Predsednik Srbije da zaštiti Lakića Đorovića

Fond za humanitarno pravo (FHP) se, drugi put ove godine, obratio pismom predsedniku Srbije Borisu Tadiću, sa molbom da zaštiti potpukovnika Lakića Đorovića, koji je od 2000. godine, kada je počeo javno da govori o zločinima na Kosovu za vreme oružanog sukoba, izložen pretnjama po život i sigurnost njegove porodice, ponižavanju i maltretiranju.

Naime, potpukovnik Lakić Đorović je zbog svojih kontakata sa haškim istražiteljima, svedočenja pred Haškim tribunalom i objavljenih kritičkih tekstova, premešten u garnizon u Kragujevcu, nekoliko puta je disciplinski odgovarao, a njegova porodica se otvoreno zastrašuje već godinama. Poslednje pretnje, povodom kritike koju je potpukovnik Đorović izrekao na račun naredbe ministra odbrane o postupanju sa haškim optuženicima, nedvosmisleno ukazuju da Vojska Srbije štiti nasleđe nacionalističke politike Slobodana Miloševića.

Potpukovnik Đorović je poslednji put bio maltertiran 10. aprila 2007. godine u 10:30 časova, kada su u njegovu kancelariju došli starešina Goran Ratković iz Jedinice za specijalna dejstva i tri nepoznata vojna policajca i naredili mu da pođe sa njima u kraljevački garnizon. Pošto je odbio da ide u Kraljevo, stavljene su mu lisice na ruke i odveden je u susednu zgradu u kojoj borave pripadnici Vojne policije. Stariji vodnik Novica Antić je želeo da ispita Đorovića, ali je ovaj odbio da daje bilo kakve izjave i zatražio je advokata, što je Antić odbio da učini. Tokom boravka u toj prostoriji, Đoroviću je pozlilo. Prevezli su ga u gradsku službu Hitne pomoći u Kragujevcu, gde mu je pružena pomoć. Nakon toga, istog dana oko 18:00 časova, vratio se u svoju kancelariju koja je bila zapečaćena. Kada je ušao unutra, zatekao je nered, otvorene fioke i obijen sef u kome se nalazila dokumentacija koja se odnosila na razgovor sa istražiteljima iz Haga i odmah uočio da je sva dokumentacija nestala. Poštujući pravilo službe, potpukovnik Đorović je o čitavom događaju izvestio svog pretpostavljenog pukovnika Matoša Sokolovića, sa zahtevom da se ispita ceo događaj i da se odgovorni disciplinski primereno kazne, u skladu sa Pravilom službe Vojske Srbije i Zakonom. Do danas o ovom događaju nije pokerenuta nikakva istraga.

Usled svih ovih događaja, straha za svoj i život svoje porodice potpukovniku Lakiću Đoroviću je narušeno zdravlje i od 23. aprila 2007. godine se nalazi na bolovanju.

FHP podseća da je potpukovnik Đorović 10. oktobra 2006. godine u zvaničnom podnesku, zavedenim pod brojem Int. 1459-1, zatražio da ga predsednik Srbije Boris Tadić zaštititi. Taj zahtev je, međutim, iz Komande u Kragujevcu upućen ministru odbrane Zoranu Stankoviću, a ne predsedniku Srbije. Iz ministarovog okruženja mu je poručeno da je sam kriv, jer se odlučio da svedoči pred Haškim tribunalom. Takođe, Fond za humanitarno pravo se u januaru ove godine obratio predsedniku povodom slučaja Lakića Đorovića.

S obzirom da je saradnja sa MKTJ zakonska obaveza svih državnih institucija, FHP smatra da je zaštita lica koja su svedočila ili imaju nameru da svedoče pred ovim sudom jedan od važnih elemenata ove saradnje. U slučaju potpukovnika Lakića Đorovića nije bilo očekivane reakcije državnih organa i sprovođenja istrage o brojnim incidentima iako su bili blagovremeno obavešteni. Ukoliko nadležne institucija i dalje u ovakvim situacijama ostanu pasivne i ne pruže zaštitu svedocima koji govore o najtežim zločinima iz neposredne prošlosti, naše društvo neće biti u stanju da se izbori sa nasleđem prošlosti.

Svedoci su verovatno najosetljivija tačka te saradnje, budući da ličnim i neposrednim angažmanom skreću pažnju javnosti na sebe, samim tim i protivnika saradnje sa Hagom. U slučaju potpukovnika Lakića Đorovića, država preko svojih instutucija nije preduzela nikakve mere da mu pruži zaštitu od svih vidova pritisaka kojima je izložen. Ovo svakako ne ide u prilog opredeljenju da se saradnja sa Haškim tribunalom sprovede u potpunosti i do kraja, jer se upućuje jasna poruka svim potencijalnim svedocima kakav je odnos države prema licima koja su spremna da svedoče. Ovakav odnos države odvraća i ono malo potencijalnih svedoka od davanja svedočenja i praktično opstruiše izraženu političku volju za punom saradnjom sa Haškim sudom. Time se saradnja sa Hagom svodi na deklarativnu političku poruku, čime se ozbiljno narušavaju interesi države.

Od predsednika Srbije Borisa Tadića očekujemo da zaustavi hajku na potpukovnika Đorovića, javno ohrabri pripadnike vojske da iznose svoja saznanja o ratnim zločinima i stavi do znanja čuvarima Miloševićevog nasleđa da za njih nema mesta u profesionalnoj vojsci Srbije.