su bili, čuo sam od drugih“.
Glavni pretres: 24. februar 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Saslušavanje svedoka optužbe Blerima Kiqine
Suđenju prisustvuje advokat koji je Blerima Kiqinu branio po službenoj dužnosti u predmetu protiv njega i još jedanaestorice pred istim većem Okružnog suda u Gnjilanu za ubistvo porodice Hajra. Predsednik Veća je obavestio svedoka da mu je sud obezbedio branioca iako to nije po zakonu, ali da branilac ima pravo da reaguje samo ako su prava optuženog direktno ugrožena.
Ispitivanje od strane tužioca
Prema rečima svedoka, on nije bio kritične večeri u u čajdžinici Xhevdeta Kiqine, pa ga Adem Kiqina nije mogao videti u čajdžinici, a da je o ubistvu saznao 21. avgusta 2001. godine od Envera Kiqine.
Pozivanje tužioca na izjavu svedoka Envera Kiqine datu 8. decembra 2005. godine izazvalo je branioca svedoka Blerima Kiqine da savetuje svedoku da ne odgovara jer nije upoznat sa sadržajem izjave svedoka Envera Kiqina.
Reagovanje predsednika Veća
Predsednik Veća je uputio branioca svedoka da po zakonu sud nije obavezan da svedoku pre davanja iskaza daje na uvid izjavu drugog svedoka koji je saslušan u istom postupku.
Pitanja tužioca
Svedok je negirao da je tačno da nije bio iznenađen kada mu je Enver Kiqina, prilikom susreta 21. avgusta 2001. godine, rekao o ubistvu Hamze Hajra. On tvrdi da je bio veoma uznemiren kada je čuo tu vest.
Svedok je optužio ranije svedoke, Sefedina i Rabishu Kiqina da su svojim lažnim izjavama -da su on i Jeton Kiqina došli na njihovu proslavu kritične večeri, udaljili se nešto pre odlaska porodice Hajra i vratili 10-15 minuta posle pucnjave – uništili njegov i Jetonov život. Svedok tvrdi da su Jeton i on bili na proslavi oko 30 minuta dok je bila prisutna porodica Hajra, da su se pozdravili s njima i ostali tu kada je porodica Hajra otišla. On nije razgovarao mobilnim jer u životu nije imao mobilni telefon. Svedok takođe tvrdi da nije tačno da je Rabishi rekao da su bili u Xhevdetovoj čajdžinici, već je istina da je prilikom razgovora sa Rabishom kritične večeri rekao da su pre dolaska kod njih bili na svadbi u kući Lendite Morina.
U vezi sa izjavom od 4. jula 2002. koju je dao policiji, svedok je rekao da je tu izjavu dao pod pretnjama policajca Fadila Suleviqa, koji mu je u odsustvu međunarodnih policajaca pretio rečima: “U mojim si rukama, napraviću od tebe pamuk”. Prema svedoku, izjavu je sačinio Suleviq, ona je montirana. Odbio je kao neistinito da je on imao obavezu da javi “onima” na mostu da je porodica Hajra krenula. Na predočene delove izjava koje je svedok dao 4. i 7. jula 2002. godine, o tome da je Jeton, pored obaveze da donese oružje trebalo telefonom da javi kada kreće porodica Hajra sa proslave, svedok je bio izričit da u tim izjavama ništa nije tačno.
Tužilac je predložio sudu da izjave svedoka od 4. i 7. jula 2002. prihvati kao dokaze, a branilac je predložio kao dokaz izjavu Blerima Kiqine od 11. oktobra 2002. godine, u kojoj on osporava pomenute izjave.
Sud je odložio donošenje odluke o predlozima tužioca i odbrane.
Glavni pretres: 3. mart 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi, Anka Kurteshi-Hajdari
Predsednik Veća je obavestio stranke da je Sudsko veće odlučilo da prikaže video snimak izjave Blerima Kiqine od 4. jula 2002 godine, međutim, optuženi je izjavio da nije spreman da prati suđenje, zbog čega je predsednik Veća prekinuo pretres.
Glavni pretres: 10. mart 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Saslušanje svedoka optužbe Lendite Morina
Svedok Lendita Morina je u srodstvu sa optuženim Jetonom Kiqina.
Na pitanja tužioca, svedokinja Lendita je rekla da se kritične noći sastala sa Jetonom i Blerimom Kiqina oko 19.30 časova, da je sa njom bila njena prijateljica Shemsije Bardhiqi, koja je bila u romantičnoj vezi sa Jetonom. Našli su se kod restorana “Era”, gde je Jeton parkirao svoj automobil. Posle toga su sedeli kod stare robne kuće Grmija/Germi.Ona i Shemsije su otišle peške njenoj kući, a Jeton i Blerim su otišli da uzmu automobil. Išli su odvojeno da porodice ne bi videle zajedno Shemsije i Jetona. Svi su došli kod Lendite. Jeton i Blerim su ostali do 22.00 ili 22.30 časova. Otišli su Jetonovim automobilom. Posle te večeri, svedokinja nikada nije razgovarala sa Jetonom kao ni sa Blerimom o ubistvu porodice Hajra. Svedokinja je bila izričita da optuženi Jeton i Blerim Kiqina nisu imali sa sobom mobilne telefone.
