Povodom istupanja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz Koalicije za REKOM

U ponedeljak, 17. maja 2010. godine novinska agencija Beta objavila je saopštenje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, o istupanju iz “komisije za REKOM”. Tim povodom, u detaljnijem objašnjenju datom Dnevnom avazu predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko kaže: “Mi smo smatrali da je Srbija trebala prvo imati svoju nacionalnu komisiju te da regionalni koncept dođe kasnije.”

Najpre, Helsinški odbor nije nikako mogao da istupi iz “komisije za REKOM”, kako stoji u saopštenju, jer takva komisija još ne postoji. Formiranje Komisije je upravo cilj Koalicije za osnivanje regionalne komisije za žrtve REKOM koja do sada broji 294 nevladinih organizacija, 56 udruženja žrtava, šest organizacija veterana, 11 medija  i 503 pojedinca, iz redova žrtava, akademske zajednice, umetnika, novinara, advokata  i pojedinaca iz drugih grupa ciivlnog društva. Dakle, cilj svega što je do sada rađeno i što će se, bez obzira na  istupanje nekoliko organizacija [ukupno pet], dalje raditi je široka debata u svim post-jugoslovenskim zemljama o Inicijativi za osnivanje REKOM, koja treba da utvrdi činjenice o svim žrtvama i ratnim zločinima.

Druga dilema Helsinškog odbora je: Zašto ne nacionalna, nego regionalna komisija? U aktuelnim političkim odnosima među državama na području bivše Jugoslavije teško je očekivati da bi ijedna nacionalna komisija bila prihvaćena od neke druge strane. Nacionalni mehanizmi nisu dovoljni, oni mogu imati legitimitet samo na tlu zemlje gde su osnovani.  Regionalni pristup otklanja nedostatke nacionalnog, omogućuje utvrđivanje činjenica o svim žrtvama i vraćanje njihovog ljudskog dostojanstva.

Predsednica Helsinškog odbora je je mnogo puta pre obaveštavanja javnosti o istupanju, u medijima u BiH, iznosila mišljenje da je koncept REKOM ishitren, da je ideja suviše pojednostavljena, jer je fokusirana samo na žrtve, da vodi izjednačavanju žrtava, da je ideja došla iz međunarodnih organizacija i da ne uzima u obzir da je BiH žrtva agresije.

Inicijativa za osnivanje REKOM je lokalni odgovor na sazrelu društvenu potrebu suočavanja s prošlošću, predstavlja zajednički interes svih žrtava i društava u regionu, ima potencijal da smanji tenzije i zbliži ljude u post-jugoslovenskim zemljama. Inicijativa za REKOM je regionalnog karaktera, predmet je prve posleratne javne rasprave u regiji o prošlosti, nema političkih pretenzija, snažno se zalaže za činjenice o svim žrtvama, zagovara poimenični popis svih stradalih, ubijenih i nestalih, polazeći od opšte prihvaćenog mišljenja da sve žrtve zaslužuju pijetet a da su ratni zločini različiti, u odnosu na težinu dela i pravnu kvalifikaciju.