Pritisak na sudsko Veće koje sudi za ubistvo premijera Zorana Đinđića

Fond za humanitarno pravo (FHP) upozorava da se pojačava pritisak na Veće Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu pred kojim se odvija proces za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a pre svega na predsedavajućeg sudiju Marka Kljajevića, što se podudara sa nagoveštajem završetka dokaznog postupka.

Kljajeviću je uskraćena upotreba blindiranog automobila, došlo je do neočekivane promene ličnog obezbeđenja, vrši se provera predmeta koje vodi u njegovom odsustvu, a nedavno je od njega zatraženo da objasni zašto se navodno odužio proces za ubistvo Zoranu Đinđiću.

Naime predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero uputila je dopis ovom Veću kojim se od predsedavajućeg sudije Marka Kljajevića traži izjašnjavanje zbog čega postupak traje toliko dugo. FHP podseća da se 22. decembra 2005. navršava tačno dve godine od početka dokaznog postupka u kome je saslušano oko 60 svedoka, 3 svedoka-saradnika i 11 veštaka, a pročitana je i obimna dokumentacija koja obuhvata nalaze i mišljenja veštaka iz naše zemlje i izveštaje stručnjaka sa Instituta za kriminalistiku iz Visbadena. Pored obimnog dokaznog materijala, kad se govori o dužini ovog dokaznog postupka, treba imati u vidu još nekoliko bitnih činjenica koje ovakvu konstataciju predsednice Vrhovnog suda čini neargumentovanom. Pre svega, protiv prvooptuženog za ubistvo premijera Milorada Lukovića vođena su još tri postupka – za “Ibarsku magistralu”, ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, i izdvojeni postupak protiv “zemunskog klana” – od kojih jedan proces još uve traje. Takođe, sudsko Veće je u skladu sa zakonom, prekidalo suđenje da bi omogućilo vreme za pripremu odbrane optuženih Milorada Lukovića i Dejana Milenkovića nakon njihovog hapšenja. Na dužinu postupka uticala je i tehnička nemogućnost održavanja pretresa jer je istovremeno u sudnici br. 1, u kojoj je zbog broja optuženih jedino moguće održati pretres, bilo u toku nekoliko drugih postupaka. Takođe, treba uvažiti i činjenicu da su advokati odbrane opstruirali početak izvođenja dokaza skoro tri meseca, a tokom samog dokaznog postupka često su zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja da bi odugovlačili postupak.

FHP upozorava i da je predsedavajući veća u ovom postupku, sudija Marko Kljajević, a samim tim i celo Veće, izložen u poslednje vreme indirektnom, ali ništa manje opasnom pritisku. Sudiji Kljajeviću nedavno je oduzet blindirani automobil i došlo je do promene lica koje ga lično obezbeđuje. Pored toga, ukinut mu je službeni mobilni telefon, a provera predmeta u kojima on postupa vrši se dok je on na suđenju. Sve ovo pokazuje da se sudije koje sude u postupku koji simbolizuje napore ovog društva da se izbori sa organizovanim kriminalom, suočavaju sa nespremnošću državnih organa da im omogući elementarne uslove za rad, i da ih poštedi postupaka koji kod njih izazivaju osećaj nezaštićenosti.

Stoga FHP traži od nadležnih državnih organa da se sudijama koje vode proces za ubistvo Zorana Đinđića, ali i druga suđenja za organizovani kriminal, omoguće uslovi za rad koji su srazmerni značaju i potrebi utvrđivanja istine o ubistvu prvog demokratskog predsednika Vlade Republike Srbije.