Saslušanje svedoka optužbe Shemsije Bardiqi
Svedok Shemsije je na isti način kao i prethodni svedok opisala svoj susret sa Jetonom i Blerimom Kiqina, 20. avgusta 2001. godine. Rekla je da se ponovo videla sa Jetonom posle dva-tri dana ali da on nije spomenuo ubistvo porodice Hajra.
Svedokinja je takođe rekla da kritične noći Jeton i Blerim Kiqina nisu imali mobilne telefone. Ona je bila nasamo sa Jetonom samo 10 minuta, kada su Blerim Kiqina i Lendita Morina otišli da kupe piće.
Glavni pretres: 17. mart 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Saslušanje svedoka optužbe Milazima Garra
Svedok je pripadnik Kosovske policijske službe, sa bazom u Kosovu Polju/Fushe Kosove, broj značke 1867. Svedok je policajac od 24. juna 2000. U vreme ubistva porodice Hajra radio je u policijskoj stanici u Glogovcu/Gllogoc, u saobraćajnoj jedinici. Dvadesetog avgusta je bio u smeni sa Agimom Xhylani i Bekimom Morina, koji su u predmetu Halilaj i drugi osuđeni na kazne zatvora od po četiri godine, zbog prikrivanja krivičnog dela.
Smena je počela u 15.00 časova, a svedok je zbog teške glavobolje napustio posao dvadesetak minuta ranije. Kolege su ga odvezle službenim vozilom kući. Seća se da je u svom dvorištu bio u 22.40 minuta. Tog dana, njih trojica su obavljali kontrolu saobraćaja kod kontrolnog punkta u blizini gradske pijace, zajedno sa pripadnicima KFOR-a čijih se imena svedok ne seća. Na početku smene je čuo da Agim i Bekim treba da prenesu neku poruku kolegi Agronu Elshaniju u selu Banjica/Baica. Naknadno je rekao da je poruka glasila da Elshani treba da se javi na posao sledećeg dana, u Prištinu, gde je inače radio.
Saslušanje svedoka optužbe Hashima Muleta
Svedok je policajac od septembra 2000, broj značke 2755. U vreme ubistva porodice Hajra svedok je radio u policijskoj stanici Glogovac/Gllogoc. Na dan ubistva radio je u smeni od 22.00 časa. Pre smene, po njega su došle njegove kolege Agim Xhylani i Bekim Morina i svi su se dovezli službenim autom do policijske stanice oko 23.00. Svedok je ušao u policijsku stanicu, a dvojica kolega su otišli da prenesu poruku Agronu Elshaniju. Svedok ne zna da li su oni bili završili smenu za taj dan. Svedok je kritične večeri sreo Samija Hasanija kod benzinske pumpe u Glogovcu/Gllogoc u blizini čajdžinice Xhevdeta Kiqine i zajedno su ušli u čajdžinicu. Nakon njih u čajdžinicu su došle njegove kolege Fetah Hasani i Adem Kiqina, a posle nekoliko minuta su stigle dve velike grupe ljudi, koje u to vreme uglavnom nije poznavao. Posle pola sata je čuo za ubistvo porodice Hajra i napustio je čajdžinicu.
Saslušanje svedoka optužbe Samije Hasanija
Kao pripadnik Kosovske policijske službe počeo je da radi 22. maja 2000. godine pri glavnoj komandi u Prištini/Prishtine u jedinici kontrole. Na dan ubistva porodice Hajra, 20. avgusta 2001. godine, svedok je radio u policijskoj stanici u Glogovcu/Gllogoc, u noćnoj smeni. Inače, svedok i njegov brat Fetah su bili pritvoreni u vezi sa ubistvom porodice Hajra.
Na dan ubistva, 20. avgusta, svedok je sreo svog brata Fetaha koji ga je zvao na sedeljku pečenja kukuruza kod Florima Kiqine u selu Banjica/Baice. Odbio je poziv jer je radio u noćnoj smeni. Pre početka smene, kod benzinske pumpe u gradu sreo je kolegu Hashima Muleta, koji ga je pozvao da popiju kafu. Tom prilikom je video i Florima Kiqinu sa njegovim bratom Fetahom, koji su u tom momentu stigli Florimovim kolima “audi 100”. Kafu su popili na terasi čajdžinice Xhevdeta Kiqine. Bilo ih je više, pa su spojili stolove. U čajdžinici su bili Xhevdet Kiqina, Adem Kiqina. Hashimu je trebalo tri-četiri minuta da dođe iz policijske stanice. Svedok navodi da je stigla druga grupa u kojoj su bili Burim i Arsim Ramadani, Zeqir, Blerim i Jeton Kiqina i drugi. Svedok misli da su stigli u 23.10 časova, sedam-osam minuta nakon njega. Čim je dobio informaciju o ubistvu napustio je čajdžinicu.
Tužilac je predložio da se kao dokaz uvrsti zapisnik od 5. oktobra 2004. godine, sa glavnog preteresa u Okružnom sudu Gnjilane/Gjilan, jer je na tom saslušanju svedok govorio preciznije, a predsednik Veća je odložio donošenje odluke do sledećeg pretresa.
