Vrhovni sud Srbije odlučuje o žalbama na presudu “Đakovičkoj grupi”

Vrhovni sud Srbije odlučivaće 23, 25. i 26. aprila o žalbama na presudu “Đakovičkoj grupi”, kojom su 143 Albanca osuđeni na ukupno 1632 godine zatvora zbog krivičnog dela terorizma. Sednica je zakazana osam meseci nakon što su branioci osuđenih uložili žalbe. Prvostepeni sud izrekao je zatvorske kazne od 7 do 13 godina, a među osuđenima na sedam godina zatvora su i dva lica koja su u vreme hapšenja bila maloletna.

Ta grupa kosovskih Albanaca nalazi se u zatvoru od 7. maja 1999. godine kada su uhapšeni u svojim kućama dok su se skrivali od bombardovanja. Postupak protiv njih pokrenut je posle šest meseci od dana njihovog hapšenja.

Prilikom izricanja presude i kazne, 22. maja 2000. godine pred Okružnim sudom u Nišu, predsednik Sudskog veća Goran Petronijević, ranije delegirani sudija na Kosovu, rekao je da sud nije mogao precizno da utvrdi individualnu odgovornost okrivljenih i da se u njihovom slučaju radi o kolektivnoj odgovornosti. Prema njegovom obrazloženju okrivljeni su kolektivno krivi zato što je vlast od njih očekivala da pruže “logističku podršku vojsci i policiji u borbi protiv terorista, a ne skrivanje u kućama”. Policajci koji su učestvovali u “akciji čišćenja terena” svedočili su pred sudom da su imali naredbu da hapse vojno sposobne Đakovičane iz naselja Čabrat.

Pred prvostepenim sudom okrivljene Albance iz Đakovice branilo je 22 advokata; 10 advokata Fonda za humanitarno pravo zastupalo je 112 okrivljenih. Tim istih advokata FHP-a prisustvovaće zakazanoj sednici Vrhovnog suda Srbije.

Prema podacima FHP, u zatvorima u Srbiji nalazi se 413 albanskih zatvorenika. Za opšti kriminal kazne izdržava 123 zatvorenika, za nelegalno posedovanje oruzja 11, za špijunazu 2, a za terorizam 277 zatvorenika. Do 10. aprila 2001. godine, prema odredbama republičkog i saveznog zakona o amnestiji, iz zatvora u Srbiji puštena su 229 zatvorenika. Od tog broja oslobođeno je 16 zatvorenika koji su služili kazne za opšti kriminal dok su ostali bili osuđeni za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti ili oružanu pobunu.

S obzirom da Zakonom o amnestiji nisu obuhvaćeni Albanci koji su osuđeni za krivična dela terorizma ili neovlašćenog posedovanja oružja, advokati FHP su u njihovo ime podneli molbe za pomilovanje predsedniku SRJ, molbe za uslovni otpust ili zahteve za vanredno ublažavanje kazni.

Advokati FHP podneli su 43 molbe za pomilovanje na koje predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije odgovorio. Na 17 molbi za uslovni otpust Ministarstvo pravde Srbije takođe nije odgovorilo. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo ni na zahtev za prekid izdržavanja kazne devetorici zatvorenika ranjenih u bombardovanju zatvora Dubrava na Kosovu u maju 1999. godine. Advokati FHP podneli su šest zahteva za vanredno ublažavanje kazne, a samo u slučaju Bedrija Kukoljaja (Bedri Kukolaj), Vrhovni vojni sud smanjio je zatvorsku kaznu sa deset na osam godina. Zbog toga što je reč o teškom ranjeniku, advokati FHP-a su dva puta podnosili molbu za prekid kazne i oba puta Ministartsvo pravde Srbije je odbilo molbu, s obrazloženjem da nema opravdanih razloga za njegovo puštanje na slobodu.

Među preostalim albanskim zatvorenicima su i Qazim Morina, Reshit Morina, Syl Morina, Hajredin Zyberi, Ylber Zumberaj i Xhem Berisha, kojima je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2000. godine povećao kazne sa 3 i 5 na 10 godina zatvora. U zatvoru se od juna 1998. godine nalaze petorica iz “Uroševačke grupe” kojima sud nije uručio presude ni posle dve godine od izricanja, 5. februara 1999. godine pred Okružnim sudom u Prištini. U zatvoru je i Albin Kurti, jedini albanski zatvorenik osuđen zbog uživanja prava na slobodu političkog mišljenja i izražavanja.