Tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja Roma, žrtve rasno motivisanog napada

Opštinsko javno tužilaštvo u Bajinoj Bašti odustalo je od krivičnog gonjenja Staniše Simića (1973), raseljenog Roma s Kosova, zbog nanošenja lakih telesnih povreda u tuči sa lokalnim Srbima koji su ga vređali i napali na rasnoj osnovi.

U selu Zaovine na Tari, 8. maja 2000. godine, Staniša Simić pio je pivo ispred prodavnice sa poznanikom Bobanom Bobićem. Pored njih, stajali su i pili pivo meštani Nikodin, Milovan i Dragoslav Jelisavčić. U jednom trenutku, Nikodin je rekao Milovanu da tera “ovog Ciganina odavde”, na šta je Milovan uhvatio za gušu Stanišu Simića i počeo da ga gura uz psovke: “Beži odavde, nije ti ovde mesto, idi u pičku materinu cigansku!” Staniša Simić uzeo je kamen sa zemlje kojim je pogodio Milovana Jelisavčića u glavu, a zatim pobegao u izbeglički kamp gde je bio smešten. Posle pola sata, za Simićem su kolima krenuli Nikodin i Dragoslav Jelisavčić. Ispred kampa su se ponovo sukobili sa Simićem, ali i sa ostalim raseljenim Romima. U tuči je Staniša Simić udario Dragoslava Jelisavčića letvom po licu. Nikodin i Dragoslav Jelisavčić otišli su iz kampa preteći Romima: “Jebaćemo vam majku cigansku! Nećete živeti ovde dok smo mi živi!” U strahu od osvete meštana, Simić je sa porodicom napustio izbeglički kamp na Tari.

Kada je 10. maja davao službenu izjavu u policiji, Staniši Simiću je rečeno da će protiv njega biti pokrenut krivični postupak.

Pred Opštinskim sudom u Bajinoj Bašti, okrivljenog Stanišu Simića zastupali su advokati Fonda za humanitarno pravo. Posle tri sudska pretresa, nakon što su saslušani učesnici i svedoci događaja, opštinski javni tužilac odustao je u septembru 2002. godine od krivičnog gonjenja Staniše Simića.

Fond za humanitarno pravo pozdravlja odluku tužioca, ali istovremeno ukazuje da slučaj Staniše Simića ilustruje diskrimintorski odnos policije i pravosudnih organa prema Romima. U javnim tužilastvima u Srbiji nalaze se brojne krivične prijave u kojima su dokumentovani teški slucajevi nasilja, torture i diskriminacije prema Romima, a da se tužilastva o njima uopšte ne izjašnjavaju. S druge strane policija i tuzilaštva veoma lako pokreću postupke protiv Roma, i u slučajevima kada su veoma sumnjivi dokazi o počinjenom krivičnom delu.