Glavni pretres: 24. mart 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari, Luan Dushi
Prikazivanje video snimka izjave Blerima Kiqine od 4. jula 2002.
Optuženi Jeton Kiqina je za vreme prikazivanja video snimka izjave koristio transkript izjave na albanskom, bez prevoda na švedski. Svi učesnici glavnog pretresa su posedovali transkript izjave od 4. jula 2002. godine.
Video snimak pokazuje da je saslušanje Blerima Kiqine u policijskoj stanici br. 1 u Prištini, 4. jula 2002. godine, započelo u 10.40 i trajalo do 12.40. Na snimku se vidi da se Blerim Kiqina nalazi u određenim službenim prostorijama i da sedi pored jednog radnog stola. Izgledao je prilično smireno, tečno je odgovarao na pitanja i jasno je objašnjavao okolnosti događaja. Često je brisao znoj sa čela i lica. Slobodno je koristio flašu vode, koju je imao ispred sebe.
Na početku video snimka, Allan Dixon, međunarodni policajac koji je vodio ispitivanje precizirao je tačno vreme kada je snimanje počelo i datum kada je ono obavljeno. Pre postavljanja pitanja, policajac Dixon je objasnio Blerimu Kiqini da on nije u pritvoru, da nije nasilno priveden, da je došao po pozivu i da u svakom momentu može zatražiti pomoć branioca. Tom prilikom Blerimu Kiqini je predočen i razlog pozivanja u policiju. Sam Blerim se izjasnio da trenutno ne želi branioca “da se ne bi proširile vesti o ovom slučaju”.
Opisujući dan kada se dogodilo ubistvo porodice Hajra, svedok je rekao: da je tog dana ustao rano i da je sa bratom od strica Jetonom Kiqina radio u dvorištu do 12.00 časova, kada su obojica otišli Jetonovim kolima u Glogovac/Gllogoc. U čajdžinici Xhevdeta Kiqine sreli su se sa osobama po imenima: Hashim, Burim Ramadani, Florim Kiqina, Arben Kiqina, Xhevdet Kiqina, Haki Xhemajli, Nazmi Kiqina, Arsim Ramadani, Petrit Morina, Nait Hasani, Fetah Hasani, Adem Kiqina i Ilir Demaku. Dok su se oni nalazili u čajdžinici došao je Skender Halilaj i raspitivao se da li će te večeri na svadbi u selu Banjica/Baice prisustvovati i Hamez Hajra. Razgovor između Skendera Halilaja i Burima Ramadanija se, prema Blerimu Kiqini, vodio na udaljenosti od pet metara od grupe u kojoj se on nalazio i svi iz njegove grupe su mogli da čuju razgovor. Skender Halilaj je rekao Burimu da pokuša da Hamzi “naplati duplo” za ono što je uradio, obećavajući mu novac za obavljeni posao. Nakon toga Burim je došao do stola i razgovarao sa Arbenom i Arsimom. Rekao im je: “Doći ćemo do dobrih para ako završimo jednu akciju”. Burim je otišao sa Arbenom u selo Banjica/Baice da bi proverili da li će Hamez Hajra prisustvovati svadbi. Nakon provere oni su se vratili u istu čajdžinicu, dogovarajući se sa Florimom Kiqina da odu te večeri u njegovo dvoriste i peku kukuruze. Na pitanje policajca Allan Dixon sta su podrazumevali reči Skendera Haljiljaja o “dvostrukoj naplati duga” od Hamez Hajre, Blerim Kiqina je objasnio da su tokom rata Skenderu ubijena dva brata i otac i da je “dupla naplatu duga” podrazumevala likvidaciju Hamze Hajre. To je bilo jasno pre razilaženja pomenute grupe iz čajdžinice. Tokom boravka u kafani Burim je razgovarao sa Florimom i Arsimom u vezi Skenderove ponude. Tokom razgovora nije pomenuta suma novca koju im je Skender ponudio za izvršenje posla. Kasno posle podne, oko 17:00 časova, cela grupa je otišla za selo Banjica/Baice, izuzev Blerima i Jetona Kiqine koji su ostali na korzou u Glogovcu/Gllogoc. Burim je Jetonu ostavio mobilni telefon preko koga ga je kasnije pozvao i rekao mu da dođe kod mosta u selu Banjica/Baice u devet sati uveče. Kod mosta su Blerim i Jeton sreli Burima Ramadanija, Arbena Kiqinu i Arsima Ramadanija. Burim je nakon toga poslao Jetona sa autom kod Florima da uzme oružje. Jeton se nakon pet minuta vratio sa četiri komada oružja u prtljažniku od kojih tri AK-47 i jedno oružje američke proizvodnje. Prilikom predaje oružja jedno od njih su ostavili Jetonu dok su Blerimu dali samo municiju. Nakon toga, Jetonu, koji je i dalje imao Burimov telefon, naložili su da ode na svadbu i da odatle javi kada Hamza bude napustio svadbu. Kod mosta su ostali Burim, Arsim i Arben. Prema tvrdnji Blerima Kiqine, njega su nasilno zadržali kod mosta. Opisujući situaciju pre