Albanski studenti osuđeni na visoke zatvorske kazne

Petorica studenata beogradskog univerziteta albanske nacionalnosti proglaseni su 10. jula u Okruznom sudu u Beogradu krivim za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti i terorizam i osudjeni na kazne zatvora u trajanju od 6 do 12 godina. Secti clan grupe osudjen je u odsustvu. Sudsko vece, kome je predsedavao sudija Dragisa Slijepcevic osudilo je Petrit Berisu (Berisha) na 8 godina zatvora zbog uduzivanja radi neprijateljske delatnosti i 7 godina zbog terorizma i izreklo mu jedinstvenu zatvorsku kaznu u trajanju od 12 godina.

Zbog udruzivanja radi neprijateljske delatnosti osudjeni su Driton Berisa na 6 godina, Driton Meca (Meqa) i Derguti Skodran (Shkodran) na po 7 godina i Abdulahu Isam na sest i po godina zatvora. Na zatvorsku kaznu od 8 godina osudjen je i Zef Paljuca, beogradski zlatar kome je sudjeno u odsustvu i koji je navodno sa osudjenim Petrit Berisom bio organizator ove grupe.

Tokom sudjenja, zapocetog novembra prosle godine, svi okrivljeni i saslusani svedoci negirali su u potpunosti navode optuznice o umesanosti studenata u pripremanje diverzantsko- teroristickih akcija i prikupljanju pomoci za OVK i doveli u ozbiljnu sumnju nacin na koji je policija prikupila dokaze. U svojoj odbrani studenti su izneli da su ih inspektori Drzavne bezbednosti tukli, mucili i pretili im ubistvom. Pod batinama su ispitivani tri nedelje. Okrivljeni Petrit Berisha sudu je pokazao ruke na kojima su se videli tragovi gasenja cigareta.

U ovom postupku sud je napravio presedan, prihvativsi kao dokaz, na kome je zasnovao osudjujucu presudu, prikaze emisija RTS “Aktuelnosti”, u kojima dva optuzena, Petrit Berisha i Driton Meca, u vreme dok su se nalazili u policijskom pritvoru, priznaju da su organizovali i pripremali teroristicke akcije. Time, ne samo sto je doslo do povrede odredbi krivicnog postupka koje zabranjuju koriscenje kao dokaza zapisnika i obavestenja prikupljenih u predkrivicnom postupku, vec je sud ustanovio “novo” tumacenje dopustenosti dokaza tumaceci navedene izjave kao “dobrovoljno date izjave novinaru, a ne policiji”, iako je saslusani novinar RTS izjavio da su okrivljeni davali izjave u prisustvu policajaca u civilu koji su ih dovodili jednog po jednog i nekoliko puta ih opominjali da ne zastaju u govoru.

Sud je kao dokaz prihvatio i navodni spisak clanova Oslobodilacke Vojske Kosova koji su dobili oruzje, iako su na spisku razlicitom hemijskom olovkom i rukopisom naknadno dopisana imena dvojice optuzenih i to srpskim pravopisom. Sud je odbio da izvede dokaze koje je predlozila odbrana, izmedju ostalog odbrani nije dozvoljeno da da dokaze da u vaznu iz koje je policija navodno izvadila dve bombe one ne mogu stati.

FHP ukazuje da presuda izrecena albanskim studentima u Beogradu potvrdjuje praksu okruznih sudova u Srbiji da u politickim procesima kosovskim Albancima osudjujuce presude zasnivaju samo na priznanjima iznudjenim mucenjem, sto je direktno suprotno domacim i medjunarodnim standardima fer i pravicnog sudjenja.

U skladu sa ustavnim odredbama o zabrani iznudjivanja priznanja i primeni mucenja, ponizavajuceg kaznjavanja i postupanja, Zakon o krivicnom postupku, u okviru osnovnih nacela, izricitio zabranjuje iznudjivanje priznanja i/ili drugih izjava od ucesnika u postupku i predvidja da ce odgovorna lica biti kaznjena, u skladu sa odredbama krivicnog zakona prema kome je iznudjivanje iskaza krivicno delo. Tako pribavljeni dokazi ne mogu se koristiti u krivicnom postupku.

Propustivsi da u najkracem roku pokrene nepristrasnu istragu protiv sluzbenih lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvrsila mucenje, vlada Srbije odgovorna je za povredu odredbe clana 12 Konvencije protiv mucenja i drugih svirepih, necovecnih ili ponizavajucih kazni ili postupaka, koja od drzava ugovornica zahteva da “nadlezne vlasti…pristupe nepristrasnoj istrazi”. Jugoslavija se cinom ratifikacije obavezala da ce postovati odredbe navedene Konvencije. Osim toga, dala je i posebnu izjavu kojom je priznala nadleznost Komiteta protiv torure da prima i preispituje prituzbe pojedinaca koji tvrde da su zrtve krsenja odredbi Konvencije. Nadlezna vlast postupila je i protivno odredbama Pakta o gradjanskim i politickim pravima koji je Jugoslavija takodje ratifikovala, a kojim se osim zabranje primene torture i drugih surovih, necovecnih ili ponizavajucih postupaka ili kazni, od drzava ugovornica zahteva da obezbede pravicna sudjenja.