Duško Kesar ponovo osuđen na 15 godina zatvora zbog zločina u Prijedoru

Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna, iako spada u red strogih, morala biti stroža, s obzirom da su žrtve civili, ubijeni na brutalan način, a optuženi bivši pripadnik rezervnog sastava policije, koji je imao obavezu da civile štiti. Optuženi na suđenju nije priznao izvršenje ubistva, niti izrazio kajanje i saučešće oštećenoj porodici, čime bi ovo suđenje pružilo moralnu satisfakciju porodici žrtava.

Prvo prvostepeno suđenje optuženom Kesaru započeto je 5.03.2010. godine. Sudsko veće na čelu sa predsedavajućom sudijom Vinkom Berahom-Nikićević je 1.10.2010. godine donelo osuđujuću presudu kojom je optuženog Kesara osudilo na zatvorsku kaznu u visini od 15 godina. FHP je konstatovao nekoliko nepravilnosti u prvom prvostepenom suđenju. One su kasnije potvrđene i nalazima Apelacionog suda u Beogradu, koji je 28.02.2011. godine doneo rešenje o ukidanju prvostepene presude i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

U ponovljenom postupku, sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u istom sastavu, osudilo je 1.12.2011. godine Duška Kesara na 15 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Veće je utvrdilo da je optuženi Kesar kao pripadnik rezervnog sastava policije Republike Srpske, revoltiran usled pogibije kolega-policajaca na bihaćkom ratištu, zajedno sa Dragom Radakovićem i Draškom Krndijom, u noći između 30. i 31.03.1994. godine, po prethodnom dogovoru da idu isprepadati Muslimane, došao do kuće porodice Rizvić u Prijedoru, bacio sa Krndijom po jednu granatu na nju, nakon čega je Krndija postavio eksploziv na isti prozor koji je od jačine eksplozije razoren. Nakon toga se čulo zapomaganje članova porodice Rizvić i na lice mesta došli su policajci Radoslav Knežević i Dragan Gvozden. Oni su zatekli ukućane žive i uplašene, a na licu mesta su zatekli i optuženog Kesara, Krndiju i Radakovića. Tada im je Knežević rekao da ne diraju ukućane dok njih dvojica ne napuste to mesto. Nakon toga, optuženi Kesar, Krndija i Radaković su ušli u kuću i udarcima tupim predmetima i oštrim sečivom lišili života Faruka i Refiku Rizvić i Farukovu sestru Fadilu Mahmulji.

U obrazloženju presude, predsedavajuća je navela da sudsko veće nije poklonilo veru navodima optuženog Kesara koji je negirao izvršenje krivičnog dela i branio se da u kritičnom periodu nije boravio u Prijedoru. Njegove navode osporio je svedok Dragan Gvozden, koji je ubedljivo svedočio da je kritične večeri zajedno sa Kneževićem došao do kući porodice Rizvić i zatekao optuženog Kesara, Draška Krndiju i Draga Radakovića naspram kuće Rizvića. Navode svedoka o prisustvu optuženog Kesara na licu mesta kritične večeri potvrdio je i Draško Krndija.

Predsedavajuća veća se u obrazloženju visine kazne pozvala na olakšavajuće okolnosti – neosuđivanost, porodičnu situaciju i nezaposlenost optuženog, a kao otežavajuće okolnosti navela je upornost i bezobzirnost prilikom izvršenja krivičnog dela, kao i stradanje nedužnih i nezaštićenih lica. FHP odlučno zagovara da je u suđenjima za ratne zločine, naročito u slučaju kada se sudi zbog ubistva nedužne porodice, nedolično prilikom odmeravanja kazne prihvatiti kao olakšavajuću okolnost porodičnu situaciju optuženog.
Vrhovni sud Republike Srpske je 18.04.2006. godine u istoj stvari pravnosnažno okončao postupak protiv Draga Radakovića, Draška Krndije i Radoslava Kneževića. S obzirom da je optuženi Duško Kesar stekao državljanstvo Republike Srbije i bio nedostupan pravosudnim organima Republike Srpske, na osnovu dogovora Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Vrhovnog suda Republike Srpske krivični postupak protiv njega sproveden je pred pravosudnim organima Republike Srbije.