očekivanog telefonskog poziva od strane Jetona, Blerim Kiqina je rekao da su Arsim Ramadani, Burim Ramadani i Arben Kiqina raspravljali o tome šta da rade sa porodicom Hamze Hajra. Burim je presekao raspravu rečima da im je Skender Halilaj obećao dobre pare i da treba ubiti celu porodicu. Od njih trojice Arsim je imao na sebi kompletno vojničko odelo: crnu uniformu specijalnih jedinica i masku na glavi. Tokom čekanja u zasedi kod mosta, naišao je policijski automobil sa dva policajca Albanca. Burim je sam izašao na put i zaustavio ih. Na njihovo pitanje šta radi on je odgovorio “da je naručen od Skende”. Na konstataciju policajaca da nije sigurno da će Hamez Hajra proći tuda Arsim je rekao da će on svakako proći tim putem. Sa rečima da će oni navratiti kasnije, policajci su se udaljili. Oko 11.00 sati došao je auto sa Hamzinom porodicom. Pre njihovog dolaska telefonirao je Jeton. Nakon poziva Arben je prešao s druge strane mosta, Arsim je ostao na onoj strani na kojoj je grupa do tada čekala, dok je Burim stajao nekako po strani. Prvi je vatru na vozilo otvorio Burim. Vozilo je nastavilo da se kreće polako sve dok na njega vatru nisu otvorili Arsim i Arben, kada je ono stalo. “Sva trojica su ispalila dosta hitaca na vozilo, jednog momenta Arsim je potrošio municiju i zagalamio je na mene da mu dodam nove metke, što sam ja učinio. Tokom pucnjave se čula jedna devojčica da vrišti, na šta je Burim nastavio da puca pojedinačnim pucnjevima, nakon čega je vriska te devojčice prestala”, rekao je Blerim Kiqina, dodajući da je Arsim nakon toga zatražio da se prestane sa pucnjavom. Čim je prestala pucnjava Blerim je uzeo jedan crni plastični džak, dao ga Burimu i ovaj je stavio oružje. “Počeli smo da trčimo niz reku. Burim je telefonirao Zeqiru da dođe kod škole u Globaru da bi ih uzeo”, rekao je Blerim Kiqina, dodajući da kada su ovi ušli u auto i otišli, on je otišao na svadbu. “Kada sam stigao na svadbu Jeton me je pitao da li su momci završili posao, na sta sam odgovorio potvrdno. Na svadbi sam ostao do dva posle ponoći”, rekao je on. Sutradan nakon devet sati Jeton se sreo sa Arsimom, Arbenom i Burimom i podelili su novac, svi su dobili po 6.000 maraka, dok su Blerimu, kako on tvrdi, dali samo dve hiljade. Jetonu nisi dali ništa, sa obrazloženjem da on ima pare. Mesec ili mesec i po dana nakon ovog događaja Burim je, susrevši se sa Blerimom, ovom rekao da “nikome ne govori o ovom slučaju jer će nastradati sa celom porodicom”.
“Jeton mi je rekao da je te noći nakon ubistava pozvao Burima telefonom i da mu je ovaj rekao da su svi oni nakon ubistava otišli da proslave pošao kod Xhevdeta u lokalu”, rekao je Blerim Kiqina. Na pitanje policajca da li se neko od prisutnih u kafani, kada se planiralo ubistvo, suprotstavio izvođenju akcije Blerim je odgovorio negativno. Na pitanje policajca zašto je odlučio da govori o ubistvu, Blerim Kiqina je odgovorio da to čini zbog sudbine dece i porodice koja je bila u kolima: “Osećam se krivim iako su me uzeli na silu i nisam smeo da ih odbijem”, rekao je on.
U vezi sa prikazanom izjavom od 4. jula 2002. godine, Blerim Kiqina je tvrdio da je neistinita i montirana od strane policajca Fadila Suleviqa.
Glavni pretres: 5. maj 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Suđenje nije održano.
Glavni pretres: 12. maj 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo, Luan Dushi
Saslušanje optužbe Blerima Kiqine
Svedok je saslušan u prisustvu advokata koji ga je branio po službenoj dužnosti u postupku pred Okružnim sudom u Gnjilanu/Gjilan, u predmetu Tužilac protiv Skendera Halilaja i drugih.
Saslušanje od strane branioca optuženog
Svedok je na pitanje branioca optuženog izjavio da je istinita njegova izjava od 11. oktobra 2002. godine, a da je izjavu od 4. jula 2002. godine dao pod pritiskom pripadnika KPS-a Fadila Suleviqa. Svedok tvrdi da mu je taj policajac spremio izveštaj koji je on izgovorio pred kamerom, zatim, da mu je Fadil Suleviq sve vreme davao instrukcije šta da kaže međunarodnoj policiji i da je istu ulogu imala i jedna žena policajac KPS-a. Svedok tvrdi da mu je policajac Fadil Suleviq rekao: “… ja ću te odvesti u Englesku, ako njima kažeš svoju istoriju”.
