Svetski dan Roma
Povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da položaj Roma u Srbiji i Crnoj Gori u praksi nije poboljšan, iako im je prošle godine Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina priznat status nacionalne manjine.
Premda su najvišim pravnim aktima Srbije i Crne Gore proklamovana načela ravnopravnosti i jednakosti, praksa pokazuje da pripadnici romske zajednice najteže ostvaruju zakonsku zaštitu. Romi su diskriminisani u pristupu javnim mestima, obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju, pristupu socijalnim službama. Diskriminacija je često prikrivena i teško se dokazuje u sudskom postupku. U drastičnim slučajevima Romi nisu mogli da ostvare prava na osnovna lična dokumenta, a kada su to pokušali bilo je slučajeva da su ih državni službenici vređali.
U Srbiji je uobičajena praksa da policajci vređaju Rome na rasnoj osnovi i od njih silom iznuđuju iskaze vođeni predrasudom da su Romi skloni delinkventnom ponašanju. U slučajevima kada su Romi žrtve napada privatnih lica, policija im ne pruža odgovarajuću zaštitu.
Vlasti Srbije i Crne Gore nemaju jasnu strategiju po pitanju deportacije Roma iz zemalja Zapadne Evrope. Nakon što ih prinudno vrate u Srbiju ili Crnu Goru, Romi su najčešće prepušteni sami sebi. Neki deportovani Romi ne znaju srpski jezik niti poseduju dokumenta, te samim tim ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Mnogi privatni noćni klubovi, sportski centri i diskoteke zabranjuju ulazak Romima, a diskriminaciju prikrivaju obrazloženjima da navodno organizuju privatne zabave (slučajevi zabrane ulaska Romima u noćne klubove u Beogradu: “Trezor”, “Mondo”, “Bombo”). Sudovi često ne pružaju zaštitu žrtvama diskriminacije ili se postupci vode veoma dugo. Zbog zabrane pristupa Romima u diskoteku “Trezor”, FHP se obratio Komitetu Ujedinjenih nacija za ukidanje rasne diskriminacije, jer u dosadašnjem postupku domaći sudovi nisu preduzeli potrebne i odgovarajuće mere za zaštitu žrtava i sprečavanje diskriminacije.
Romi u Srbiji žive u nelegalnim, građevinski izdvojenim naseljima na obodima gradova, bez osnovne infrastrukture i higijenskih uslova. U proteklih godinu dana, vlasti su počele i odatle prinudno da ih iseljavaju, a da im pri tom nisu obezbedile alternativni smeštaj. U takvim situacijama, iseljeni Romi nalaze nove nelegalne lokacije za svoje udžerice iz kojih, po pravilu, ponovo bivaju iseljeni.
Protesti građana Zemun polja, gde je Skupština grada Beograda planirala izgradnju objekata za smeštaj Roma, pokazuju duboku ukorenjenost rasnih predrasuda kod većinske populacije. Time što su odložile izgradnju naselja za trajni smeštaj Roma, lokalne vlasti u ovom slučaju su prećutno odobrile rasno motivisane proteste.
Žrtve diskriminacije u oblasti stanovanja u Crnoj Gori su najčešće Romi sa Kosova. Velika većina od gotovo 7.000 raseljenih Roma nema adekvatan smeštaj. Većina porodica živi u organizovanom porodičnom smeštaju (Konik, Vrela Ribnička), jedan deo u naseljima u kojima inače žive domicilni Romi (Cetinje, Budva, Nikšić), dok su u najtežem položaju raseljeni koji žive na gradskim deponijama (deponija Lovanja, gradska deponija u Pljevljima). Romi koji žive u privremenom smeštaju suočavaju se često sa nedostatkom vode ili struje. U naseljima gde vode i struje ima, često postoje problemi u snabdevanju ili kvalitetu (Cetinje, Bijelo Polje).
Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, koja je sastavni deo Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, zabranjena je neposredna ili posredna diskriminacija i garantovana je jednaka zakonska zaštita svih građana. Srbija i Crna Gora su dužne da se pridržavaju odredbi Konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. Član 16. Ustavne povelje garantuje primat međunarodnog prava nad pravom Srbije i Crne Gore i država članica, a član 10. predviđa neposrednu primenu međunarodnih ugovora o ljudskim pravima u obe države članice. Od 1993. godine, problemi Roma su najveći prioriteti Saveta Evrope u borbi protiv rasizma, zaštiti manjina i u nastojanju da se ostvari socijalna stabilnost.
