Italijanski studenti posetili FHP i podržali aktivnosti Koalicije za REKOM

BEOGRAD, 6.09.2011. – Tuzlanska “Amica” i Fondacija Aleksander Langer iz Bolcana su, u okviru programa “Adopt Srebrenica: International Cooperation for Memory – Peta međunarodna sedmica dijaloga i susreta”, 5. i 6.09.2011. u prostorijama Fonda za humanitarno pravo organizovali susret grupe studenata iz Italije i Bosne i Hercegovine sa saradnicima FHP-a. Tom prilikom im je Aleksandar Obradović predstavio aktivnosti Koalicije za REKOM od njenih početaka do trenutne faze javnog zagovaranja, a Jelena Plamenac približila proces rada Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Tokom otvorenog razgovora sa Natašom Kandić o Inicijativi REKOM, odgovornosti mladih i ideji pomirenja, studenti su izneli svoja mišljenja o projektu regionalne komisije za istinu. Pre svega su istakli da je REKOM neophodan jer je anonimne žrtve nemoguće zapamtiti, pa samim tim ne mogu da budu stalno prisutne u svesti stanovnika regiona.

REKOM će se, misle studenti, suočiti i sa velikim problemima, jer je mnogima teško ili nemoguće da shvate da se pojam ljudskih prava odnosi na celo čovečanstvo, pa ih iritira kada se odlučno dokumentuje ratni zločin počinjen nad zajednicama kojima se takva prava odriču. Teško je reći šta takve ljude više šokira – beleženje ratnih zločina za koje misle da nisu zločini (već legitimni ratni postupci) ili odbrana ljudskih prava obespravljenih.

Žrtvama, smatraju studenti, treba obezbediti što veći broj mehanizama za dolaženje do pravde i što veći broj opcija za fizičku i moralnu odštetu: dakle, i suđenja, ali i REKOM. Italijanski studenti su naveli jedan primer iz njihove zemlje: celih trideset godina posle Drugog svetskog rata u Italiji se nije govorilo o građanskom ratu u Italiji, kao što se sedamdesetih nije govorilo o terorizmu. Italijansko društvo je uvidelo veličinu problema prećutkivanja – ako nema suočavanja sa prošlošću, strukturi društva preti raspad.

Studenti iz BiH smatraju kako su pred Inicijativom za REKOM velike teškoće – u svesti mnogih ljudi sa područja bivše Jugoslavije je nacionalizam jako izražen. Žarko iz Srebrenice je, ipak, optimista: javna svedočenja, koja bi bila sastavni deo REKOM-a, imala bi isti pozitivan učinak kao slike raka pluća i raka grla koje se u nekim zemljama stavljaju na paklice cigareta. Ako se stvori jaka emocionalna reakcija, ljude vrlo brzo osvesti sav užas zločina protiv čovečnosti.

U odgovor na pitanje “da li je opasnije negiranje prošlosti ili povratak u prošlost pamćenjem, dokumentovanjem i obeležavanjem” studenti su unosili puno emocija. Jedan od češćih odgovora je bio: “Poricanje prošlosti je uvek deo političkog diskursa.” Mladi evropski intelektualci prave veliku razliku između istine i društvene nužnosti s jedne, i politike s druge strane. Oni aktuelni politički diskurs pre svega vide kao sebičnu borbu za kratkoročne ciljeve, u okviru koje se prečesto prenebregavaju neprijatne istine. S druge strane, za njih je suočavanje sa prošlošću neodložan i hitan posao, koji se predugo ostavlja nedovršenim.