U skladu sa svojom izjavom od 11. oktobra 2002. godine, svedok je tvrdio da on nije znao da će porodica Hajra biti na svadbi kod Sefedina Kiqine i da je milion posto siguran da su on i Jeton Kiqina bili u dvorištu kada je Hamza Hajra otišao sa slavlja.
U prilog toj svojoj tvrdnji svedok je naveo tri okolnosti:
i) Kumrije Kiqina, supruga Hasana Kiqine je iz automobila izvela majku Hamza Hajre i naterala je da ostane kod njih te noći;
ii) Xhevdet Hajra (sin Hamza Hajre) dva puta je zamolio Avniju Kiqina da ide sa njima;
iii) Jeton Kiqina je izašao i sklonio svoj automobil, da bi Hamza Hajra mogao izaći sa svojim automobilom.
Svedok je tvrdio da su on i Jeton Kiqina, sve vreme bili zajedno u dvorištu Sefedina Kiqine; da su sa svadbe otišli oko dva sata posle ponoći, zatim, da te noći, on i Jeton „apsolutno“ nisu bili kod kuće Miftara Kiqine; da te noći nije sreo Florima Kiqinu, Arbena Kiqinu, Burima i Arsima Ramadani i da nije bio sa njima kod „Lanovog mosta“; da nikada nije video oružje u automobilu Jetona Kiqine; da je i pre kritične noći poznavao porodicu Hajra i da nije imao ništa sa njima; da je njegova izjava od 11. oktobra 2002. godine istinita, kao i svedočenje pred ovim sudskim većem.
Glavni pretres: 19. maj 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Saslušanje Blerima Kiqine
Pitanja predsednika Veća
Svedok je rekao da prilikom davanja izjave koja je snimljena on nije tražio advokata jer je bio pozvan u svojstvu svedoka.
Svedok je rekao da je 7. jula 2002. godine, u policijskoj stanici u Prištini, izjavu dao pod „policijskim pritiskom“, po prvi put je bio pred istražnim sudijom i nije znao kako da se ponaša. Nikada nije video izjavu na albanskom jeziku. Tokom saslušanja kod istražnog sudije bio je prisutan njegov advokat Fazli Balaj, ali se nije konsultovao sa njim pre davanja izjave zatim, da je bio pod pritiskom policije a ne istražnog sudije. Predsednik Veća je svedoku pokazao njegovu izjavu od 7. jula 2002. godine i pitao ga da li je to njegov potpis. Svedok je negirao da je na izjavi njegov potpis.
U vezi sa izjavom od 4. jula 2002. godine, svedok je rekao da mu je policija dala da nauči jedan izveštaj, na osnovu koga je on dao samooptužujuću izjavu međunarodnoj policiji. Svedok je ponovio da je policajac Fadil Suleviq montirao taj dokument.
Na insistiranje člana Veća, sudije Khana da opiše kakva je maltretiranja pretrpeo u policiji, svedok je odgovorio da je bio „brutalno pretučen“, da ga je najviše tukao Fadil Suleviq, raznim predmetima i po raznim delovima tela. Svedok je o tome obavestio jednog međunarodnog policajca, koji je to navodno priznao kada je svedočio u predmetu protiv Skendera Halilaja i ostalih.
Glavni pretres: 26. maj 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Suđenje je održano u zgradi Okružnog suda u Prištini/Prishtine, pod jakim obezbeđenjem međunarodnih policajaca.
Saslušanje svedoka optužbe Myrvete Pevqeli
Svedokinja je pripadnica Kosovske policijske službe, i prisustvovala je svedočenju Blerima Kiqine u policiji, kao i prilikom davanja izjave koja je snimljena.
Svedokinja je rekla da u svemu ostaje pri svojim ranijim izjavama, datim u predmetu protiv Halilaja i drugih. Pozivajući se na te ranije izjave, navela je da je svedočenju prisustvovao i policajac KPS-a, istražitelj Fadil Suleviq, zatim međunarodni policajac Alen Dickson, još jedan međunarodni policajac, poreklom iz USA, i jedan iz Britanije, John Galager, koji je, koliko se seća, vodio navedeni intervju prvih 30 minuta., i da je interviju nastavio međunarodni policajac Bill Siber.
Predočavanje izjave od 7. septembra 2004.
Svedokinja je potvrdila da ni u jednom momentu ona i istražitelj Fadil Suleviq nisu ostali sami sa Blerimom Kiqina, da ni u jednom momentu ni Fadil Suleviq, ni bilo koji međunarodni policajac, nisu primenili silu protiv svedoka, niti je ko maltretirao, obećavao materijalnu, bilo kakvu drugu ponudu, kao odlazak sa porodicom van zemlje. Ponovila je da niko od prisutnih Blerimu Kiqini nije dao pisani materijal, i da nije ni na koji način bio pripreman za svedočenje koje je snimljeno na video traci 4. jula 2002. godine.
Ispitivanje od strane odbrane
Na pitanja branioca optuženog, svedokinja je navela da je 4. jula 2002. godine radila u timu Regionalne jedinice ozbiljnog kriminaliteta, da je u toku 2002. godine radila u ekipi sa Fadilom Suleviqem, ali da više ne rade zajedno.
