Hrvatskom državljaninu Veljku Mariću trebalo je da se sudi u Hrvatskoj

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 23.09.2011. godine optuženog Veljka Marića na 12 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u selu Rastovac [Hrvatska] 1991 godine. Fond za humanitarno pravo smatra da je Veljku Mariću, hrvatskom državljaninu, trebalo da se sudi u Hrvatskoj, da je Republika Srbija trebalo da ga izruči Hrvatskoj i da Državnom odvjetništvu RH ustupi dokaze protiv njega, u skladu sa Sporazumom o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina iz 2006. godine. FHP podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo najmanje 10 optužnica protiv počinilaca ratnih zločina, državljana Srbije, na osnovu dokaza koje mu je ustupilo Državno odvjetništvo RH.

Veljko Marić je uhapšen 18.04.2010. godine u Dimitrovgradu, na graničnom prelazu između Bugarske i Srbije. Nadležni organi Republike Hrvatske podneli su zahtev za izručenje Marića. Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je zahtev odbilo, a Apelacioni sud u Beogradu je 26.01.2011. godine potvrdio to rešenje.

Veljko Marić, pripadnik nekadašnjeg 77. samostalnog bataljona Grubišno Polje, lišen je slobode a da mu nije bila predočena poternica, kao ni zahtev Tužilaštva za ratne zločine za sprovođenje istrage. Zakazana suđenja često su odlagana zbog toga što Tužilaštvo za ratne zločine odbrani nije blagovremeno dostavljalo iskaze svedoka saslušanih u istrazi. Iako je branilac optuženog, advokat Đorđe Dozet, potpuno osnovano tražio izdvajanje iz sudskog spisa zapisnika o saslušanju više svedoka pred Županijskim sudom u Bjelovaru, s obzirom da su ti svedoci ispitani u predmetu protiv nepoznatog počinioca te ne mogu biti korišćeni kao dokaz protiv optuženog Marića, sudsko veće je odbilo njegov predlog.

Suđenje je počelo 7.10.2010. godine. Održano je šest dana suđenja tokom kojih je saslušano deset svedoka. Optuženi Marić je negirao učešće u akciji čišćenja sela Rastovac. Veće je poklonilo veru svedočenjima Josipa Kiselog i Darka Černija, koji su kritičnog dana krenuli u akciju Otkos sa punkta u Ivanovom Selu zajedno sa optuženim Marićem. Černi je bio sa Marićem na ulazu u Rastovac kada je optuženi ušao u kuću Slijepčevića, nakon čega je Černi čuo pucnjavu. Pred sudom je svedočio i Željko Slijepčević, sin ubijenog Petra, koji je rekao da mu je majka Ana pričala da je 31.10.1991, oko 9:00 časova, optuženi Veljko Marić sam upao u njihovu kuću i viknuo: Ima li četnika?! Kada su mu odgovorili da nema, uhvatio je njegovog oca za grudi, gurnuo ga na krevet koji je stajao u kuhinji preko puta stola i ubio ga. Njegova majka Ana je od kritičnog događaja srčani bolesnik i invalid, te nije mogla da svedoči pred sudom već je sud prihvatio njenu pisanu izjavu.

FHP se zalaže da države u regionu procesuiraju svoje državljane, a da dokaze o odgovornosti stranih državljana ustupe nadležnim organima njihovih država. Poštovanje tog principa doprinosi efikasnijem procesuiranju ratnih zločina i smanjivanju tenzija između država u regionu koje su u poslednjih godinu dana povećane, pre svega zbog neprofesionalnog postupanja nadležnih organa Republike Srbije [suđenje Iliji Jurišiću, slučaj Ganić, Purda, optužnice protiv stranih državljana].