Zahtev za dopunu istrage protiv počinilaca zlostavljanja romskog dečaka iz Velikog Gradišta

Fond za humanitarno pravo (FHP) kao zastupnik maloletne žrtve seksualnog zlostavljanja, desetogodišnjeg romskog dečaka A.J. iz Velikog Gradišta, uputio je zahtev Okružnom sudu u Požarevcu za dopunu istrage protiv Vladimira Petraškovića (26) i Miodraga Radovića (33). FHP je u cilju dobijanja kompletne informacije o krivičnom delu predložio saslušanje novih svedoka.

Okružno javno tužilaštvo u Požarevcu je usled nedostatka dokaza odustalo od krivičnog gonjenja Petraškovića i Radovića za protivprirodni blud nad A.J. u novembru 2002. u Velikom Gradištu. U martu 2003. godine, Okružni sud u Požarevcu doneo je rešenje o obustavljanju istrage.

Maloletni A.J. je na saslušanju pred istražnim sudijom 5. februara 2003. godine promenio svoj iskaz rekavši da ga Petrašković i Radović nisu zlostavljali i primoravali na protivprirodni blud. FHP je sudu predložio da u cilju dobijanja kompletne informacije o svim okolnostima u vezi sa krivičnim delom, kao svedoke sasluša istraživača FHP-a Dragana Laloševića, urednika Radija BOOM 93 iz Požarevca Radoslavku Despotović i inspektora u OUP-u Veliko Gradište Miodraga Stošića. U nekoliko slučajeva u kojima FHP pruža pravnu pomoć Romima, žrtve su pred policijom ili istražnim sudijom davale različite iskaze od onih koje su prethodno dali istraživačima Fonda za humanitarno pravo.

Više osoba iživljavalo se nad romskim dečakom sredinom novembra prošle godine na više mesta u gradu, a istraga je započela tek mesec i po dana kasnije, iako su za taj događaj znali gotovo svi meštani. Javno tužilaštvo i policija u Velikom Gradištu nisu u najkraćem mogućem roku delovali u okviru svojih ovlašćenja, tako da su se okrivljeni u međuvremenu sklonili iz zemlje.

Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu imao je zakonsku obavezu da reaguje i zaštiti dete. Posle pokretanja istrage, Centar za socijalni rad niti bilo koja druga institucija, nisu preduzeli zaštitne mere i zbrinuli dete koje je i dalje izloženo riziku nasilja i odmazde.

Srbija i Crna Gora kao potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, dužna je da pruži posebnu pomoć i zaštitu detetu koje je “privremeno ili stalno lišeno porodične sredine ili kome, u njegovom najboljem interesu, ne može biti dopušteno da u takvoj sredini ostane”. Prema odredbama Ustavne povelje, međunarodni ugovori o ljudskim pravima se primenjuju neposredno i imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i država članica.

Dodatne informacije: Veroljub Đukić, tel/fax: 011/444-3944, 011/444-1487, e-mail:liberty@hlc.org.yu