Na većinu pitanja, kao na primer, da li je 4. jula 2002. godine, kada je snimljena izjava Blerima Kiqine, bio prisutan njegov advokat, da li su ona i Fadil Suleviq u nekom trenutku ostali sami sa Blerimom, svedokinja je uglavnom odgovarala da je na to već odgovorila prilikom svedočenja u predmetu protiv Halilaja ili sa “ne znam, ne sećam se”, pa je Veće odlučilo da će ceniti izjave svedoka koje su sastavni deo zapisnika o glavnom pretresu.
Pitanja Sudskog veća
Svedokinja je navela da nije postojao nikakav tekst koji je dat svedoku da nauči, da je za vreme davanja iskaza svedok bio opterećen činjenicom da su ubijena deca. Ponavljao je da iznosi istinu zbog dece. Objasnila je da je na prethodnom suđenju [Halilaj i drugi] tražila od svedoka [Blerima Kiqine] da joj pogleda u oči jer je pred njom, nakon saznanja da je ona iz Prištine i da nema opasnosti da će ikome reći o njegovom svedočenju, počeo da priča šta se dogodilo sa porodicom Hajra. Svedokinja je veoma odlučno rekla da nije učestvovala u kreiranju izjave kojom je Blerim Kiqina optužio samog sebe.
Glavni pretres: 9. jun 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Luan Dushi
Suđenje je odloženo zbog toga što nije došao branilac optuženog.
Glavni pretres: 16. jun 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Suđenje je odloženo zbog smrti člana porodice branioca optuženog.
Glavni pretres: 23. jun 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Saslušanje veštaka Karhana Yardayarara
Svedok je balistički veštak u Turskoj. Boravio je na Kosovu 2001. i 2002. godine. Nakon ubistva 20. avgusta 2001. godine, on je obavio analizu dokaznog materijala, čaura od metaka nađenih na licu mesta i uradio izveštaj 27. avgusta 2001. godine.
Pitanja tužioca
Svedok je analizirao čaure koje su mu dostavili istražitelji, na osnovu čega je odredio kalibar metaka, zatim je svaka čaura sa njenim karakteristikama fotografisana, na osnovu čega je ustanovljeno da su ispaljene iz dva tipa oružja; nakon toga su nalazi dostavljeni istražiteljima, a čaure su pohranjene u biblioteci otvorenih slučajeva, jer nije pronađeno oružje iz kojeg su ispaljene.
Veštak je izneo da su za ubistvo korišćena dva tipa oružja, kalašnjikov i AK.47, kalibra 7,62 mm, a da su iz jednog ispaljena 22 metka, a iz drugog četiri.
Glavni pretres: 30. jun 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Suđenje je odloženo zbog nedolaska svedoka Fadila Suleviqa.
Glavni pretres: 7. jul 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Samir Velija
Suđenje je održano u zgradi Vrhovnog suda. Dva međunarodna policajca, naoružani automatskim puškama, stražarili su ispred ulaznih vrata zgrade suda, dok su ostali bili raspoređeni u hodniku prizemlja zgrade, na stepeništu do prvog sprata i u samom hodniku ispred sobe u kojoj je održano suđenje. Tri policajca su bila u samoj sudnici.
Pretresu su takođe prisustvovali posmatrač FHP-a, kancelarija Kosovo, predstavnik švedske kancelarije u Prištini i tri člana porodice optuženog Jetona Kiqine.
Saslušanje svedoka optužbe Fadila Suleviqa
Svedok je zaposlen u KPS-u/SHPK, Jedinici za istraživanje kriminalnih radnji. Trenutno ne radi jer je pod suspenzijom.
Ispitivanje tužioca
Pitanja tužioca su se odnosila na tok ispitivanja Blerima Kiqine od 4. jula 2002. godine, kojem je prisustvovao svedok, posebno u vezi sa navodima Blerima Kiqine da je tučen i da su mu tom prilikom međunarodni policajci ili lično svedok Suleviq, u to vreme inspektor koji ga je između ostalih ispitivao, uručili neki dokument.
Svedok je 4. jula 2002. bio na poslu, kada je u jutarnjim časovima pozvan da pomogne međunarodnoj policiji u slučaju ispitivanja Blerima Kiqine u vezi sa ubistvom porodice Hajra. Ispitivanje Blerima Kiqine već je bilo počelo kada je svedok došao u policijsku stanicu, gde je zatekao međunarodne policajce: Alena Dixona, Bila Sibera i Johna Galagera, kao i pripadnika SHPK/KPS-a Mirvete Pevqeli i prevodioca Fatmira Pelaja. Svedok nije prisustvovao celom toku ispitivanja (pre i popodne) povremeno je izlazio iz sobe i nijednog trenutka nije ostao sam sa Blerimom Kiqina. Poslepodnevno ispitivanje zabeleženo je video kamerom.
Svedok je tvrdio da Blerima Kiqinu za vreme ispitivanja niko od policijskih službenika nije udarao, pretio ili nudio novac i put u Englesku za izjavu protiv osumnjičenih. On ne zna šta se događalo prethodne noći koju je Blerim Kiqina proveo u zatvoru i ranijih dana, kada je dolazio u policijsku stanicu.
