Optuženi za ubistvo petočlane hrvatske porodice u Ličkom Osiku osuđeni na po 12 godina

Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine osudio je 14.03.2011. godine optužene Čedu Budisavljevića, Mirka Malinovića, Milana Bogunovića i Bogdana Gruičića na po 12 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u oktobru 1991. u Ličkom Osiku [Hrvatska]. Državno odvjetništvo Republike Hrvatske ustupilo je ovaj predmet Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina.

Fond za humanitarno pravo smatra da ovakva presuda neće dovesti do zadovoljenja pravde i satisfakcije porodice žrtava, naročito zbog bezobrinosti koju su optuženi Budisavljević, Malinović i Bogunović pokazali prilikom ubistva i paljenja tela Lucije Rakić, te sva četvorica prilikom bacanja tela ubijenih Mana, Dragana, Milovana i Radmile Rakić u jamu Golubnjača. Iako je optuženi Budisavljević priznao izvršenje krivičnog dela i detaljno opisao ulogu svakog od optuženih u ubistvima, što mu je prilikom odmeravanja kazne sud uzeo kao olakšavajuću okolnost, on nije izazio kajanje već se pravdao da je streljanje izvršeno po naređenju Dušana Orlovića, načelnika Državne bezbednosti SAO Krajine. Prilikom izricanja presude, predsednica veća sudija Vinka Beraha-Nikićević je navela da nema pouzdanih i nesumnjivih dokaza da je Dušan Orlović naredio ubistvo porodice Rakić, te je taj navod iz optužnice izostao iz izreke presude. Optuženi Budisavljević je naveo je da mu je žao Rakića kao ljudi, ali da su oni morali biti streljani kao izdajnici. Kada ga je predsednica veća pitala da li je postojao neki drugi način da se reši problem, a ne likvidacijom, Budisavljević je odgovrio pogrešio sam jedino što nisam osnovao ratni vojni preki sud, izveo ih u Ličkom Osiku i streljao sa pismenim naređenjem.

Sud je utvrdio da su optuženi tokom oktobra 1991. na području opštine Teslingrad (Lički Osik) kao pripadnici MUP-a SAO Krajine i TO Teslingrad, zbog sumnje da poseduju radio-stanicu, te da sarađuju sa hrvatskim oružanim formacijama, uhapsili Mana Rakića i njegovu decu Milovana, Dragana i Radmilu; da je optuženi Budisavljević u noći između 20. i 21.10.1991. po dogovoru sa optuženima Malinovićem i Bogunovićem otišao u Široku Kulu do kuće Lucije Rakić, supruge Mana Rakićam, gde ju je optuženi Budisavljević ubio iz vatrenog oružja, dok su druga dvojica čuvala stražu, nakon čega su sva trojica zapalili Lucijin leš i kuću. Nekoliko dana kasnije optuženi Budisavljević, Malinović, Bogunovića i Gruičić su po dogovoru vezali četiri člana porodice Rakić, koji su bili zatvoreni u prostorijama policijske stanice u Teslingradu, i vozilom kojim je upravljao optuženi Gruičić odvezli do kraške jame Golubnjača gde su ih hicima iz vatrenog oružja lišili života i potom bacili u jamu.

Suđenje je počelo 4.10.2010. godine. Tokom devet sudećih dana saslušano je 14 svedoka, među kojima pet svedoka oštećenih i pet veštaka. Video-linkom iz Županijskog suda u Zagrebu svedočio je jedan svedok, dok je pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine u Beogradu ispitan jedan svedok iz Hrvatske. Optuženi Budisavljević je priznao izvršenje dela, detaljno je opisao ulogu, u konkretnim događajima, svakog od optuženih. Odbrana optuženog Malinovića bila je zasnovana na činjenici da je nakon spornog događaja doživeo teško ranjavanje, te da se ne seća konkretnog događaja. Optuženi Bogunović i Gruičić nisu negirali da su bili prisutni prilkom ubistava, ali su naveli da nisu pucali u Mana, Dragana, Milovana i Radmilu Rakić. Optuženi Bogunović je dalje negirao da je čuvao stražu i bio naoružan prilikom ubistva Lucije Rakić, te da je učestvovao u paljenju njenog tela i kuće u kojoj je bila ubijena. Sudsko veće je u potpunosti poklonilo veru iskazu optuženog Budisavljevića i navelo da je njegovo priznanje potrkrepljeno izvedenim dokazima, te da ovaj optuženi nije imao razloga da neosnovano tereti ostale optužene, jer takvim postupcima nikako sebe nije mogao dovesti u bolju poziciju. Veće nije poverovalo odbranama optuženih Malinovića, Bogunovića i Gruičića zaključivši da su njihove odbrane sračunate na izbegavanje krivične odgovornosti. Zbog toga je nejasno kao su optuženi ostuđeni na iste zatvorske kazne, naročito što optužnica nije teretila optuženog Gruičića za ubistvo Radmile Rakić, što je presudom i potvrđeno. Takođe, optuženi Budisavljević bio je zamenik komandira policijske stanice i njegova je odgovornost prilikom izvršenja krivičnog dela bila veća, te je i kazna morala biti proporcionalna odgovornosti.