Suđenje Vučkoviću i Biševcu za genocid na Kosovu

Pred Okružnim sudom u Kosovskoj Mitrovici, 13. novembra nastavljeno je suđenje za genocid Miroslavu Vučkoviću i Božuru Biševcu. U svojstvu posmatrača Fond za humanitarno pravo prati sva suđenja na Kosovu za etnički motivisana krivična dela.

Sudsko veće, kojim predsedava Mahmut Halimi i čiji je član međunarodni sudija Christer Karphammer, treba da utvrdi da li su optuženi Vučković i Biševac, kome se sudi u odsustvu, počinili krivično delo za koje ih tereti tužilac Jusuf Mejzini: da li su smišljeno i planirano palili sela i ubijali albanske civile u cilju potpunog ili delimičnog uništenja albanske etničke zajednice.

Svih deset do sada saslušanih svedoka izjavili su da prepoznaju optužene kao osobe koje su učestvovale u spaljivanju njihovih sela i ubijanju albanskih civila. Izjave svih svedoka pred sudom bile su, međutim, različite od iskaza koje su dali istražnom sudiji. Neka svedočenja bila su i potpuno kontradiktorna. Odbrana optuženih stalno ukazuje na protivrečne izjave svedoka, a u nekoliko navrata reagovalo je i Sudsko veće. Predsedavajuci veća sudija Mahmut Halimi na pretresu 6. novembra oštro je upozorio Hetema Sahitija na kontradiktornost njegovog svedočenja. Sahiti je naime izjavio da je bio očevidac kada su Vučković u Biševac navodno opljačkali i zapalili njegovu kuću u Gusgevcu dok je u istražnom postupku rekao da to nije video, već samo čuo.

Jedan od osnovnih prigovora branilaca Vučkovića i Biševca, kome se sudi u odsustvu, bio je da sudije kosovski Albanci ne mogu nepristrasno da sude jer su iz iste etničke zajednice koje su, prema optužnici, okrivljeni kosovski Srbi hteli “da potpuno ili delimično unište”. Branioci optuženih, među kojima Miodrag Brkljač, Nenad Vukasović, Miro Delević i Ljubomir Pantović tražili su, između ostalog, izuzeće svih sudija Sudskog veća uključujući međunarodnog sudiju, predsednika Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici i predsednika i sudije Vrhovnog suda Kosova. Precizirajući zahtev za izuzeće, odbrana je navela da je predsednik Sudskog veća Mahmut Halimi “oštećena strana” jer mu je u toku ratnog stanja 1999.godine opljačkana i spaljena kuća i kancelarija. Predsedniku Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Kaplanu Barutiju stan je u isto vreme dvaput opljačkan. Odbrana je tražila izuzeće međunarodnog sudije zato što nije jugoslovenski građanin. Vrhovni sud Kosova odbio je u avgustu zahtev odbrane za izuzeće sudija.

Odbrana je, takođe, osporavala legalnost i legitimnost suda u Kosovskoj Mirovici. Branioci su negirali nadležnost suda, koji je prema njihovim rečima, u suprotnosti sa međunarodnim pravom i rezolucijom 1244 Saveta bezbedbnosti Ujedinjenih nacija. Odbrana je zahtevala od suda da objasni koji pravni akt sprečava sudije izabrane od Skupštine Republike Srbije da sude na Kosovu. Sudsko veće odbilo je prigovor odbrane o nenadležnosti suda sa obrazloženjem da je sud formiran odlukom UNMIK-a kojom se uspostavlja civilno prisustvo Ujedinjenih nacija na Kosovu i ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet SRJ.

Vučković i Biševac optuženi su da su zajedno sa nepoznatim licima “u periodu od 22.marta do početka maja 1999. godine u selima Gusgavac i Gornji Suvi Do pucanjem iz vatrenog oružja i pretnjama ubistvom stvarali atmosferu straha u nameri da prinudno rasele albansko stanovništvo i potpuno ili delimično unište albansku zajednicu”. U optužnici se dodaje da su okrivljeni nakon što su prognali žitelje tih sela, sve vredne stvari iz njihovih kuća podelili među sobom, a kuće zapalili kako u njih niko ne bi mogao da se vrati. Vučković i Biševac optuženi su da su zapalili kuću u kojoj je izgorela “nemoćna i stara Hazira Sahiti iako su okrivljeni prilikom spaljivanja te kuće znali da se ona u njoj nalazi”.

Tužilac je zatražio da se u dokaznom postupku prezentuju zapisnik o uviđaju i foto dokumentacija francuske žandarmerije koja pokazuje da su albanska sela Gusgavac i Gornji Suvi Do razorena. Optuženi Vučković negirao je u istražnom postupku sve navode optužnice. On je rekao da je u toku NATO intervencije radio u Hitnoj pomoći i da je pomogao Albancima. Vučković je izjavio da su u njegovom selu Suvi Do, koje je najvećim delom naseljeno Srbima, spaljene kuće nekih Albanaca, ali je dodao da ne zna ko je to učinio.

Postupak protiv Vučkovića i Biševca vodi se prema Zakonu o krivičnom postupku SRJ. Miroslav Vučković nalazi se u pritvoru od 23. avgusta 1999. godine. Optužnica protiv njega i Biševca podignuta je 29. novembra 1999. godine, a prvi sudski pretres održan je 6. juna 2000. godine. Pretresi na kojima bi trebalo da bude saslušano 25 svedoka optužnice do sada su više puta odlagani.