Odšteta Albertu Nebihu i Skenderu Isufiju zbog nezakonitog pritvora 1999. i 2000. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 18. decembra 2008. godine primio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu kojom je država Srbija obavezana da Albertu Nebihu Domanek/Damanek [opština Glogoac/Gllogovc] i Skenderu Isufiju iz Novog Čikatova/Qikatove e Re [opština Glogovac/Gllogovc] isplati po 185.000 dinara zbog odgovornosti za nezakonit pritvor u kojem su Albert Nebihu i Skender Isufi 1999. i 2000. godine proveli šest, odnosno 11 meseci.

FHP je u ime Alberta Nebihua i Skendera Isufija podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije 17. maja 2007. godine, u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u ostvarivanju prava na reparacije. Zbog neprimereno malog iznosa obeštećenja, FHP će u zakonskom roku uložiti žalbu Okružnom sudu u Beogradu.

Kada su 26. marta 1999. godine srpske snage bezbednosti granatirale albansko selo Domanek/Damanek u opštini Glogovac/Gllogovc, Albert Nebihu (17) je sa svojom porodicom izbegao u selo Štrubulov/Shtrubullove u istoj opštini. Pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije (VJ) opkolili su 28. maja 1999. godine i ovo selo. U kuću u kojoj je boravio Albert Nebihu sa još 20 članova njegove šire porodice ušla su tri pripadnika VJ koji su naredili njemu, njegovom ocu Xhafer Nebihu i bratu od strica Ekremu Nebihu da pretresu kuću umesto njih. Za vreme pretresa, vojnici su ih udarali kundacima, posle čega su ih izveli na ulicu i naredili da stoje sa rukama podignutim u vis i licem okrenutim prema zidu. Postrojivši ih u kolonu, odveli su ih do sela Novo Čikatovo/Qikatove e Re, odakle su ih kamionima prebacili u Glogovac/Gllogovc. U Glogovcu/Gllogovc su im uzeli lične podatke, uradili parafinski test i smestili ih u skladište u kojem je već bilo albanskih civila. Sutradan uveče, naredili su im da iz skladišta uđu u autobuse. Prema izjavi Alberta Nebihua, bilo je nekoliko autobusa, a u svakom od njih oko 50 muškaraca. Oko 18:00 su stigli u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Dok su izlazili iz autobusa, zatvorski stražari su ih tukli. Posle popisa, uzeli su im lične stvari i rasporedili ih po sobama. Uslovi u zatvoru u Lipljanu/Lipjan su bili loši. Dnevno su dobijali četvrtinu bajatog hleba, a zatvorske sobe su bile pretrpane ljudima. Nakon 12 dana, Alberta Nebihua i neke uhapšene Albance MUP Srbije je prebacio u zatvor u Požarevcu. Tamo su po izlasku iz autobusa morali da prođu kroz špalir stražara i policajaca, a batinanje je nastavljeno sve dok ih nisu rasporedili po sobama. U KPZ Požarevac zatvorenicima albanske nacionalnosti šetnje nisu bile dozvoljene, kao ni sedenje na krevetima, a kupanje im je bilo omogućeno samo jednom u dve nedelje. Tokom boravka u KPZ Požarevac, policija nije nijednom saslušala Alberta, niti mu je izdala rešenje o pritvoru ili optužnicu. Albert Nebihu je oslobođen 20. novembra 1999. godine. U martu 2005. godine konstatovan mu je post-traumatski stresni poremećaj (PTSP), kao posledica torture.

Istog dana kada je uhapšen Albert Nebihu [28. maj 1999. godine], četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti su ušli i u kuću Skendera Isufija u selu Novo Čikatovo/Qikatove e Re, u kojoj je bilo mnogo izbeglica iz okolnih sela. Izabravši 13 muškaraca, tukli su ih kundacima satima, a potom su ih odveli do reke Drenice gde su im naredili da uđu u vodu i da se valjaju po blatu. Policajci i vojnici su stalno pucali i pretili da će ih streljati. Nakon tri sata, sproveli su ih u Glogovac/Gllogovc, u lokal Qerima Desiskuja, gde su ih tukli metalnim šipkama i bejzbol palicama. Potom su im vojnici i policajci doneli jednu kofu da speru krv, posle čega su im naredili da tu vodu popiju. Sutradan su prozivali Albance po imenima i odvodili u jedan obližnji demolirani lokal gde su vršili ispitivanja. Četiri policijska inspektora ispitivali su Skendera Isufija o OVK. Ispitivali su ga ceo dan i sve vreme tokom ispitivanja su ga tukli. Kada bi se onesvestio, uveli bi ga u toalet lokala, da ga osveste i posle kraćeg vremena opet bi nastavili da ga ispituju i tuku. Nakon ispitivanja vratili su ga u isti lokal u kome je bio pre. Ujutro su zatvorene Albance autobusima prebacili u zatvor u Lipljanu, a tek posle petog dana zatvorski čuvari su im dozvolili da odu u toalet. Posle nekoliko dana su ih odvezli autobusima u KPZ Požarevac, gde je Skender boravio 14. aprila 2000. godine, kada je na osnovu rešenja Ministarstva pravde Srbije pušten na slobodu. Ni on nikada nije dobio nijedan dokument o zadržavanju ili pritvaranju, niti je protiv njega podignuta optužnica ili pokrenut bilo kakav postupak. Čak nikada nije bio ni saslušan. Od marta 2004. godine, leči se od post-traumatskog stresnog poremećaja.

Kontakt osoba:
Sandra Orlović, Koordinatorka projekta
+381 11 3444-313