Visoki funkcioneri Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i civilne vlasti SRJ i Srbije odgovorni su za otmicu putnika iz voza u stanici Štrpci
Dokumentacija ŽTP “Beograd” o otmici putnika iz voza Beograd-Bar, koju je to preduzeće dostavilo 7. maja 2002. godine Višem sudu u Bijelom Polju, u potpunosti potvrđuje višegodišnju sumnju da su najviši predstavnici državnih organa Srbije i SR Jugoslavije bili upoznati sa planom otmice Bošnjaka iz voza i da to nisu sprečili.
ŽTP je saznao za plan otmice 28. januara 1993. godine i o tom saznanju je 1. februara obavestio nadležne organe u Srbiji i SR Jugoslaviji. Otmica je, međutim, neometano izvedena 27. februara 1993. godine u 15.50 časova u stanici Štrpci.
Izvesno je da su državni organi Srbije i SRJ Jugoslavije skrivali podatke o događaju kako bi od krivične odgovornosti zaštitili brojne visoke funkcionere Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i civilne vlasti.
U to vreme, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije bio je general-pukovnik Života Panić, funkciju saveznog ministra odbrane vršio je premijer Milan Panić; ministar odbrane Srbije je bio general Marko Negovanović, general Kuzmanović je bio njegov pomoćnik, a komandant Užičkog korpusa general Dragoljub Ojdanić.
Funkciju ministra unutrašnjih poslova Srbije obavljao je Zoran Sokolović; načelnik službe Državne bezbednosti Srbije bio je Jovica Stanišić; načelnik MUP-a za Užice bio je Baško Petrić, a komandir milicije užičkog regiona Đorđe Kerić. Pavle Bulatović je bio savezni ministar policije. Dobrica Ćosić je bio predsednik SR Jugoslavije, a Slobodan Milošević predsednik Srbije.
Dokument ŽTP-a, strogo pov. Br.4-1-93, koji je 1. februara 1993. godine direktor Sektora za odbrambene pripreme i zaštitu Mitar Mandić uputio generalnom direktoru preduzeća Milomiru Miniću, pročitao je 13. maja 2002. godine predsednik Višeg suda u Bijelom Polju Vukoman Golubović na suđenju Nebojši Ranisavljeviću za otmicu 19 putnika iz voza u stanici Štrpci i njihovu likvidaciju:
“Ovih dana, tačnije 28.01.1993. godine obavešten sam od šefa Sekcije STP Užice Živanića da će pripadnici Srpske vojske opštine Rudo izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika. Čitava akcija odvijala bi se na delu pruge Beograd-Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Verovatno u ukrsnici Štrpci ili stajalištu Goleš. U vezi ove najave preduzeo sam sledeće aktivnosti: 1. informisao najuži stručni kolegijum ŽTP-a; 2. održao sastanak sa predstavnicima milicije i Službe državne bezbednosti MUP-a Srbije; 3. obavio razgovor sa pomoćnikom ministra odbrane Srbije generalom Kuzmanovićem gde smo došli do zaključka da general Kuzmanović obavesti ministra odbrane o pomenutoj najavi, da ministar odbrane Republike Srbije obavesti Vojsku Jugoslavije i da ŽTP prestane sa daljim aktivnostima oko ovog slučaja, jer je sa svoje strane na vreme izvršio svoju obavezu”.
U dokumentu se takođe navodi da je 2. februara 1993. godine u MUP-u Užice održan sastanak kojem su prisustvovali načelnik MUP-a za Užice Baško Petrić, komandir milicije užičkog regiona Đorđe Kerić i iz ŽTP-a, Mitar Mandić, Drago Tadić i Vuko Mulina. Na sastanku je zaključeno: “Potvrđuje se informacija o nameri odvođenja putnika iz voza i dodaje se da je to strateška operacija srpske vojske radi stvaranja uslova za razmenu zarobljenika i mrtvih. Zaključeno je da bi ovakav postupak srpske vojske bio neprihvatljiv iz više razloga. Ova rešenja treba tražiti u dubini bosanske teritorije, stav je MUP-a iz Užica”.
Prema informaciji koju je ŽTP dostavio Višem sudu u Bijelom Polju otmica nije tretirana kao vanredni događaj, a podaci o događaju prikupljeni su radi informisanja rukovodećih struktura u okviru preduzeća i saveznih i republičkih organa. Prikupljeni materijal sa oznakom strogo poverljivo čuvan je u preduzeću do marta 1995. godine, kada ga je odneo Josip Ujčić, šef Odeljenja za saobraćajne poslove, sa obrazloženjem da mu je potreban radi podnošenja izveštaja višim organima.
Obelodanjena dokumentacija najdirektnije ukazuje da je otmica putnika bila planirana i sprovedena uz znanje tadašnjih visokih funkcionera civilnih, policijskih i vojnih organa Srbije i SR Jugoslavije. U cilju utvrđivanja njihove odgovornosti, Fond za humanitarno pravo zahteva od nadležnog suda u Srbiji da otvori istragu i utvrdi odgovornost funkcionera koji su znali za plan otmice, dali saglasnost za izvršenje ili zaštitili odgovorne od krivičnog gonjenja.
