Potvrđena presuda Gani Hazeraju za učešće u martovskim nemirima 2004. godine

Vrhovni sud Kosova, u mešovitom veću kojim je predsedavao međunarodoni sudija Emilio Gatti, potvrdio je 19.01.2010. godine prvostepenu presudu Okružnog suda u Prizrenu, kojom je optuženi Gani Hazeraj uslovno kažnjen kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci zbog učešća u martovskim nemirima 2004. godine u Prizrenu. Kazna neće biti izvršena ukoliko optuženi u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude ne bude počinio novo krivično delo.

Fond za humanitarno pravo Kosovo smatra da je kazna na koju je Gani Hazeraj osuđen preblaga s obzirom da je optuženi negirao krivicu i nastojao da isključi svoju krivičnu odgovornost i da je pobuda iz koje je delo izvšeno mržnja prema pripadnicima srpske nacionalnosti. Ipak, drugostepena presuda je zakonita i jedino moguća. Naime, na prvostepenu presudu žalbu je podnela samo odbrana, tako da je Vrhovni sud Kosova bio ograničen članom 417. ZKPK koji kaže da ako je žalba izjavaljena samo u korist optuženog, presuda ne sme da bude izmenjena na njegovu štetu u smislu zakonske kvalifikacije krivičnog dela i izrečene krivične sankcije. FHP Kosovo takođe smatra da je pasivno držanje tužioca, odnosno neizjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu iako je optuženi kažnjen gotovo minimalnom kaznom, kao i njegov predlog, iznet tokom završne reči, da sud optuženom izrekne blažu kaznu ili uslovnu osudu, nije u skladu sa funkcijom tužilaštva da krivično goni počnioce krivičnih dela.

Sud je na osnovu izvedenih dokaza utrvrdio da je optuženi Hazeraj bio jedan od učesnika martovskih nemira u Prizrenu 17. i 18. marta 2004. godine, kada su demonstranti kamenicama gađali zgradu opštine i UNMIK-ova vozila parkirana ispred te zgrade i palili srpske kuće i verske objekte, čime je počinio krivično delo učestvovanje u grupi koja čini krivična dela iz člana 320. stav 1. ZKPK. Ipak, nije dokazano da je optuženi bio organizator ili vođa grupe demonstranata, kao što ga je teretila optužnica. Presuda je pravosnažna, tako da stranke nemaju pravo žalbe. Stranke mogu izjaviti vanredni pravni lek, zahtev za zaštitu zakonitosti, u roku od tri (3) meseca od dana prijema presude.

Prvostepeno suđenje je trajalo u periodu od 18.06.2009. do 28.09.2009. godine, kada je doneta osuđujuća presuda. U toku glavnog pretresa održano je šest dana suđenja, tokom kojih je saslušano dvanaest svedoka, među kojima je jedan svedok u skladu sa članom 366. ZKPK saslušan van glavnog pretresa iz razloga što nije bio u mogućnosti da dođe pred Sud. Odbrana nije negirala da je optuženi Hazeraj učestvovao u demonstracijama 18. marta 2004. godine, ali je tvrdila da se nakon što su demonstracije postale nasilne optuženi odvojio od grupe i otišao svojoj kući. Prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na izjavama svedoka datih u policiji i na glavnom pretresu, kao i materijanim dokazima, među kojima su bile fotografije učesnika nemira snimljene za vreme demonstracija.  Jedan od svedoka je za vreme svedočenja bio naoružan. Branilac optuženog je ukazao da se ovo lice, iako je kosovski policajac, saslušava u svojstvu svedoka i da je neophodno da mu se oružje oduzme. Veće, kojim je predsedavao međunarodni sudija Malcom Simons, nije prihvatilo primedbu branioca i dozvolilo da se svedok sasluša naoružan, iako član 328. stav 3. ZKPK kaže da lica koja prisustvuju glavnom pretresu ne smeju da nose oružje ili opasno oruđe, osim čuvara optuženog koji mogu da budu naoružani.