Deportovani građani Srbije i Crne Gore iz Evropske unije postaju veliki socijalni problem
Fond za humanitarno pravo (FHP) upozorava javnost i državne organe Srbije i Crne Gore da će veliki broj deportovanih građana SCG iz zemalja Zapadne Evrope uskoro postati jedan od gorućih socijalnih problema našeg društva. FHP zahteva od vlada Srbije i Crne Gore da hitno započnu izradu strategije prihvata i socijalnog zbrinjavanja ovakvih slučajeva, pošto su već potpisani sporazumi o readmisiji sa zemljama Evropske unije.
Većina deportovanih su Romi, izbeglice sa Kosova, koji neće imati osnovne uslove za život, pošto neće moći da se vrate u svoje domove. Takođe, većina nema rodbinu u Srbiji gde bi mogli da potraže smeštaj, a ogroman problem biće im i pronalaženje zaposlenja.
Fondu za humanitarno pravo obratio se Rom Miodrag Petrović, koji je zajedno sa ženom, troje dece i još 67 građana Srbije i Crne Gore, deportovan iz Savezne Republike Nemačke 23. aprila 2003. godine. Miodrag Petrović je rođen u Beogradu, gde je živeo do 1999. godine, kada mu je kuća na Čukarici u Šavničkoj 16a potpuno uništena u poplavama. Tada je dobio socijalnu pomoć koja je bila vrlo mala, tako da je odlučio da ode u Nemačku kod svojih rođaka.
Miodrag Petrović je otišao 23. aprila 2003. da podigne socijalnu pomoć koju je dobio od nemačkih vlasti. Dok je čekao u redu, Petroviću su prišla dva muškarca u civilu, rekla mu da treba da ga deportuju i da pođe sa njima na aerodrom. Petrović je nazvao svog advokata, koji mu je poručio da će pokušati nešto da uradi, ali i da se ne opire i da ode na aerodrom. Tamo su ga čekale supruga i ćerke i još 67 ljudi. Svi su deportovani posebnim avionom u Srbiju. Sva imovina Miodraga Petrovića i njegove porodice ostala je u Nemačkoj, pošto nisu dobili priliku da bilo šta ponesu sa sobom.
Niko od vlasti Srbije i Crne Gore nije dočekao deportovane na beogradskom aerodromu. Od dana izručenja, Miodrag Petrović i njegova porodica žive kod tašte bez ikakvih sredstava za život i bilo kakve pomoći države. Posle deportacije iz Nemačke, Petrović se 14. maja 2003. godine obratio Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, tražeći alternativni smeštaj. Centar je odbio ovaj zahtev uz obrazloženje da ne postoje dovoljni dokazi da je porodična kuća Petrovića uništena, iako je 27. jula 1999. godine izdao rešenje u kome se kaže da oni “žive u nepovoljnim uslovima, a usled elementarne nepogode, stambeni uslovi su još više pogoršani.”
Takođe, Miodrag Petrović je tražio i socijalnu pomoć, ali su mu u Centru odgovorili da su i on i njegova supruga radno sposobni, tako da postoje male šanse da je dobiju. Njima je rečeno da moraju ponovo da podnesu dokumentaciju, kako bi bilo odlučivano o njihovom slučaju, iako je Centar za socijalni rad već jednom doneo odluku o davanju pomoći.
Ponašanje vlasti prema svojim deportovanim građanima, jasno ukazuje da Srbija i Crna Gora nemaju nikakvu strategiju o rešavanju ovog problema.