Svedoku je poznato da postoji jedan papir koji je sačinio jedan međunarodni policajac iz SAD-a, i na njemu su bila imena koja je Blerim spomenuo u zatvoru pre saslušanja. Taj dokument je bio preveden na albanski jezik.
O Blerimu Kiqini svedok je rekao da ga on poznaje kao mirnu i normalnu osobu.
Ispitivanje odbrane
Svedok je ponovio da nije bio stalno prisutan za vreme ispitivanja Blerima Kiqine, da je došao na poziv Mirvete Pevqeli, da su Alen Dixon i Bil Siber vodili interviju sa Blerimom Kiqina koji je tretiran kao svedok sve do momenta kada je sebe i Jetona Kiqinu upleo u grupu koja je izvršila ubistvo.
Svedok nije vodio zapisnik niti beleške sa prepodnevnog ispitivanja, 4. jula 2002. godine. Njegova koleginica Mirvete Pevqeli je zapisala nekoliko imena ili nešto što je njoj bilo interesantno.
U vezi sa pomenutim imenima, predsednik Veća je podsetio da je Mirvete Pevqeli, prema njenim rečima, u svojim beleškama imala samo imena koja je Blerim Kiqina spomenuo radi lakšeg spelovanja međunarodnim policajcima koji su ga ispitivali.
Svedok Suleviq je ispitivao Blerima Kiqinu 4. jula 2002. i prema njegovim rečima njega je zanimalo kako je izvršeno ubistvo. Seća se da je svedok Blerim jasno opisao dva detalja: prvi, na osnovu koga je Suleviq zaključio da je Blerim bio prisutan kada je izvršeno ubistvo, jesu njegove reči da je prilikom pucnjave na auto Arsim rekao Burimu (ili obrnuto) „Stop. Ne pucaj više. Dosta je!“. Te iste reči je potvrdila jedina preživela osoba, Pranvera Hajra. U vezi sa drugim detaljem, svedok Suleviq je izjavio da je Blerim naveo da je jedna osoba pucala sa leve strane auta, što se ne podudara sa izveštajem o uviđaju. Zbog toga je Suleviq, kako kaže, u toku ispitivanja opomenuo Blerima i pitao ga da li je siguran u to što priča, na šta je Blerim odgovorio da je to video, a odmah zatim je upitao Fadila Suleviqa iz kog dela Kosova je i rekao da se on plaši policajaca KPS-a/SHPK iz Drenice.
Svedok je bio izričit da je u toku popodnevnog ispitivanja međunarodni policajac Alen Dixon, preko prevodioca Fatmira Pelaja, upoznao Blerima Kiqinu sa pravima i obavezama osumnjičenog, što se vidi na video zapisu popodnevnog ispitivanja.
U vezi s tim pitanjem odbrane, predsednik Veća je upozorio da se iz transkripta video zapisa vidi da je Blerimu Kiqini ponuđen branilac ali da on nije prihvatio.
Svedok je bio prisutan tokom poslepodnevnog ispitivanja Blerima Kiqine, 4. jula 2002, kada mu je međunarodni policajac Alen Dixon, preko prevodioca Fatmira Pelaja, pročitao prava i obaveze.
Predočavanje iskaza od 21. 9. 2004.
Na pitanje zašto nije pominjao Jetona Kiqinu na glavnom pretresu 21. 9. 2004. godine, svedok Suleviq je izjavio da je u toku prepodnevnog ispitivanja svedok Blerim Kiqina pominjao Burima i Arsima Ramadani, i Arbena Kiqinu kao počinioce, a da je Jetona Kiqinu pominjao kao osobu koja je tog dana stalno bila sa njim. U kasnijoj fazi ispitivanja Blerim Kiqina je nesmotreno otkrio da su on i Jeton takođe bili na mestu događaja u vreme ubistva i time je sebe i Jetona svrstao u osumnjičene.
Pitanje zastupnika oštećenih
Zastupnik oštećenih je pitao svedoka Suleviqa da se izjasni o navodima optuženog Blerima Kiqine da je vršio pritisak na njega da prizna krivično delo. Svedok Suleviq je kategorički odbacio takvu mogućnost, rekavši da je Blerima prvi put video tog 4. jula 2002. godine, posle toga nikada nije razgovarao sa njim i smatra da je advokat Haxhi Millaku podučio Blerima da to kaže pred sudom. Ponovio je da je Blerim Kiqina pominjao imena Jetona Kiqine, Arsima i Burima Ramadani, da je Jetona predstavio kao svedoka a Burima i Arsima Ramadani kao osumnjičene. Nakon toga, u daljem toku ispitivanja, izneo je podatke koji su otkrivali da su i oni, Blerim i Jeton, učestvovali u zločinu.
Glavni pretres:14. jul 2006.
Izveštaj: posmatrač FHP Kosovo Anka Kurteshi-Hajdari
Saslušanje svedoka optužbe Florima Kiqine
Veće je odbilo predlog tužioca da sa glavnog pretresa udalji članove porodice svedoka Florima Kiqine, sa obrazloženjem da Veće nije ubeđano da bi njihovo prisustvo moglo u bilo kom pogledu da ugrozi rad suda.
