Međunarodno sudsko veće donelo pravičnu presudu za ratni zločin protiv kosovskih Albanaca
Međunarodno sudsko veće Okružnog suda u Mitrovici, kojim je predsedavala francuski sudija Katrin Marki-Uel, 25.oktobra 2002. godine, donelo je i javno objavilo presudu kojom je kosovski Srbin Miroslav Vučković (54), vozač iz sela Suvi Do kod Mitrovice, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 KZ SR Jugoslavije.
Ovo je bilo drugo (ponovljeno) suđenje Miroslavu Vučkoviću, nakon ukidanja presude od strane Vrhovnog suda Kosova. Naime, presudom Okružnog suda u Mitrovici, od 18. januara 2001. godine, Vučković je oglašen krivim za izvrešenje krivičnog dela genocid iz člana 141 KZ SRJ i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 14 godina. Na novom suđenju međunarodni tužilac izmenio je pravnu kvalifikaciju dela i okrivljenom stavio na teret krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 KZ SRJ, za koje je i osuđen.
Rešenjem o ukidanju prvostepene presude 31.avgusta 2001. godine, Vrhovni sud Kosova stavio je primedbe koje se tiču ocene iskaza svedoka o ubistvu dve žene i pravne kvalifikacije dela. Ponovljeno suđenje odvijalo se uz striktno poštovanje pravila procesnog prava. Izvedeni su mnogi dokazi, uključujući svedoke-očevice inkriminisanih događaja, materijalne dokaze kao što su potvrde o oduzimanju ukradenih svari, brojni pismeni dokazi, rekonstrukcija događaja na licu mesta, saslušanje vojnih eksperata, učesnika posmatračke misije OUN na Kosovu, provera alibija okrivljenog, DNK analize uzoraka pronađenih na zgarištima spaljenih kuća i drugo.
Za vreme intervencije NATO pakta, Vučković je bio mesec dana u pritvoru zbog krađe, po rešenju MUP Srbije, Sekretarijata u Mitrovici i tom prilikom od njega su oduzete ukradene stvari i sačinjene potvrde o oduzetim predmetima, koje su izvedene kao dokaz na ovom suđenju. Potvrde o oduzetim stvarima predstavljaju validan dokaz upravo zbog činjenice da su ih sačinili organi vlasti Republike Srbije.
Sudsko veće nije prihvatilo navode optužnice da je u okviru izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva Vučković ubio starice Vahidu Zeka i Fazilu Sahiti. Držeći se principa u sumnji povoljnije za okrivljenog, sud nije prihvatio tu inkriminacije, jer su dokazi za izvršenje ovog dela bili takvi da se nije moglopouzdano utvrditi učešće i krivica okrivljenog.
Sud je detaljno, sveobuhvatno i sa pažnjom proverio sve navode odbrane okrivljenog, uključujući njegov alibi da u vreme izvršenja dela nije živeo u selu Suvi Do već u Mitrovici i da je u vreme izršenja pojedinih radnji krivičnih dela bio na putu, dokazujući to putnim nalozima. Zbog ozbiljnih sumnji u verodostojnost dokumenata ponuđenih za potvrdu alibija okrivljenog, sud nije mogao da ga prihvati.
Fond za humanitarno pravo ceni da je međunarodno sudsko veće u Mitrovici u celini postupilo po primedbama Vrhovnog suda Kosova i na osnovu brojnih, konretnih, vrlo kvalitetnih i relevantnih dokaza, kao i potpune provere odbrane okrivljenog, donelo presudu u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i pravilnom pravnom ocenom izvedenih dokaza, saglasno zakonu.
Činjenice
Međunarodno sudsko veće je utvrdilo da je Miroslav Vučković počinio krivično delo ratnog zločina protiv civila u periodu od 24. marta do 12. juna 1999.godine u selima Gušavac, Vinarce i Vidomirić, u neposrednoj blizini Mitrovice, tako što je učestvovao u uništavanju imovine kosovskih Albanaca, krađi velikih količina imovine, ugrožavanju bezbednosti drugih lica i primeni mera uznemiravanja i terora. U navedenim selima i u naznačenom vremenskom periodu, uz učešće Vučkovića, vatrom, projektilima, eksplozijama i drugim sredstvima uništeno je mnogo kuća, baraka, štala, skladišta i ostalih pomoćnih zgrada; zatim su uništena ili oštećena brojna vozila, stogovi sena, poljoprivredne alatke i kućni aparati. Pored toga Vučković je odgovoran i za učešće u teškim krađama, kada je na naročito opasan i drzak način, uz posedovanje oružja i drugih opasnih naprava, koristeći bespomoćnost i tešku situaciju drugih lica, oduzeo vozila, traktore, motokultivatore i ostale poljoprivredne alatke, satelitske antene, televizore i ostalu elektronsku opremu, kućne aparate i druge predmete iz domaćinstva, nameštaj, konje, goveda i drugu stoku, ukupno 120 predmeta.Takođe, Vučković je delujući zajednički sa ostalima odgovoran za izazivanje opšte opasnosti u slučajevima kada je paljevinama, eksplozijama, vatrom iz različitih pušaka i ostalog naoružanja, izazivao strah, zaplašenost i paniku među albanskim stanovništvom sela Gušavac, Vinarce i Vidomirić, pa su bili prinuđeni na bekstvo.
Činjenice
Međunarodno sudsko veće je utvrdilo da je Miroslav Vučković počinio krivično delo ratnog zločina protiv civila u periodu od 24. marta do 12. juna 1999.godine u selima Gušavac, Vinarce i Vidomirić, u neposrednoj blizini Mitrovice, tako što je učestvovao u uništavanju imovine kosovskih Albanaca, krađi velikih količina imovine, ugrožavanju bezbednosti drugih lica i primeni mera uznemiravanja i terora. U navedenim selima i u naznačenom vremenskom periodu, uz učešće Vučkovića, vatrom, projektilima, eksplozijama i drugim sredstvima uništeno je mnogo kuća, baraka, štala, skladišta i ostalih pomoćnih zgrada; zatim su uništena ili oštećena brojna vozila, stogovi sena, poljoprivredne alatke i kućni aparati. Pored toga Vučković je odgovoran i za učešće u teškim krađama, kada je na naročito opasan i drzak način, uz posedovanje oružja i drugih opasnih naprava, koristeći bespomoćnost i tešku situaciju drugih lica, oduzeo vozila, traktore, motokultivatore i ostale poljoprivredne alatke, satelitske antene, televizore i ostalu elektronsku opremu, kućne aparate i druge predmete iz domaćinstva, nameštaj, konje, goveda i drugu stoku, ukupno 120 predmeta.Takođe, Vučković je delujući zajednički sa ostalima odgovoran za izazivanje opšte opasnosti u slučajevima kada je paljevinama, eksplozijama, vatrom iz različitih pušaka i ostalog naoružanja, izazivao strah, zaplašenost i paniku među albanskim stanovništvom sela Gušavac, Vinarce i Vidomirić, pa su bili prinuđeni na bekstvo.