Ispitivanje tužioca
Svedok je prvi put telefonom razgovarao sa Jetonom, nakon njegovog odlaska sa Kosova (krajem avgusta 2001), početkom 2002. godine i tom prilikom mu je Jeton kazao da ga je zvala švedska policija i interesovala se za svedočenje Blerima Kiqine. Jeton je švedskoj policiji rekao da je te večeri [na dan ubistva porodice Hajra] prešao preko mosta sa Blerimom, ali da nikoga nisu videli. Posle tog saznanja, Florim Kiqina je otišao kod Blerima i pitao ga o njegovim kontaktima sa međunarodnim policajcima, na šta mu je Blerim odgovorio da policija sumnja da su porodicu Hajra ubili njegovi sestrići. Svedok ga je tada pitao: „Kako je moguće da optužuju njih a dolaze kod tebe, ako nešto znaš kaži svima koji smo uključeni u slučaj“. Navodno, Blerim mu je odgovorio: „Ja ne znam ništa, ne znam ko je lagao o tome“.
Svedok je od svojih članova porodice koji ga posećuju čuo da je brat Blerima Kuqine, Abedin pretio Jetonu dok je ovaj bio u Švedskoj da će biti ubijen ako dođe da svedoči.
Prilikom suočavanja svedoka sa njegovom odbranom na pretresu u Okružnom sudu u Gnjilanu, kada nije pominjao pretnje Abedina Kiqina nego je rekao da i Jeton treba da svedoči kao i Blerim jer su uvek bili zajedno, svedok je prihvatio da je tako rekao.
Ispitivanje odbrane
Svedok je pravio sedeljku pečenja kukuruza 20. avgusta 2001. uveče u svojoj kući, preko puta kuće Sefedina Kiqine koji je te večeri proslavljao svadbu svojih sinova. Jeton i Blerim Kiqina su bili na svadbi. Svedok je negirao da je u svojoj kući držao oružje, koje je kritične večeri odneo Jeton Kiqina na most.
Saslušavanje svedoka optužbe Adema Kiqine
Svedok je u srodstvu sa optuženim. U vreme događaja bio je pripadnik KPS-a.
Pitanja tužioca
Svedok je imao dogovor sa Jetonom da 20. avgusta zajedno idu u policijsku stanicu u Prištini da regulišu vozačku dozvolu koju mu je oduzela saobraćajna policija. Jeton nije došao kod svedoka. Video ga je uveče, između 22.30 časova i ponoći, sa Blerimom, u restoranu Xhevdeta Kiqine i tada mu je Jeton rekao da je zaboravio na njihov dogovor. Nakon tog kratkog razgovora sa Jetonom u čajdžinicu su došli Burim i Arsim Ramadani, Arben Kiqina, Florim Kiqina, Zeqir Kiqina, Petrit Ramadan Morina, Petrit Hatem Morina, Ilir Demaku, Fetah Hasani, Enver Gashi, i možda još neko čijeg se imena svedok ne seća. Svi su došli zajedno.
Pitanja odbrane
Prema kazivanju svedoka, Jeton i Blerim Kiqina su došli u čajdžinicu 10 do 15 minuta nakon njegovog dolaska i nisu sedeli u grupi ljudi koji su došli zajedno. Druga grupa je ušla u restoran tri-četiri minuta nakon što su Jeton i Blerim napustili čajdžinicu. Prilikom susreta sa Jetonom 23. avgusta, ovaj mu je rekao da su kritične večeri, posle čajdžinice, prošli preko mosta i otišli kod Sefedina Kiqine, i tamo sreli Hamzu Hajra.
Pitanja predsednika Veća
Svedok je kao i u iskazu u prethodnom postupku, u predmetu protiv Halilaja i drugih, ponovio da mu je prilikom hapšenja 6. jula 2002. pretio međunarodni policajac zatvorom od osam godina ako ne kaže da su Burim i Arsim Ramadani, Arben Kiqina i Fetah Hasani došli u čajdžinicu odvojeno od ostalih. On nije prihvatio.
Saslušanje svedoka optužbe Abedina Kiqine
Svedok je rođeni brat osuđenog Blerima Kiqine.
Na pitanje predsednika Veća i branioca u vezi sa pretnjama Jetonu Kiqini, svedok je odgovorio da je reči “Me ta hjek flamen” (da ti skinem glavu) izgovorio zato što je Blerima otac zadužio da pravi društvo Jetonu u leto 2001. i da je Jeton odgovoran za to što je njegov brat završio u zatvoru.
Enver Kiqina je sestrić pokojnog Hamze Hajra. Dvadesetog. avgusta je bila njegova i bratovljeva svadba..
U vezi sa ubistvom porodice Hajra, Sami Hasani je bio pritvoren.
U vezi sa ubistvom porodice Hajra, Fetah Hasani je bio pritvoren.
Osuđenik Florim Krasniqi izdržava kaznu, koja mu je izrečena 7. aprila 2005. godine pred Okružnim sudom u Gnjilanu. U srodstvu je sa optuženim Jetonom Kiqina – očevi su im braća.
U predmetu Tužilac protiv Skendera Halilaja, osuđen je na četiri godine zatvora.
